Široko rasprostranjena kategorija đaka putnika sačinjena od napaljenih metalostrugara, glodača i srodnih obrazovnih profila iz mašinsko tehničke struke. Ovaj kulturološki primerak lako se nalazi u seoskim lokalcima, naslonjen na harmoniku autobusa duplaka koji prevozi gomilu srednjoškolske dečurlije. Ovakva ličnost se razvija kroz celokupno trogodišnje školovanje gde u maturantskoj godini stiče punu afirmaciju, kad postaje ljubimac okupljenih prvačića i pajtosa sa kojima je bežao sa časova srpskog. U autobus samouvereno ulazi prvi, iako može da bira gde će da posadi dupe, on zauzima prostor na sredini busa i raširenim nogama obeležava svoju teritoriju, dok svojim ižvrljanim rancem okačenim o jedno rame, struže o masnu i prljavu harmoniku predratnog duplaka. Mesečnu kartu drži u zadnjem džepu, bez ustezanja šacuje klinke iz trećeg tri, a oko njega se skupljaju njegovi puleni koji se klanjaju svom idolu za svaki izgovoreni fazon. Lik se veoma lako izdvaja kao duhovni vođa određene grupacije svojom harizmom i istančanim smislom za humor. Iako je prvorazredni mangup i ne voli školu, štrajkovi prosvetara i izostanci mu teško padaju, jer ga odvajaju od prirodnog staništa i radnog mesta. Brzo postaje pretplaćen na stajaće mesto u rotirajućem delu autoprevoznog sredstva dok s kondukterima zbija kafanske šale. Sa šoferima se uortačio još u drugom srednje dok je obavljao rutinsku praksu u ložionici Fabrike vagona i u bratskom su odnosu, baš kao da pre srednje škole ima višegodišnje iskustvo u čuvanju ovaca sa zarozanim i nadrkanim likom za volanom čudesne portabl klackalice.
6.15 izjutra, smrdljivi duplak, pospani đaci naslonjeni uz šipke, lokacija Zaklopača...šofer očajnički poziva putnike da krenu napred...
Harizmatični vođa: Hehehe, 'ajmo pođimo napred, pooooođimo napred!
Neko iz mase: A Žile brate, kako možeš ovako sabajle, odakle ti bre volja da zajebavaš ovaj narod, jesi blesav...
Harizmatični vođa (podiže se na prste, traži pogledom): E Šone, 'oćeš da sedneš? Aj ovamo, dig'o se jedan!
Masa: Ahahahaha, a brate kakav si kralj! Dig'o se jedan!
Harizmatični vođa: Ajmo napred, svi napred! Evribadi! Evribadi na livadi, čas ga turi, čas ga vadi!
Egzaltirana masa i đaci prvaci: Ahaha koji si lik, čas ga turi, čas ga vadi! Kraljuuuu!
Harizmatični vođa (dobija inspiraciju): Majstore, daj neku muziku, je l' 'vataš bre ti radio Dženariku?
Masa: To care, sad mu ga daj!
Harizmatični vođa: E majstore, serem ti se na radio, moramo mi da pevamo (okreće glavu ka kondukteru i pospanim putnicima na začelju autobusa): Samo za društvo iz ćoška: Iiiii sve što guske pokakiše, nek jesenje speru kiše, otkad si me ostavila, ni apetit nemam višeeee....
Masa: Ahahaha, to Žile legendo, guske pokakiše...hahaha! Žile mi te volimo, Žile mi te volimo!
Psihologija jos nije uspela da definise ovaj pojam.Narodski receno: to je potreba kupca da "zajebe" prodavca time sto ce spustiti cenu za sumu kojom ne moze da kupi ni punjenu belu...
Bubanj Potok, nedelja, 6h sabajle, pijacni dan...Kupac obilazi oko golfa3 vec pola sata...
kupac:"I sta kazes zemljace, vozila ga neka baba...?"
prodavac:"Ma da bre iz okoline Minhena, nije izlazio iz garaze...Provereno..."
kupac:"Kurac, njima su putevi po selima bolji nego nama u gradu..."
prodavac:"Pa to ti kazem..."
kupac:"Nego prijatelju, kakva mu ono bese cena?"
prodavac:"Ko sto i pise na njemu,4000€."
kupac:"UUUUUUAAAAAAA!!!Pa rodjace za te pare cu da kupim delove sam da ga sklopim!!!"
prodavac(popizdeo):"Pa idi pa ga sklapaj!Ako ti se ne svidja, poljubi i ostavi..."
