Gluperda je pogrdan naziv za nekog ko je glup,kada kažem glup mislim jako glup,da gluplji ne može biti...
Profesor geografije zadaje referate(zadaje države)...
Profesor: E Mladene evo tebi Indija!!!
Mladen: A hvala bogu da i ja dobijem državu iz Evrope!!!
Šta reći sem -GluPerdo!!
Pitanje koje postaviš sebi kada, onako drogiran, sagledaš stvari "objektivno". Sediš u parku, slušaš uličnog svirača, i gledaš. Samo gledaš.
Gledaš žene, lepe i mlade, i razmišljaš o svojim promašenim ljubavima. Gledaš direktore, i porediš njihova Gucci odela sa svojim jeftinim trenerkama. Gledaš kako ljudi šetaju pse, i misliš o svojoj plavoj ruskoj mački, koju nikada nisi kupio. Gledaš neke matorce na klupi, i pitaš se da li ćeš doživeti, uopšte, to doba? Gledaš puža i vidiš sebe, kako se mrcvariš kroz život, ostavljajući samo sluz za sobom. Gledaš druge, a u svima vidiš samo delić sebe.
Zajebi to sve, kad ti ne znaš da skopiš te deliće. A dok ih ne sklopiš, ne možeš da vidiš celokupnu sliku. A celokupna slika je, verovatno, slika Strašnog suda. I onda, kad sve to sagledaš tvojim buđavo zelenim očima, zapitaš se: Ko sam ja uopšte?
Porodični obrok je u toku,keva je završila neke feferončice u obližnjoj radnji,vataš se posla,ali nije to to.Koliko god da iščekuješ totalno zaljućenje,taj momenat nikako da dodje,papričice se redjaju jedna za drugom,dok demonstrativno likuješ ostalim ukućanima koji ti čestitaju na ovoj ludosti.Momenat slave je trajao isto toliko koliko i prvi odlazak u toalet,tada nastaje ova famozna pojava,krik grešnika propraćen znojem,pokajnički pogled i suza koja se sliva i moli za milost.Sad sve peče i boli više nego smeh i pridike ostatka familije koji slušaju ispoved.Gledaš klonju;nekada mesto totalnog olakšanja postaje tamnica agonije i muke,taj delić raja postaje tvoj lični pakao.Na vratima toaleta prizor jedne izmučene duše,jednog okajanog čoveka,koji odlazi u olakšanju i jednom novom obećanju.
Iliti po srpskom delić sekunde vremeplovnog prenosa.
Zajebano do bola. Odvede te gde nisi hteo, na mesta, stvari i ljude koje si pregazio sećanjem. U stvari mislio si da jesi. Onda te neka pesma, miris, prizor ili zvuk pukne u pluća i čelo. Istovremeno. I najednom nisi jak, nisi tu, negde si... Sa ljudima kojih više nema a do malopre, sve ovo vreme, sve do jebenog fleša si se ubedio da su ostali ukopani negde daleko od tebe.
Čak i u situacijama kad si namerno pokušavao da napregneš misao sećanja to nije išlo. Onda dođe kurčevi fleš kad on hoće i gde on hoće da ti se naruga u facu, tebi potpuno nezaštićenom i ogoljenom nemogućnošću protivodbrane, dođe i pokaže da se od nekih stvari može i zdravo oboleti.
Navrati tako, iznenada, i ti ne znaš šta da radiš s njim. I sa sobom u njemu.
Fraza koju koristimo kad hoćemo da kažemo koliko je neko zaostao i da mu nema pomoći.
Lik 1 Kako me nrvira onaj Mladen, definicije su mu sranje.
Lik 2 Ma pusti ga "on još gleda "na slovo na slovo''''.
Trenutak u kom shvatiš da si fejlovao u životu, jer bezobzira koliko si vredan ili uzoran dečko, ništa ne poništava činjenicu si se začaurio u kući viseći na Vukajliji ili igrajući heksbol, toliko da ni komšija nije imao priliku da te vidi u skorije vreme. Ono, nisi čak ni morao da odeš u goste, nego čisto da te vidi u dvorištu, ili bar do prodavnice da izađeš.
-Dobar dan, da li je čika Mladen tu?
-Dobar dan.. Mladen? Evo sad će..
-Dobar dan čika Mladene, kako ste?
-A? Koji si ti? Koristiš priliku dok spavam da mi se šunjaš naokolo, je li?! Šta ti meni čika Mladene, izlaz' iz avlije odmah da sad ne dohvatim ovu brusilicu!
-N, ne, čika Mladene, matori me poslao po nož za trimer, doneo vam pre neki dan da naoštrite..
-Nož? A Jovane ti si?! Joj izvini, nisam te prepoznao.
-Nije Jovan, Nikola je, Jovan je burazer. Nisam ja ni bio skoro kod vas..
-Joj da, čuj mene vičem Jovan...
-Čika Mladene, nož?
