„Hari Poter“

Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.

Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.

Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.

Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.

Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.

Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.

Ali zlo ne spava…

- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića.
- Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta.
.
.
.

- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi.
- Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu.
- Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina.
- Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast.
.
.
.

- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi.
- Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal?
- Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima.
- Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati?
- Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog.
- Johnny Kurajber: Odlična ideja.

JKJohnny Kurajber · 17. maj 2012.💬 63625121

Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.

Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.

I onda, prc!

Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.

Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja.
Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo.
Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.

Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.

Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.

I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.

ČOČo · 16. avg 2011.💬 3042044