Muzičko obrazovanje u Srbiji je slabo, a retko se viđa kod nekoga, sad, svako ima svoje ukuse, ali to ide nešto ovako...Rodimo se svi lepo, izađemo, okupamo se, i onda već prvih dana ćale pršti narodnjake na radiju da pokaže sreću svima u komšiluku, tu naravno, do neke 9. godine, u sebi pevušimo neku melodiju Brenine pesme koja se vrtela tog dana, možda i nekoga drugog, ali ko nas pita?Ne znamo ni ko peva, ni tekst ni ništa, samo zuji po glavi...Posle 9. sve se pobuta, dođu komšije i puste nam neke crnce, niti znamo ko, niti šta ni o čemu peva, kako bi rekli, "repuje", to je bio taj rep, nešto na engleskom što su svi slušali, morao je svaki telefon da ima barem po 15 pesama Eminema i 50-centa, to je pljuštalo samo tako, nismo ni za slušalice znali, naravno, pričamo o deci 1995 pa nadalje, ovi naši "matori" su sve po TV-u kupili, slušali, isto pevušali i zezali se...Onda tu naravno, postoje dva scenarija, šta sad?E pa, moš' da se desi ili da se ostane na toj monotonoj "mejnstrim" muzici, ili lepo od komšije ili ćala da se čuje ta legendarna "Čorba"...Tu sve počinje, rokenrol nas ispunjava nekim buntom, ko šiša one crnce, imali smo majice moćnoga Bore, kao svetac da nam je bio, tu onda kad smo stariji dođu i ostale stvari, dođu Divlje Jagode, Azra, Blockout i tako to, onda kreće naravno blještanje Pepersa, Flojda i Kvina, ROK je tu, naravno, osećamo se nedodirljivo dok vrvi u kući "Šajn on ju krejzi dajmend" i dok nas Kult obasjava "Hir kams de rejn", Ozi nam dade Ludi voz a Pepersi "Adersajd", sve to u fulu sa starkama dok se ponosno bečimo svim "ciglama"...Poslednje za šta se ikad može zalepiti u zemlji Srbiji jeste metal, po rečima malih homofoba:"To su one sekte što krešte i derAJU se dok vole Djavola i drmaju gitaru", eh, sve to počne jednog dana kada se slučajno upali "Ran tu d hils", to promeni život, ode u pamćenje, pa neka me "hevi" nosi dokle može, onda tu dođe starija Metalika i osvetli nas svojim "trešem", posle se priključi Araja sa Slejerom, Skot sa Antraxom, to je već neka "treša" od koje dobijemo težak slučaj "glavodrmalice", posle kreće Blek, Det i tako tome slično, onome kome poštovano "dokurće" i metal i rok, slušaće ili pank ili pop-pank, kako god, boleće ga sve i svašta za sve nas, bilo da pali Eksplojtede ili Tri Dejz grejs, on će samo da stoji u sobi i zamišlja:"NIŠTA", eh, tako je to, onda kod ženskog pola ima sve i svašta, njihov POP okreće svakog muzičara u grobu, ali, šta se može, ko odustane od svega ima svoje DJ-eve, pa neka se drogira do mile volje dok sluša neki "loop" od 15 sati DRM DRM DRM...Takođe da pomenemo katastrofu koja je uništila muziku zauvek, to je poznati Džastin Biber, u svakome društvu, samo je dovoljno reći da ga mrzite i svi se vole međusobno, šta god slušali, on je više odmogao muzici nego što je Mao Cedung doprineo bilo kom režimu...Naravno, sve je to deo odrastanja, neko će se možda baviti muzikom, neko će kupiti akustičnu gitaru za "Dž" i počeće da svira onako, akord po akord, dan po dan, da se muči kako ne izlazi napolje, nekad će da i da kaže da mu je "Babi 40 dana", da ne bude da je štreber, ako razumete...A neki će klinci da se naduvaju pa da smišljaju rime brže nego što ti se smrzne jezik u Sibiru, onda će da dođe neko ko će ga načiniti internom zvezdom, hit po hit, sve na istoj frekvenciji, na istom ritmu, iste tematike, dok se profesori muzičkog udaraju po glavi, "Gde pogrešiše"...
Dolazi osoba sa Ajern Mejden majicom u školu, dočekuju ga drugari
A: E brate, to Iron Madan, što je to moćno, je l' ti to neka igrica, kao Mortal Kombat, moram da igram bratić, gde da nabavim
B: Majmune glupi, to ti je najbolji hevi metal bend!
A: Ma mani te metalike, sekto jedna!
Pričaju dve drugarice na klupi
A: E, braćala, znači šta je to što ti slušaš...?
B: Pa znaš, ono, Blink182, Grin Dej, Sam41 i tako to...
