Dobro jutro.
Nije jutro, još nije svanulo. Četiri su sata.
Kako misliš nije svanulo, sunce je tu?
Sanjaš, srce. Brzo, uštini me.
Aaaaaaaaaa, ne toliko jako, debilu.
Stvarnost je ipak. Bol je prisutan.
U liftu smo, na kom smo spratu, da ne kažem nivou.
Četvrti.
Treći.
Četvrti, pogledaj dugme.
Ipak treći.
Idemo gore, ne idemo dole. Šta se ovo dešava.
Gore ipak idemo, stairway to heaven... lift to heaven he he.
Nije vreme za šale, pogledaj, vrata od lifta su otvorena. Bol izlazi iz onih ljudi, materijalan je i crven.
Ljudi lete, vidiš li ti to.
Ne lete, sede.
Ljubavi moja, idi kod očnog. Gigović je onaj dobar, malo je skup ali nema veze.
Dobro, nema veze. Ćuti i vozi se.
Pogledaj ovu tamu, mora da smo se spusitli u podrum.
Na vrhu smo, vidiš ovaj izlazak sunca. Zora je konačno. Zoki Zoro Zorule.
Ti si lud srce, na čemu si jutros.
MDMA, ti draga?
Strejt. Kajisija jutros na gladan stomak.
Uh.
Da.
Vidi, stvarno smo gore.
Pa to ti pričam.
Hoćemo li dočekati zoru, nismo baš odavno. Lep je pogled?
Hoćemo, ako opet ne nestaneš.
Pa ja ne nestajem, nikad i nisam. Uvek sam tu uz tebe.
Nisi, i sada već blediš.
Ali ja sam tu, deo sam tebe. Kako to ne shvataš. Uvek ću biti tu.
Umri.
Neću, ne možeš bez mene.
Umri.
Ako ja umrem, umrećeš i ti. Ja sam ti, ti si ja. Mi smo mi. Kapiraš?
Vlado Georgijev.
Šta?
Ništa, hajde, nestani, nije problem da i ja odmah za tobom pođem.
Dobro dragi, idem.
Eto i mene.
Hoćemo oficirski, po metak?
Da bude ko na fajt klabu?
Aha, znaš da ga volim.
Hajde, ja ću prva.
Čuje se hitac, mrtvo telo kovrdžave devojke pada pored momka, krvi nema - zašto ne znamo
AAAA KURVO, ZAJEBO SAM TE. ŽIV SAM A TEBE KONAČNO NEMA... ŠTAAAAAAAAAA...
:Pada mrtav:
-Opet ga baca?
-Izgleda.
-Sad će boca za tebe Markovićka, samo se smiri.
-A vidi jeee, hoće da se oslobodi, pa ručice su ti vezane srećice. Znaš li gde si?
-JEBAĆU VAM MATER.
-Ubrizgavaj.
-Lepo spavaj srce.
„Vlado Georgiev“
Tačno ta rečVlado Georgiev7 definicija →
Kada nekoliko ljudi jede kolače za stolom, jedan mora ostati poslednji kako god da okreneš. Taj poslednji kolač niko ne uzima, jer po nekom pravilu ko ga pojede ispadne nekulturan i pohlepan. Medjutim, kako razgovor odmiče, taj kolač sve više postaje centar pažnje, i polako svi počinju o njemu da razmišljaju i netremice da ga gledaju. I koliko god da su siti, svako bi da pojede baš taj jedan, i polako počinje sve prisutne da nervira što tako stoji sam na tanjiru. Na kraju krene i razgovor o njemu..
Sedi tako društvo, gleda taj jedan kolač koji sve mami da ga pojedu, kreću razmišljanja kako zauzima dzabe mesto na stolu, kako se suši i posle neće biti nikakav pa će se baciti, dok neko ne kaže :
- Uzmi Boki kolač, nemoj da se stidiš..
- Ma ne stidim se, pojeo sam već četiri, u grlu mi stoje.
- Dobro uzmi ti Vlado onda, jeo si najmanje.
- Ej ne mogu ni ja, pun mi je stomak. Daj Tekiju.
- Brate ne mogu ni ja..
Svi gledaju u kolač, na kraju popizdi Gaga, uzme i pojede ga, i na kraju svi počnu da ga zajebavaju kako je prokletinja..
Stvar kojom vozači, najčešće jedine osobe u kolima, kroz sve otvorene prozore na autu pokušavaju da privuku okolinu i na osnovu koje se u nekim slučajevima mogu naslutiti njihove osobine.
Glasan narodnjak iz lokalne kafane u kolima : Seljačina, kompleksaš, pokazuje celom selu da ima zajeban novi plejer.
Željko Vasić, Vlado Georgijev, Sergej Ćetković ... : Gay koji misli da je šmeker.
Ciganska muzika iz kola: Najzajeban ciga u cigan malu
Tehno, haus : Kurčim se, slušam popularnu muziku, čekam da ribe krenu da padaju na mene i da me mole da mi popuše.
