Ono što imamo običaj da kažemo nekome ko se nakačio u naš vidokrug i jedina misija mu je da tu ostane, ne pomjera se i ometa nam svaki budući pogled ka nečemu interesantnom, za razliku od njegovog stražnjeg dijela.
(utakmica, kamera snima, neka ženska se naguzila ispred)
- (čo'ek ispred TV-a) Pa ćero, đe si pošla s tol'kom guz'com? Gle ove, stala i ne pomjera se! Pa krmačo, nisi providna, sklanjaj se, joj, evo gola, sklanjaj seeeeeeee!
---------------------------------------------------
(profesor piše po tabli)
- Profesore, imam za vas jedno pitanje?
- Recite, mladi gospodine.
- Jeste li čitali Harija Potera?
- Zapravo, da.. Smatram da..
- Dobro, dobro. Vjerujete li u sve natprirodne pojave iz te knjige?
- Kakvo je to pitanje, naravno da ne.
- Ni u nevidljivi plašt?
- Moj Bože, ne!
- Hm, ne znam onda, jedino objašnjenje mi je bilo da ste umislili da ste nabavili nevidljivi ogrtač, pa nam tako omogućavate da prepisujemo to što pišete..
- Izvinite, šta ste rekli?
- NISTE PROVIDNI!
Ne, nisam čitao mrtvog Harisa Potera i m’rš u pizdu materinu!
Elem, iskoristio bih ovu priliku - ali i činjenicu da je Vukajlija jedan pretežno muški sajt – da se dotaknem ovog škakljivog ali za period postseksualne revolucije više nego krucijalnog tabua.
U čemu je, ustvari, štos sa jebenim gutanjem? Nama muškarcima, realno, nikako nije dovoljno to što zbog nas danas žene maltene gole šetaju po ulici, primaju u gotovo sve rupe koje imaju u opticaju i konstantno se odriču svog sopstvenog zadovoljstva zarad našeg ( da se ne lažemo, bre ). Čak su svarile i ideju spavanja u rč kao jedan od vidova kontracepcije - iako ih isti NAJVEROVATNIJE boli – ne bi li nam se eventualno još dodatno dodvorile, ali mi smo i dalje jebeno nezasiti.
I evo, već nas čujem kako se iz sveg glasa deremo o nekakvom poštovanju...Kakvom kurac poštovanju, bre?! Šta - ako zguta moje ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju OGAVNO seme, pokazaće da me poštuje?! Pa, to je ne sprečava da jednog lepog sunčanog utorka ( ili srede - gotivim srede ) ode i zguta nečije TUĐE ponosno, cenjeno, plodno i u svakom slučaju ogavno seme! U čemu je onda, ponavljam, stvar? Odgovor se nameće sam po sebi - ŽENE. Zapravo, od onog istorijskog trenutka kada im je – siroticama – priznata polna jednakost i omogućeno pravo da glasaju ( za nekog muškarca, naravno ), žene su te koje se jebeno pitaju za SVE. Ta čudovišna tvrdnja leži u zastrašujućoj ali i nepobitnoj činjenici da iako danas svetom vladaju muškarci, ŽENE SU TE KOJE VLADAJU MUŠKARCIMA a to je, priznaćete, istina koju ni Den Braun ne bi mogao da isere.
Ta vladavina počinje još od malih nogu preko majki, baba, tetaka, strina, učiteljica i profesorki klavira a kako muški subjekt stari i sazreva u sistem se uvode i oni teži oblici vlasti: simpatije, prve ljubavi ( držanje za ruke i taj rad ), peting-devojke (obogaćen program ), skidačice mraka ( mnogo zajebane drolje ), veze i vezice i, kao šlag na tortu, SUPRUGE, taj najteži od svih autonomno-letalnih oblika.
Ne gutaju one nama, ljudi, već SEBI. Što pre to budemo shvatili lepše ćemo živeti. A ni onanisanje nije loša opcija. Samo treba češće menjati ruke. Pozdrav.
Eto, moja draga ne guta pa je ja opet slušam. Mojne me izdate.
Lik koji zajebava svakoga, starom forom koja pali u više verzija.
- Brate, kako beše onaj lik, Haron Potter?
- Jok batice, Hari.
- Sediš mi na kari.
Devojka sa najpraktičnijim imenom za one sa sluhom (ili bar za one koji misle da ga imaju).
Pogodna da joj posvetiš pesmu u svakoj prilici. I neprilici.
