Večito na korak od toga da bude potpuni. Uvek u magli sopstvenog mediokriteta ili čega već, ali uvek osoba sa zrnom sumnje u svojoj pojavi. Sam pridev ide ispred onoga koji podseća na nešto društveno neprihvatljivo, ali sa malo zadrškom, tek toliko da ostane samo latentan.
Pridev uglavnom cilja na pedere, fašiste, sektaše i ostalu gamad koju većina ne želi u svojoj blizinu. Karakterišu se periodičnim promenama u izgledu, ponašanju i držanju. Baš zato što su same promene periodične, zrno sumnje još uvek ne nadvladava mišljenjem većine. Latentni peder s vremena na vreme ukombinuje pedersku roze košulju s teget puloverom; fašista dobije Baja Mali Knindža momente; a sektaš počne pričati kako baš nije sve onako kako je Isus zapovedio. I sve to zvuči toliko devijantno, da nekad zaista moraš upitati čoveka da li je s njim nešto u redu.
- E, matori, da vidiš kakve gilje hoću da uzmem... Vidiš one desno u izlogu?
- One kožne kaubojke? Hm, onako do jaja su, samo na njih ide malo formalnije odevanje, neka do jaja košulja, kapiraš?
- Ne te, one pored njih...
- Ove pederske teget mokasine? Ti mene to zajebavaš? Mada, oduvek sam sumnjao da si latentaš.
- Ne, ne, ove kaubojke su do jaja! I kažeš da idu na košulju?
Blajvpoza. Muškarac "odmara" sa rukama iza glave, devojka radi pos'o.
-Ljubice, odi 'der ovamo, imaš umornog kosača u sobi. :šmek: :šmek:
-Umorim ti kevu, diž' dupe, teli nam se magare.
Crtani film nakon kojeg klinci trče u kuhinju po noževe kako bi odbranili svoje "selo".
"Marko ostavi taj nož!!! Baka se zamalo nije šlogirala kada ste je ti i tvoj brat sinoć napali sa povicima da je ona mračni nindža iz sela sakrivenog u magli."
Mjerna jedinica za galamu, dovikivanje i dernjanje.
Nastalo još kod naših đedova i baba jer su, po njihovim teorijama i shvatanjima medEcine, sinusi potrošna roba i kad god se galami dio sinusa bespovratno i sistematski odumre.
Naravno, ova teorija je nastala nakon uvođenja telefona, jer se više nije ritualno dernjalo pred ispijanje kafe, već se poziv na kafu obavljao telefonski.
-OOOOOOOOOOOO, RADOJAAA, ŠTO SE NE ODAZOVEŠ, MAGARE LIČKO, GALAMIM K'O TETRIJEB, TROŠIM 2 kW SINUSA PO IZDISAJU!
Generalno ne baš obdarena lepotom.
-Znaš da je scenarista filma "Gorile u magli" dobio ideju kad je video Milevu pod tušem?
-Ne lupaj, svaka žena je lepa na svoj način.
Dva poena u basketu. Logično, i samo ime kaže t-r-o-j-k-a što na latinskom znači "koš koji važi dva poena".
....19:13....
"Iiiii trojkaaaaa! 21:13! Jebi magare dok su mu noge u blatu!"
Kućna magla koja se zadržava po udaljenim ćoškovima kuće kao posledica neispavanosti i niskog pritiska a zadržava se sve do prve jutarnje kafe ili dugotrajnog tuširanja.
Halo, šta radiš brate?
Evo pokušavam da rasteram maglu.
Kakvu maglu bre?
Ma nisam se naspavao pa mi se sve nešto magli pred očima.
Kad junošu koji je završio osnovnu školu i nije imao ambicija za više upregnu da mora biti negde i nešto a obično je to negde i nešto u velikom gradu a tamo se ima i rodbine i prijatelja i zemljaka, normalno, onda junošu spakuju kako ga već spakuju pa ga liferuju a da ne zna ni gde ide a još manje zašto. Pa mu spreme nekakvih đakonija iz rodnoga kraja da počasti i podseti one što im smog začepio svaku rupu na telu a pogled pretvorio u pejzaže u magli da još ima čestitih ljudi i da se svoj za svog brinuti mora.
