Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.
25.08.2005- Datum smrti najveceg MC-ija Davora Bobica Moskrija. Osnivac "Prt Bee Gee" grupe. Postavio je standarde u domacem repu koje neki danas ne postuju uopste. Zato svi 25.08.2011 odslusajte "Lepa Song" pesmu u njegovu cast.
Dokaz da u Srbiji nisu samo sposobni da kradu doktori iz oblasti ekonomije, prava, političkih nauka, odnosno oni zbog kojih negodujete kad hleb poskupi, struja duplo skoči, plata mala, grejanje ne radi, "žena ne daje" zbog kašnjenja plate (pseudodoktori)... Naučili su vremenom da kradu i oni što vam poslušaju pluća, pogledaju grlo, prepisu antibiotike iako vam nisu potrebni, daju detetu opravdanje za izostanke sa fizičkog, prepišu ricinusovo ulje kad imate kijavicu, napišu da vam ništa ne fali kad zatražite potvrdu za bolovanje, operišu hemoroide umesto slepog creva, urade rektoskopiju umesto pregleda prostate(legitimni doktori)...
Ovu pojavu možemo opisati kao epidemično i pandemično kontagiozno oboljenje izazvano virusom Korupcije, koje zahvata sve jedinke koje imaju i malo bitniju poziciju u državnoj upravi, a u poslednje vreme sve češće i češće zavata one sa prefiksom Dr. Čast nezaraženim izuzetcima koje molimo da se jave stručnjacima radi naučnih ispitivanja u cilju pronalaženja vakcine na navedeni virus.
Dg. Krajnje Vreme Došlo ( tempus zeyebanicus magnus )
Rp. Govnjiva Motka 3x dvnevno 365 dana / kontrola na godinu dana/ obuhvaćeni i pseudo i legitimni doktori
Prognoza: U slučaju ponovnih manifestacija nakon datog perioda lečenja ponoviti terapiju uz dupliranje doze.
Siva eminencija Srbije. Sve znaju, sve razumeju. Razumeju se u sport, politiku, kvantnu fiziku.... U jebeno sve. Nesvesni su svoje gluposti i misle da su neki faktor. Često se ističu, naravno svojim glupostima, i veoma su nametljive. Obično su skinhedsi ili tatini sinovi, i sušta suprotnost su osobama koje govore malo i glupo, a nažalost su mnogo brojniji od ovih ćutljivih.
- Ej, Srbine... Pa, jel' znaš ti da nema većeg srbskog heroja od Mladića? Ej, rodjače...
- E, Srbijo medju šljivama... A, Obilić? Karađordje? Milan Tepić? E, moja Srbendo...
- Pičko jedna! Tebi su slikari i pevači heroji... Umri za čast vojvode!
- Zemljo otvori se, progutaj me!
Pre svega čast izuzetcima, i naravno mislim na domaću ljubljenu nam fudbaslsku Jelen super ligu. Reč je o personama o čijem se fudblaskom umeću prosuđuje na osnovu video snimaka, lepe reči nekog bivšeg asa, koji se eto denuo u zemlje trećeg sveta ne bi li sebi našao angažman. I ti, kao takvi, dolaze u Srbiju ne bi li ih zapazio neki veći fudbalski klub, ili pak ima onih koji bi potpisali višegodišnje ugovore za kobasicu i kilo leba. O Srbiji ne znaju mnogo, al ubrzo sazanju za sarmu, lepe devojke i lud provod. Naravno na konferenciji pomenu samo kako su srećni, i ubace nešto o veličini kluba u kome su zadužili opremu. Neki od njih ispadnu dobri igrači, a za neke se ispostavi da su obični panjevi, i da je uprava tog kluba mogla naći perpsektvinijeg igrača na vašaru u Mrčajevcima. Ovi što su, jelte dobri, ubrzo uvrte sebi u glavu da se lopta vrti oko njih, i ubrzo postaju ekscentrici koji standardno kasne na treninge, i svakodnevno javnost obraduju novim ekscesima, kako na terenu, tako i van njega. Nedugo potom, klub odlučuje da proda tog igrača, ili raskine ugovor snjim, i što ono kažu, ajmo Jovo na novo.