A: Ma mala, ništa nije bolje od BS-a, Đusa i VIP-a
Hukta se najveći tajac dok "A" polako odlazi u čudu
Razgovaraju bubnjar i saksofonista
A: Znaš, čoveče, što me nervira ovo čudo, kad završim sa sviranjem sve me nešto boli grlo a pričam k'o da sam gut'o helijum
B: Ćuti bre, posle ovoga, ne mogu ga uzmem u ruke, boli pa žiga k'o motka Radojicu
Moli kecaroš muzičarku za dvojku
A: Znači nas'ce, slušaću i ono, biću dobar, keve mi...
B: Dobro ajde, odgovori mi na jedno pitanje...
A: Znači može, hvala nastavnice bre!
B: Ko je napisao "Malu noćnu muziku"...?
A: A pa znam, to je onaj film sa Ciletom i Spasojem, znači neki Mokranjac Betoven ga napisa!
Disko kugle? Pa, i nema ih nešto više. Polako odlaze u zaborav. Možete ih susresti na proslavama 300 godina mature nekih specijalnih tehničkih škola gde se brkate guzice, u svoje vreme skoro devojke, gube do iznemoglosti ili dok im kineska baterija na bajpasu ne iscuri. No, radi bolje estetike i maštovitog ugođaja zamislićemo disko kuglu šarenu kao naselje gastoza u Malom mokrom lugu i slicnim Ostružnicama.
Koliko ljudi, toliko ćudi. Jest, kad bi kupovni sok zaista bio priorodan, a ne od prasećeg izmeta i sličnih organskih materija neprijatnog mirisa. No, kod devojaka, žena i sličnih što nemaju penis, ćud je jednostavno-ženska. Mada, i one se razlikuju u zavisnosti od društvene pripadnosti, muzike koju slušaju, omiljene marke kamiona, ili pak da li koriste uloške sa ili bez krilaca i zakrilaca.
Izašao si u klub, osmatraš situaciju i kao hijena krećeš ka svom plenu. Pod gasom od dvolitre Mastera koju si popio ispred, jer unutra ne bi mogao za te pare ni dobro veče da dobiješ od nadrkanog konobara buljaša. Osmatraš tip, predispozicije i kretnju žrtve i prilaziš, planirajući taktiku, kao i naša fudbalska reprezentacij, usput.
Urbana devojka. Ona ne duska, ona džuska brate. Moraš biti u fazonu, misim ono. Prilaziš kao da te je keva porodila na sred Trga. Toliko si urban da kenjaš beton.
-Prilazak-
- Zdravo, vidim džuskaš. Znaš mogli bi posle malo da prošetamo i pustimo neku spiku, a posle da se zajedno učlanimo u LDP i da slušamo ploče?
76 posto prolaznost.
Metalika devojka. Zalutala. Pokušaš da je izvučeš iz pakla. Najbolje je odvesti u park koji dismr na loše pivo i mokraću kompletne navijačke grupe FK Rad.
-Prilazak-
- E ćao, ja pevam u bendu Rok of Metal, gotivim Larsa i nisam prao kosu od vrtića. Znam jedan park sa dobrom trafikom u bilizini? Bi li pošla za mene?
80 posto prolaznost.
Sponzoruša. Ako si buržuj, mahneš ključevima kola ili diskretno pomeneš da imaš stan od 200 kvadrata na trećem spratu sa centralnim grejanjem i vodeni krevet u trećoj spavaćoj sobi s leve strane.
-Prilazak-
- Izvini, da li bi se provozala u mojoj makini?
100 posto prolaznost.
Fan Dejana Cukića devojka. Endem. Samo reci da voliš dotičnog džentlmena i tvoja je. Vrlo je moguće da je u pitanju njegova ćerka.
-Prilazak-
- Izvini, da li se osećaš usamljeno na ovoj svirci? Možemo otići kod mene, tamo će biti svi fanovi D. Cukića. Ti i ja.
100 posto prolaznost.
Opera devojka. Kulturiška. Ona ne sere, ona kad ode u kupatilo posadi polje ljubičica. Ne psuje, iz njenih usta izlaze vulgarnosti koje su deo staroserbskog jezika.
-Prilazak-
- Mila gospo, da li bi ste konzumirali jedno bezalkoholno osvežavajuće piće samnom na nekom mestu gde nema drugih persona, a sa muzičke kutije se čuje Bočeli?
43 posto prolanost.
Pametna devojka. Batali.
0 posto prolaznost.
Debela devojka. Samo priđi. Nasmej se. I čvarci su tvoji. I slanina.
-Prilazak-
- E ćao...
120 posto prolaznost.
Seljanija devojka. Volpejper joj je Mitar Mirić, tetovaža Dada Polumente na sisi. Opustiš se i zamisliš da si Kemal Malovčić na dopu.
-Prilazak-
- Ćao mala. Da li si za neku pivdžanu u kafani kod autobuske uz zvuke rđave harmonike? Posle možemo da lepimo sličice u album Milana Stankovića.
95 posto prolaznost.