Onda se obavezno u pakeraju pojavi i neka saksija koja se s puno ljubavi i domaćeg pelcera pošalje po putniku namerniku da sa sve zemljom rodnog kraja zamiriše adresatu dok se bude brinuo o novom članu domaćinstva dok dotični bude studirao a akobogda i posao našao.
E sad, da je junoša to hteo, želeo on bi to sam i bez njih i bez saksije odradio a ovako je samo zgubidan, pogubljen i dokon, kao šetanje saksije
- Aoj nisam odavno video Dragana.
- Ma štaš ga i gledat, eno ga opet u Beogradu.
- Jopet šeta saksije?
- Jašta.
Nešto kao kesa na glavu. Ustvari kao devet kesa na glavu. A ponjave su deblje od kesa, pa je ovo još veći stepen poređenja, mada ni tih devet komada ne pomaže. Možda deseta.
A: "Tečo, kakva je bre ova, preko devet ponjave da gu ne celivaš!"
B: "Ma, magare pored nju da ne vržeš!"
Pesma koju mora da naruči gastarbajter, kad se nakon što je omlatio pare u Švici, Nemačkoj, i malo u Austriji. Svima se uvlači u dupe, jer je prethodnih 20 godina radio kao teretno magare, da bi u rodnom selu napravio kuću veću od komđšijine, i usput da kupi bembaru ili mečku, da se zna da je on uspeo u životu. Čim se vrati, odakle je i krenuo kao golobradi mladić, prvo mora da skupi što vise ljudi da se zna da je došao, ipak se on namučio kao da je razbijao led u sred Sibira, a usput da ispriča kako je preko sve super, kako je tamo kultura, kako su oni superiorni u svakom pogledu... A na skup pozove sve koje je znao dok je bio ovde, i one sto su mu lomili igračke u vrtiću, što su ga slali po užinu, a i par ortaka teletabisa, sa kojima se najviše i družio, jer niko drugi nije ni hteo sa njima.
''Pa gde ste drugovi moji, nije Zoki zaboravio na svoje stare drugove, daj nešto da se popije, ali nemoj onaj buđavi jelen, daj neko strano pivo'''.
''Zoki, mojne jelen da nam diraš, to nam je svetinja''.
''Jeste momci, ali navikao sam samo na Heineken, to je pivo, a i viski, ostalo ne računam u alkohol''.
''Nego Zoki, šta si radio preko, čuli smo par puta da si otvorio neki auto-salon?''
''Jesam, neko vreme dok nisu podigli poreze ( u stvari je crnčio kao auto-limar ), pa sam onda otvorio građevinsku firmu, kao preduzimač, nije loša kinta tu ( nosio džakove cementa dok nije počela kičma da otkazuje, na mešalici, pa na kraju kao fasader ). Nego, kako se snalazite ovde,je l' ima posla?''
''Pa snalazimo se nekako, znaš kako, žena, deca, za 200 evra mora da se radi, ako nećeš, ima ko hoće.''
''Za 200 evra? Pa ja te pare potrošim za jedno veče u Cirihu ( jednom prilikom je išao kod nekih rođaka na gibanicu, pa video poster da dolazi Mile Kitić ). Da vidite samo koja je kultura tamo, sve čisto, nema papirića nigde''.
''Pa ovde se nema vremena za to, inače bi i ovde bilo tako, da ne moraš da otplacuješ kredit, da svaki drugi dan menjaš nešto kad crkne na jugu... Čuli smo da si sa Jelenom ( najbolja riba u Zokijevom selu, svojevremeno ), ti znaš za šta živiš.''
''Ona je moj anđeo ( poslao joj papire, a ona odmah potrčala kad je čula da je u Švici, i rodila mu tri razmažena derišta. Nabacila kajlu oko vrata, glumi gospođu sa završenom frizerskom skolom ). Volim je, majke mi moje.''
''Čuli smo bili da ćeš doći kad je bilo bombardovanje''?
''Hteo sam, nego znate da nas stranci ne vole baš, pa nisam mogao da sredim papire da se vratim ( sve mi nešto pucao... ) da pomognem napaćenom narodu. Muzika, sviraj ''Hej evo me, moji stari drugovi...''.