(Konfrenecija za novinare, stranac, koji zna ponešto srpski, stigao u F.K. nebitno koji.)
-Drago mi je što sam ovde, ovde lepo . Klub ima velika histori, evribadi su dobri prema meni, ja ću dati svoj maksimum.
-Da li je istina da ste u prethodnom klubu suspendovani, zato što ste pijani došli na trening, i pokazali treneru kurac?
-Ne govorim jezik.
Old skul generaciji je to bio životni san. Život bez turbulencija. Većini je to polazilo za rukom.
Nešto je išlo teže.
Da se zaposliš za stalno. Ali kad te to strefi, nema sile koja može da ti da otkaz, još manje da ti se raspadne firma. U još starija vremena su ljudi dobijali i stanove. Za stalno i za džabe.
Nešto je išlo malo lakše.
Da se oženiš ili udaš.To se zvalo brak, a ne partnerski odnos. Brak je najčešće je bio za stalno.
Kupiš auto i voziš ga za stalno, a ne svaki čas "staro za novo" i te fore. Promeniš gume i one budu za stalno. Nisu se menjale sezonski, a i trajale su...
I kad dobiješ decu. To ti bude skoro za stalno jer se kasno iseljavaju u svoj život.
- Deko, kad neko umre, koliko to traje?
- Za stalno.
- Misliš kao što sam dobio sestru. I nju sad imam za stalno.
- Tačno, ljubi te deda.
- Što onda nemam tatu za stalno?
- Pa.....(matirao me mali, svaka mu čast)
Strani film, trinaest slova, dve reči.
Najnovije ostvarenje iz opusa velikog akcionog glumca i majstora drevnih veština, Brusa Lija. U ovom špijunsko-akcionom filmu sa elementima teorije zavere vremešni junak vraća se svojim korenima i povlači u zasluženu penziju kako bi se družio sa sebi ravnima i ponovno posvetio literarnim dostignućima žalosno zapostavljenim tokom karijere beskompromisnog borca za pravdu. Iako u početku zasenjeni sjajem njegove legende i stoga oprezni, sugrađani se brzo privikavaju na njega i primaju zmajevog ratnika u svoje okrilje. Naravno, u početku bi se našao i poneko ko bi remetio mir našeg junaka u svojoj neobaveštenosti zahtevajući da ovaj direktno interveniše ili eventualno iskoristi svoj uticaj među organima reda kako bi se rešio kakav spor, međutim svi oni bivali su čvrsto odbijeni i svima se činilo kako se popularni kung-fu panda zauvek smirio.
Ipak, crni oblaci ubrzo su se nadvili nad narodnim blagostanjem, jer do moćnog kana Ajzena stigle su glasine o nemirima unutar njegovih božjom milošću potvrđenih granica. Nakon povlačenja velikog borca za pravdu, rad, red i disciplinu u pojedinim delovima zemlje zavladao je haos, mnogi su počeli da hule na narodnu vlast, drumovi više nisu bili bezbedni a razvrat i bezakonje širili su se zemljom kao kuga. Kan Ajzen tu pokušava da smiri situaciju vrativši iz suspenzije svog okrutnog šerifa Šerfana Kozmića koji, željan akcije, oberučke prihvata. Međutim, racije obesnog Kozmića izazivaju talas nezadovoljstva među poštenim građanstvom pa se mnogi iz revolta priključuju banditima ili bivaju sopstvenom voljom prognani. Ostalo je samo jedno, Veliki Zmaj morao je pošto-poto da bude vraćen u službu.
Bilo je to lako reći, međutim pravedni i dobrodušni heroj srodio se s novim načinom života, upoznao je mnoge sugrađane na načine na koje inače ne bi mogao, imao je obilje vremena za priču i šalu a ostatak je trošio u omiljenoj fotelji pored kamina sa perom i tefterom u ruci. Tako se i zbilo da su izaslanici moćnog kana danima obijali prag našeg junaka sve dok se pred njim nije zaustavila raskošna kočija a iz nje izašao Kan Ajzen glavom i bradom noseći masku zmaja u čast svog domaćina. Videvši da je đavo odneo šalu uvaženi monarh progutao je svoj ponos i došao lično da privoli avatara pravde da se vrati, molio je i kumio, apelovao na čast, dobrotu i poštenje, čak je i zaplakao nad sudbinom svoje zemlje i podanika što do tada nije bilo viđeno. Plemeniti zmaj tu već nije imao kuda, zbacio je udobnu kućnu haljinu, dar svoje brižne tašte, otresavši moljce sa svoje uniforme opasao je pendrek, nasmešio se poslednji put pa odjahao ka zalasku sunca.