FATALIT:
kupac(mrtav ladan):"Dobro Zemo, sto se odma ljutis...?Nego aj ljudino, čuči 20€ pa da pravimo poso!A!?"
prodavac(oci krvave):"MA NE DA ČUČIM NI EVRO!!!MENE JE OVO KOSTALO ZIVACA I PARA!A TI, NIT SI MI ROD, NIT POMOZI BOG I JOS ME JEBES OVDE!!!IL DAJ PARE IL PRODUZI!"
kupac:"Eee kaki si to covek..."
Vadi pare placa...Razilaze se, u sebi skidaju jedan drugom sve sa nebesa,kunu sesto koleno...
Ne izlaziti niti nameravati u skorijoj budućnosti. Stacionirati se na određenom mestu duži vremenski period gde se toliko duboko pusti korenje, nakon čega je jako teško isčupati se odatle. Ljudi koji "ne izbijaju" vremenom postanu deo enterijera, neka vrsta zaštitnog znaka i to mesto svakako ne bi bilo isto bez njih.
-U matori al' si se uradio a? Baš sam ti sreo ženu pre neki dan, kaže da ne izbijaš iz teretane.
-Jbg brate mora malo. Nego da vidiš ti kakve klinke ovde dolaze, brukaaa. Sve onako utegnute u one šorciće, znaš ti kakve su to oble i fine guze ne mož' da veruješ, mada ruku na srce ima i dobrih matorki.
-Aaa zato ti ne izbijaš odavde, hehe.
-Ma jok brate nije zato, nego zdrav život ovo ono... Nego šta reče gde si mi ti to sreo ženu?
--------------------------------------------------------------------------------
-E Mare aj na fucu.
-Čekaj ne mogu sad.
-Ajde brate ceo dan si u igraoni. Pogledaj kako su ti oči krvave, polako počinješ da me zabrinjavaš. Pustio si korenje na toj stolici ko jebeni Najt Elf.
-Beži majmune, vidiš da je šorka na midu!
-Umri tu ispod Vukovog spomenika, bole me kurac!
-Teraj se bre u pičku materinu zaginuo sam zbog tebe!
-------------------------------------------------------------------------------
-Ajde momci gotovo. Zatvaramo.
-Daj još zadnju turu pa idemo.
-E znate šta, vama je "zadnja tura" već dva sata unazad, nego evo vama lepo ključevi pa se vi jebite.
-Nema potrebe ćero. Ne idemo mi nigde, će te sačekamo sabajle.
-Mali, hoću da mi sa prvim pjetlovima zapjevaš pod prozorom izbornog štaba...
- Tako sam i uradio. Sabajle sam iz kafane otišao u štab, trebala mi je poprilična doza alkohola u krvi da podnesem. Dočekali su me anonimusi sa izborne liste i moj šef koji je počeo riječima:“Dragi moji pijuni, danas nam je dan „D“, danas moramo da kapitalizujemo sve što smo radili mjesec dana.“
-„Šefe, konačno ste počeli pričati bez uticaja demagogije i iskreno, ponosan sam na vas, učinio sam vas čovjekom.“
-„Šta ti mali sad filozofiraš, jesi to opet iz kafane došao raditi.“
-„Jok, idem iz trikotaže, matere ti kako neću iz kafane doći kad si nas sazvao u pet ujutro, a poceo si govoriti istinu jer čujem „kapitalizujemo“ što je tačno, ti ćeš kapitalizovati svoju guzičetinu foteljom nekog državnog preduzeća, a i ovaj „mjesec rada“ je apsolutno tačan, deceniju ste na vlasti a radili ste mjesec ukupno...
