Ako izuzmemo osobe koje su zaista invalidi, svaki treci penzioner koji je otisao u penziju od '90 na ovamo,otisao je u penziju kao invalid.Odlazak u invalidsku penziju je dzekpot koji ne moze svako sebi da priusti,zato sto je za to potrebno da budes toliko povredjen,da bi te proglasili za invalida i poslali u penziju i zato se vecina snalazi tako sto potplacuje komisije u nadi da ce im izdati lekarsko uverenje da nisu sposobni za rad.Mnogi zdravi radno sposobni ljudi su tako otisli u penziju i tako pali na teret drzave i svih nas ,koji ih izdrzavamo i na taj nacin otimaju novac koji bi mogao da bude upotrebljen za pomoc osobama koje su stvarno invalidi!!! Zelja za odlazak u prevremenu penziju ne dolazi od mnogo rada,vec od nerada i ona pocinje jos u osnovnoj skoli i foliranjem da si bolestan,samo da bi ibegao pismeni,kasnije u srednjoj,kada ucis da falsifikujes opravdanja,da opravdas izostanke sa casova,koje si proveo u igraonici sa slicnim kretenima ,igrajuci CS....Kasnije kada se zaposlis,prvo te nauce kako se izvlace bolovanja,a slobodni dani cuvaju kao produzetak odmora.
Osobama koje se prepoznaju u ovom tekstu,zelim sve najgore!Zeleo bih da postanemo svi svesni da i oni postoje i najzad,pocnemo da ih primecujemo i prstom pokazujemo na njih,da bi osobe sa stvarnim problemima,mogle da dobiju ono sto zasluzuju. Svakoj osobi za koju bi utvrdio da je lazni invalid,ponistio bih mu penziju i naterao da vrati ono sto je do tada dobio i ako ne moze,plenio im imovinu....
Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...) Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca. Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica? Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku. Milutin: Pa žen... Dobro, idem! (ide do podruma, vraća se sa krastavcima) Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?! Žena: Pa Ezel. Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam! Žena: Pa Milut... (par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik) Milutin: Diž' se iz fotelje! Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo! Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama! Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo. (Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...) Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo! Žena: Pa kako da gledam? Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater! Žena: Pa ne mogu bez tona... Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad! Žena: Pa kako ovo? Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može? (žena ne odgovara) Milutin: Pitam, jel' može?! (žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju) Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo! Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?! Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela! Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih! Žena: Milutine pa ti se kockaš! Milutin: Ne koc... Dete: Kmeeeeeee! Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina. Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu! Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu. Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem! (Milutin ustaje, oblači jaknu) Žena: Pa gde ćeš Milutine? Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu! Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine... Milutin: Šta je sad?! Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem. Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?! Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače! Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta! Žena: Ali Milut... Milutin: MRŠĆI!
Izraz koji je evoluirao, i vec se uveliko primenjuje u raznim slucajevima, kad neko polako zavrsava svoj mentalni zivot, i ne moze vise da vodi bitku svojom glavom u datim trenucima.
Zivorade, sta je ono bilo sa Milutinom, juce idem kroz prcvarnik do Zivkove kafane, kad on vija krmacu po dolu sa nekom letvom i nesto se dere za njom... ?!
Mu pusti Milutina taj se vec pola godine boksuje sa gremlinima, nema od njega 'leba vise!
Na prvu pomisao, ovaj izraz deluje kao da dečko kaže da je iz dosade okrečio-naflekao devojku (što zaista nije nepostojeće), ali nije u tome stvar. Stvar je u tome što je "sa sobom" tj "soba" imenica.
Juče nisam znao šta ću sa sobom... pa sam je okrečio u plavo.
Neprivlačna devojka. Oko izvora njene neprivlačnosti postoje nesuglasice. Jedni tvrde da je pobegla grobaru sa lopate, drugi da su je udarali istom po grudima, a treći po licu. Do danas, niko nije smeo da joj pridje da je pita šta se u stvari desilo.