Vreme snimanja: proleće-leto 2013
Datum premijere odlučiće agilnost montaže video materijala, znači, biće.
Boktejebo al ih se nakotilo, ovog ćemo samo javno da opomenemo, ovog na deset dana u ćorku a ovaj vala ide u doživotni progon, em mu je ko zna koji prekršaj ove vrste em je klon, nema rata klonova dok sam ja zakon.
Čovek koji i najgore govno uspe da proda i pri tome drži kupca u uverenju da je prošo "nikad bolje".
-"Kolika je garancija za slavinu Minoti'"
-"Gospođo, doživotna!!!"
(Kupac je baba od 80 godina.)
-"Molim Vas, izračunajte mi koliko ovo košta?"
Pre nego što izgovori zbirnu cenu prodavac se zgrane :
-"Gospodine, pa vi ste odlično i jeftino pazarili! Svaka vam čast, odličan izbor, profesionalan!!"
Nakon toga može da izgovori BILO KOJU cenu.
Vještina čijoj su upotrebi žene sklonije nego muškarci. Za pravljenje kajgane potrebno je samo nekoliko sastojaka-jedna zdrava noga i dva jajeta. Zdravom nogom udarati od jaja po želji i subjektivnom osjećaju. Prijatno!
-E čula sam da te je napao neko na ulici, valjda htio tašnicu da ti otme.
-Ma jeste, al sam mu u startu napravila kajganu, jadnik pao na zemlju, i policiju je kukajući dočekao!
-Hahahahah, svaka čast!
Sinonim za nešto teško izvodljivo, gotovo nemoguće. Za to vam je potrebna velika sreća, ali vam to niko neće osporiti, jer ste to svesno uradili.
E Mare, kresno sam sinoć onu Mariju, što sam je muvao na žurci.
U svaka čast, ja bi pre ubo X u košarci nego nju, kakva je nezainteresovana bila.
Pogle mi tiket, a šta kažes? Malo je zaebano ali bi trebalo da dodje.
Bolje da si igrao X u košarci, ovo je nemoguće da prodje.
Najzajebanija sorta meksickih serija. Mnogo su dojajnije od modernih jer najbogatiji baja nije neki nadrkani vlasnik kompanije vec kulovski vlasnik hacijende. Tim je unapred eliminisana mogucnost da ce on propasti zbog nekih kriza i pada vrednosti akcija u "empresa". Najbogatiji lik je vec u poznim godinama i njegova uloga je da nosi sesir, jase konja i price omladini kako je on u svoje vreme pojeb'o celo "pueblo". Uzitak je potpun ako ga glumi César Évora. Obicno ima titulu nekog zajebanog grofa koju je dobio od spanske krune kad je tamanio Indijance. Glavni baja je tek zajeban lik, ili je sin tog bogatasa ili je konjusar. Ako je ovo prvo, u prvih 10. epizoda on taslaci sluzavke i pije tekilu sa marijacima sve dok jednog dana ne ugleda seljancicu kako pere ves u potoku. Ako je konjusar nije neki smeker ali se zaljubljuje u mladu gazdinu cerku. Glavna glumica je neka opaka riba koju niko nije uspeo da smuva jer je poznata po tome sto pije vise od muskaraca i ima nekog opakog konja. Ako je siromasna, cale joj je alkoholicar i hoce da je uda za nekog matorog a keva je kao nesto brani. Ima i bracu koja brane njenu cast celu seriju. Ovakve serije su mnogo gotivnije od modernih jer ako se otkrije da vam je pravi otac jos uvek ziv, necete dobiti samo glupu kompaniju ili ljubav vec i titulu poglavara sela.
I ove su u principu sranje, osim kada napaljenog rancera glumi César Évora a glavnog baju Fernando Colunga.