Pri upoznavanju:
"Ja se zovem Ivana, a tata me zove zlato" (Z. Čolić)
Kad raskidaš:
"Ivana, Ivana, uzalud govorim zatvori oči dok te ljubim i odlazim." (Z. Čolić)
Kad Ivana raskida sa tobom:
"Ivana, Ivana, što si mi lagala, bio sam zabava za jednu ludu noć" (Leo)
Kad ima drugog:
"Ništa tako ugodno nije, kao kad se smije Ivana...Ona, ona drugog ljubi, drugom pripada" (Parni Valjak)
Kad imaš Ivanu a tuguješ za drugom:
" Ljubavi se plašim, sve zbog starih dana, a mog'o bih mnogo da te volim Ivana" (Medeni Mesec)
Kad tuguješ za Ivanom:
" Ivana, Ivana, Sarajevo drijema a tebe više nema" (Hari Mata Hari)
To je ono štivo koje prvo pročitaš pre nego što kreneš da čitaš ostale klasike poput Puškina, Dostojevskog, Orvela itd. Najčešće se čita kada neki klinac odluči da bude pametan i prešiša sve one koji i dalje čitaju "Hari Potera", "Narniju", pa čak i "Sumrak". Kako bi ubrzali proces prosvećivanja i odrastanja oni gutaju sve mudircizme, i jedva čekaju dan kada će ih javno prezentovati široj publici, ne bi li sebi ulepšali dan. Tako od deteta koji se do 8. razreda osnovne škole zgražavalo knjige, dobijemo dete koje u srednjoj školi popuje kako je velika žalost što omladina u Srbiji nije obrazovana. Tako dobijemo adolescente koji su posetili dva svetska grada, ako ne nijedan i već mogu da govore o lepoti umetnosti, umetnosti življenja, moralu i ostalim apstraktnim osećanjima, o kojima su prethodno pročitali upravo iz dela "Slika Dorijana Greja".
Stisli milbari sa svih strana i u životinje se digo pretisak, štono vele na dnevniku, a kamoli kod ljudi. Zavija kerče, 'oće dušu dispusti. Sprema se opastan belaj. I Zira uz'o da zavija kono kerče, pun mi ga je Mesec! E da 'oće dudari grad, da ovrše beli kombajn, da spusti keder do zemlje, pa jauči.
'Oće vreme, smrklo se lepo. Poter'o Gromovnik kočije za vrazima, ne štedi svetlice. Brže bolje bacim ono pivo i tutanj kući. Nisam kauciju platio, biće za sveću kad nestane struje. Ovi dušmani još jauču jebem im kalendar!
Za razliku od običnog mamurluka koji se dobija jutro nakon prekomernog konzumiranja alkohola, lirički mamurluk se dobija nakon čitanja knjige koja ostavi jak utisak na čitaoca koji je onemogućen da se vrati u stvarni svet jer ga je knjiga koju je pročitao odvela u neki daleko lepši i intrigantniji svet od našeg.
1: Opet kasniš Živkoviću, sad ćeš za kaznu da pregledaš radove i od osmo pet.
2: Uperi olovku u nadležnog -Avada kadavra!!!!!-
1: Šta glumiš tu Hari Potera, mičinji se i na posao.
Predstavlja listu pesama, koje se sezonski postuju na fb-u u zavisnosti od atmosferskih prilika i godišnjeg doba.
a) Januar mesec, Đorđe Balašević – Ne volim januar;
b) Bez pogleda na stvarni kalendar, proleće dolazi s pesmom Đurđevdan od Bijelog Dugmeta;
c) 1. jun i prvi vreli dan obiluje pesmom Vlado Georgiev – Tropski Bar (na kalendaru sve do kraja leta);
d) Preko leta se takođe lepe i ostala prejebena muzička ostvarenja iz opusa Flamingosa i drugih letnjih, brzih, poskočica bendova;
e) 1. Oktobar, kišno vreme: i pesma Hari Mata Hari – kad dodje oktobar;
f) 1. Novembar, kišno vreme: Guns n Roses – November rain;
g) Prvi sneg, Bijelo Dugme – Lipe Cvatu, 23. Prosinac.
h) Nova godina i pesma U Škripcu – Nove Godine,
i) Grand i ostala Sega Mega Drive II produkcija sa svojim nepresušnim biserima – Postavljaju mentalno izazvane osobe u bilo koje doba godine.
...
Sport pun gracioznosti, veštine i koncetracije. Ipak, nepodnošljiv za gledanje, jer koliko je rizičan za učesnike, toliko je dosadan za gledaoce.
Komentator:
- Sjajna pirueta
- I još jedna, odlična.
- Opet pirueta.
- Hari Kiri.
- Evo ga dvostruki aksel, lepo.
- I ponovo pirueta.
- Pirueta.
- Trostruki aksel.
- O jebem ti život, pirueta...
Pornici sa radnjom su produkt proslih vremena,kada su pornice snimali kao dugometrazne filmove.Danas se pornici snimaju konfekcijski i uglavnom ,nemaju cak ni osnovnu radnju,vec se samo rade u scenama u kojima nema, cak, ni dijaloga.
Porediti danasnje pornice sa onim starim je besmisleno,jer oni stari,cak i sa losijim ribama (po danasnjim standardima),daleko su bolji.Svako ko je gledao filmove sa Trejsi Lords,Amber Lin,Selest i sl.glumicama iz tog vremena,zna o cemu pricam.
"Deep throat" je jedan od najboljih porno filmova ikada,sa Lindom Lovelace i Hari Rimsom,pored sve kontroverze koje prate taj film i dan danas je popularan i donosi lovu,a snimljen je 1972 godine.