-A? A da da, nož, evo sad ćemo, znam da je nešto trebalo da se izbrusi...
Film koji u sustini predstavlja jedno proamericko sranje,verovatno u produkciji nekih americkih fondova koji se bave americkim uticajem u drugim zemljama.Glumci su Lazar Ristovski,Branka Katic i naravno neki anonimni Amerikanac koji je tu samo zbog boljeg akcenta "americkog" jezika.Ludi veseli Srbin obara nato avion i hvata pilota u koga se zaljubljuje takodje luda Srbinova sestra.Svi znaju engleski pa i senilna bakica a pilot ih uspeva ubediti prvo da pokusaju ubiti Milosevica a zatim da ga predaju njegovima.A kako bi moglo drugacije biti?Film se naravno zavrsava hepi endom i to na fazon vecine americkih "komedija" tog tipa;lik lazira svoju sahranu i on je kao mrtav ali je ustvari ziv.Kroz citav film,bar ja(a cenim i vecina gledalaca) nisam osetio ni mali delic horora bombardovanja.Sve je to bila vesela igra dobrih amerikanaca sa losim srbima.
Naziv za nenormalno neproporcionalno građene ljude kod kojih glava zauzima oko 5/9 celokupnoe površine tela... Postoje i ekstremniji slučaji, ali nećemo sad o njima...
Boki: E brate, pazi Laru što joj se glava raširila ko smrad po štali...
Mladen: Auuu da li je moguće, odsad je zovimo Glavke...
Boki: Može, baci 5...
(Pljas)
Savremeni princip lečenja nastao po uzoru na izvesnog oca Branislava koji mlade dramaturge odvikava metodom udarcima lopatom po kičmi. Razlika je u tome što se primenom homoterapije ne leče pajdomani već tzv. bolest pederastije a u ulozi lekara-spasitelja nalaze se pripadnici desničarskih organizacija i navijačkih grupa. Aparatura za lečenje nije striktno propisana i varira od već spomenutih lopata pa sve do kamenja, letvi, metalnih lanaca, štangli i boksera.
Poenta homoterapije je da se bolesnik uveri da pušenje ubija a da je batina iz raja izašla, ali ne ona batina koju je do juče primao u rč već ona koja će ga od te navike izlečiti.
Klinac iz Obraza : Braćo Srbi i sestre SrBkinje, kad je tačno onaj pederbal?
Maloletnik iz SNP 1389 : Početkom oktobra.
Devojka iz Obraza : Šta cemo?
Momak iz Dveri : Moramo da ih izlečimo! Jesmo mi svetosavci ili nismo?
Svi u glas : Jesmo, jesmo!
Momak iz Dveri : Pomoći ćemo bludnicima da se vrate na pravi put!
Mladen iz Obraza : Ja ću poraniti sa ženom na liturgiju, kao i svake godine, a vi ih, braćo i sestre, lečite svim snagama! To je naša hrišćanska dužnost! Čekamo ih ... mislim, da se pokaju i izleče!
Stariji gospodin iz Dveri : Ja ću da lečim kamenjem i praćkom!
Devojka iz Obraza : Ja imam oklagiju!
Ćelavi iz udrženja Naši : Sutra kupujem bokser!
Debeli navijač : Hoćemo da lečimo i policiju?
Mladen iz Obraza : Nema potrebe, oni su samo pederi u duši.
Omladina. Stanovništo koje je staro otprilike do dvadeset pet godina. Izraz je nastao pre dosta godina, približno na pola 18. veka. Najčešće su je koristili malo stariji ljudi kako bi želeli da dočaraju okrutnost mlađih prema starijima, a i uopšte njihovo bahato ponašanje.
Deda: .. i tako sinko, deda je tog dana sa samo jednom kriškom buđavog hleba, prešao dvadeset šes kilometara peške. p-e-š-k-e! Sa svom onom opremom sam tako pešačio, a one moje čizme propustile mi vodu pa mi je tako nezgodno bilo na putu da je to bilo strašno.
Unuk: A sa koliko godina si bio u vojsci?
Deda: Devetnaest. Možeš misliti kako smo mi mladi bili, a rizikovali smo život za državu.. A ova današnja mladež, bolje da ne pričam. Njih baš boli ćoše što će da nam uzmu teritorije, ej!
Unuk: A jel će kod nas biti vojske?
Deda: Ma kakvi, samo ako hoćeš.. Kod nas je to bilo obavezno, a sad...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Delić teksta "Sumnjivo lice" , Branislava Nušića
Anđa: (krsti se) "Ju, ju, ju kćeri, crna kćeri šta sam doživela? Obećavaš čoveku da mu ideš u kafanu. Gospode bože kakva je ovo današnja mladež!"
Marica: "Onakva kakva je uvek bila mladež.."
Anđa: "Ju, pomeri se dete... nikad to nije bilo, nikad! Izmetnuo se svet, prevrnulo sve tumbe i promenilo se.."