Domaći pokušaj hip hopa: Ja sam lud,brz i zajeban lik iz kraja i imam mrk pogled.
Strani hip hop: Ja sam kul lik, ložim se na crnce i njihovu muziku jer je to kul pa sam i ja kul i hoću da budem crni reper,yo.
JK,Mile Kitić... : Izgubljen slučaj. Od njega je i mentalna ustanova digla ruke.
Nekvalitet, nedovoljno dobro. Naime, kao što svi dobro znamo najkvalitetnije jagnjeće meso se proizvodi na planinskim visoravnima, gde jaganjci mogu na miru da pasu najfiniju planinsku travu, gledaju svoja posla i da ne budu hranjeni raznim koncentratima i aditivima koja im kasnije samo kvare ukus dok se nalaze na našoj trpezi. Nikada se ne može porediti planinsko jagnje sa onim koje je odraslo na močvarnim ravničarskim površinama, pa se stoga često može i osim klasičnog mirisa mesa naći još neki šmek, doduše nepoželjan.
- E Vlado, fali nam jedan za fudbal, šta kontaš koga da zovemo?
- Ma nema brige, zovem ja odma Ćomija, jes da je malo lošiji ali jebi ga da nas pokrije, on neće odbiti!
- Šta malo lošiji, čist nekvalitet, alo ko ovca ravničarska a i pride me jako nervira, čini mi se da bi mi malo trebalo da ga nabodem!
- Ma nemaš frke, stavimo ga na go da brani, možemo da ga napucavamo do mile volje a on zadovoljan što je sa nama na terminu, svima lepo, što kažu braća Ameri winn - winn...
- Sviđa mi se kako divaniš! Usvojeno zovi pokretnu metu!
Šteta koja se nepravedno diskriminiše. Kad pogledaš, možeš usled nekih nezgoda polomiti ruku, nogu, razbiti glavu, pretrpeti svakakve lakše povrede, pa jebi ga, čak i neke opekotine lakšeg stepena, a opet će materijalna šteta zbog koje si možda izgubio krov na glavom, neku lepu uspomenu, ili samo sve što si ikad imao, biti predstavljena uz prefiks "samo".
- A sada se selimo na Vidikovac gde je izgorela garsonjera na 12. Spratu, sa nama je kolega Vladimir Palikuća. Izvoli, Vlado.
- Hvala, Slađo. Poštovani gledaoci, nalazimo se na Vidikovcu gde je samohrani otac četvoro dece upravo ostao bez, kako smo saznali, jedine nekretnine koju ima. Lepa nekretnina je lepo izgorela usled neispravnih instalacija. Svo petoro su sada na ulici, ali srećom, pričinjena je samo materijalna šteta.
--------------------------------------------------
- Džesi!
- Šta se dereš?
- Izgore nam laboratorija i sve što smo skuvali!
- Opušteno, šteta je samo materijalna.
Verovatno najpatetičniji muzički žanr galaksije Mlečni put, nastao u SFRJ osamdesetih godina. Karakteriše ga cmizdrenje, ridanje i kmekanje o tome kako je draga otišla na more i tamo otkrila čari grupnjaka sa preplanulim mužjacima na plaži, dok za to vreme naš Romeo, u unutrašnjosti stare Juge, slomljenog srca sedi sam u sobi i svira gitaru a suze mu kaplju u čašu vina koje od muke, bola i uz jecanje Masima Savića ispija. Osnivači ovog stila su 'Plavi orkestar' i 'Crvena jabuka', doduše ne posebno aktivni poslednjih godina ali čast prevarenog muškarca plačipičke danas brane njihovi naslednici, razni Sergejevi, Vlade, Željci i ostale narikače.
Interesantno je da su najveći ljubitelji plačipičkaizma klinci i klinke koji se kunu u Jugoslaviju i žale za tim vremenima, iako tada nisu bili ni spermatozoid u mudima svojih očeva. Obe navedene grupe pokazuju svoje emocije bez rezervi i ljubav prema plačipičkaizmu na razne bizarne načine. Muška grupa to radi lučenjem vlage u obliku suza jer ga je 'kurva prevarila' a drugovi ga odvaljenog vode kući uz njegovu stručnu konstataciju da ga samo 'Plavi orkestar razume' i da 'to ne bi tako moglo u Jugi'. Ženska grupa isto luči vlagu samo što se ona kao iz slavine sliva niz noge i ide u kompletu sa ispuštanjem pavijanskih krikova na kocertu Željka Vasića, ogromnim pamfletom 'Vlado oženi me, preseći ću vene!' i dildom na čijem se vrhu umesto glavića nalazi glavudža Sergeja Ćetkovića.
Za razliku od izlaska iz ormara (to come out of the closet), koji je zapravo nečije otkrivanje za javnost sopstvenih homoseksualnih sklonosti, izlazak iz klozeta (ili kupatila - kako to neki radije imenuju) nema nikakve veze sa navijačima Rada, palmama, žirafama, Ivanom Ivanovićem, niti sa Amfilohijem. Izlazak iz klozeta/kupatila predstavlja odluku neke individue da nakon godina zviždanja u klozetu u toku pišanja, u ritmu omiljene pesme, te nakon hiljada i hiljada sati provedenih u pevušenju istih tih pesama u toku tuširanju u kupatilu, konačno preko "Prvog glasa Srbije" upozna i javnost sa svojim neotkrivenim talentom za pevanje, koji ona sama, kao po nekom pravilu, ocenjuje čistom desetkom, na nevericu prisutnog žirija i milionskog auditorijuma pred malim ekranima.
Ona: Kaži "dragička"! Prijavila sam se za "Prvi glas srbije"!!!
On: Pa jesi li luda?! Sad ćeš da nas izblamiraš za sve pare – koje nemamo.
Ona: Pa što si takav?! Ja baš lepo pevam, sećam se da si mi i ti to rekao…
Ona: Ma jesi li normalna?! Tad sam te muvao, to se nikada ne uzima za ozbiljno. Rekao sam ti tada i da si pametna, pa vidi šta si uradila. Vlado će da se iskida od smeha, Mare će nervozno da se češka, a Aleksandra ima da te pita što si uopšte izlazila iz klozeta i da te ekspresno pošalje nazad u kupatilo – odakle si i došla. Znači nevera…
Način na koji, tokom teškog napada, astmatičar traži svoj inhalator.
(razgovor između putnika i stjuarda u jednom srpskom avionu, neposredno pre poletanja)
- Izvinite! Izvinite, gospodine, moram....da...prođem!
- Zauzmite svoje mesto, avion samo što nije poleteo.
- Moram...da(težak poluudah)...Stignem....
- Gospodine, zauzmite mesto.
- ...do..p(udah)...prtljaga!
- Prtljag će vam biti isporučen odmah po sletanju. Sad sedite i odmorite ste, zadihani ste.
- Ne mogu...dišem(još teži i kreći udah)...Pumpica...Preklinjem vas...
- Alo, bre, ne seri više s tim Vlado Georgijev fazonima i sedi na svoje mesto dok te nisam ja posadio!
- (pokušaj udaha i pad u nesvest)
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(razgovor između dva stjuarda)
- Šta je hteo onaj što te uhvatio za ruku?
- Ma pičkica neka, usr'o se od letenja izgleda i zabrav'o mi tu k'o bez daha i na kraju se "onesvestio" :namig:...Mo'š misliti...
- I šta je sad sa njim?
- Eno ga u prtljagu, ubacio sam ga da se čvari...
Specijalna vrsta bića kojima san jednostavno nije potreban-tu su,u svako doba dana i noći, da se jave na otvoreni radio program.
Voditelj: Halo dobro jutro/dan/veče,ko je sa nama?
RB: 'Alo,jesam u programu?
V: Jeste teta Perso(automatski joj prepoznaje glas,jer se javlja češće nego đak generacije da odgovara),izvolite.
RB:Eee, Vlado(takođe i RB znaju napamat glas svakog voditelja),sunce moje ja imam jednu muzičku želju!
V:(U sebi: Jao,stvarno?A kad je to nemaš?) Samo recite,tu smo da vam udovoljimo.
RB:Može li ona(počne da peva,jer ne zna naziv pesme)?
V: Mislite na ''Baš mi se ne da'' od Milana Babića?
RB:E,tu,tu sinko,ne da mi se da se smirim,pogotovo noću ova reuma,pa penzije male,pa ovo grejanje kasni....
V: (U sebi:Boli me kurac)Ma biće to sve u redu,ide pesma za vas.Nažalost,imamo drugog slušaoca na liniji,pa ćemo morati da se oprostimo od vas,doviđenja,javite nam se opet.
(U sebi:'Fala kurcu!)
Čovek koji krišom buta po kanti Vlade Georgieva, ispravlja zgužvane papire s propalim rečenicama stihova i od njih sklapa pesmu.
-Aha da vidimo... Za početak, imam naslov na koji ću se samo nadovezati - " Nisam od juče... da vidimo evo ga smotuljak... uf što smrdi ova kanta... aha - ljubim i ostavljam sve je moguće... savršeno, šta ova budala baca...malo je ovo ubrljano, valjda piše kući sam i nisam kod kuće, nemoguće, ovo je suviše glupo čak i za mene, ali kupljeno, ko ga jebe, ja bih onda dodao po logici stvari "takav život živim, ko hoće shvatiće" - ovo zabada u srž. Evo još jednog papira, šta piše "srce sve je luđe i luđe, ne mislim na kraj bez tebe to znaj... kako mi samo ovo nije palo na pamet... ovaj put ljubim ja, ovaj put ti si ta, sjajno klasika... au! čuju se koraci, neko nailazi jebote, možda je Vlado...treba mi još kraj - "uzmi sve što imam sve ću da ti dam" aupičkumaterinu - paljba!