-„Ne seri mali. Tvoja dužnost je sledeća. Dobićeš instrukcije, otići u neku vukojebinu glasati umjesto nepismenog čiče i to za mene, bez obzira šta ti on kaže.“
„Hoću, hoću, nema problema za vas i izbore pokrasti ako treba.“
Ispred štaba me je dočekao tatin sin , sjeo me u auto i ćutke, valjda znaju da sam nepoželjan za saradnju, odvezao na biračko mjesto. Tu su me čekali ostali. Malo smo popričali, a onda nam se ukazao i kombi sa sigurnim glasačkim tijelom, neki invalidi, neki retardirani, neke diglo iz groba da dođu glasati. Kad su počeli izlaziti iz kombija pomislio sam da se nalazim u nekom niskobudžetnom filmu indonežanske produkcije sa apokalipsom kao centralnim motivom. Oko biračkog mjesta pijanih , opijenih politikom, neki nisu mogli izdržati da daju kritiku pa već zapišavaju biračko mjesto...
Odveo sam čiču na glasanje, ušli smo ja i kolega sa babom.
-„Sine glasaj za Karadžića, njemu najviše vjerujem, nešto sam pričao sa Marom, ona veli da će za Šešelja, ima da leti perje na sve strane, kad se vrati. Ali, ne vjerujem da će Radovana u'vatiti u skorije vrijeme, a nećemo ga mi izručiti, ne da ga narod.“
Iznenada...
„Dobar dan junaci!“- provirio sam iz kutije i ugledao dida na vratima neobično gorućeg pogleda i kezom od uva do uva. Samo mu one dvije stative vire iz usta. Pjan garant, nešto će usrati. Ugledao me.
„Oko didovo, 'vamo 'de , zaboravio sam đozluke pa da mi pomogneš glasati.“ Stali smo iza kutije...
„Dide, jebem ti sunce jesi normalan? Nemoj me više ukopavati, ljubim te u ta krezava usta, 'aj sad za koga ćeš glasati?“
„Sine,jel' ti stvarno misliš da sam ja došao glasati, dede ti meni pokaži đe je rukovodilac ovog mjesta, on mi je jabuke krao kad je bio mali a zamisli sad. Nisam uz'o kapi za oči, nakap'o sam se rakije.“
Zakoruži oba kandidata, i nacrta kurac, ispod napisa :“E jes' nam izbor, jeb'o vam on mater!“ Kad je bio kod kutije zakači kevom obe kutije, sruši, izmješaše se listići, ode sve u pičku materinu... „E jebem mu kapi za oči i kad ih zaboravim pa slijep kod očiju, isti ko i ti?“-završi obraćajući se šefu izbornog mjesta i ode zviždukajući niz progon.
Kad sam se vraćao malo me počeo san hvatati. Pa sve sanjam k'o ja na Kočićevom zboru, a bodu se Jablan i Rudonja, teška, neizvjesna borba. Od dahtanja u klinču prašina sa zemlje im okružuje zakrvavljene oči. Rudonja je jači i nadbada. Gledam Luju kako nijemo gleda svog prijatelja na izdisaju, duša mu je sad sablasno prazna. Onda mi se vraćaju oni ljudi dok napuštaju biračko mjesto sa istim pogledom...
„Danas sam dobio svog novoga Poršea, i mal...“
„Halo tata, eto nas stižemo, jeste glasao je ali moramo poništiti sve, opet je njegov did napravio sranje“ .
Genetski naslediti karakterne osobine, navike ili gestikulacije od svojih roditelja ili nekog drugog rođaka iz porodičnog stabla. Za razliku od izraza pljunuti koji se više odnosi na analogiju fizičkih karakteristika ovde se isključivo misli na psihološki portret pojedinca. Pandan izrazima krv nije voda i iver ne pada daleko od klade.
-Ne znam šta da radim sa ovim našim detetom po celu noć ga nema a sabajle dolazi mrtav pijan.
-Jao jebem ti ženo majku, znao sam da ne treba da se orodim s tobom, sve se metnuo na onog tvog ludog dedu.
-Što pa na mog dedu? Moj deda nije pio alkohol 20 godina.
-Zar toliko ima od kad je dobri Dobrivoje umro?
-----------------------------------------------------------------------------
-Jao kako su mi vredni unuci to se sve metnulo na mene! Ljubi ih deda.
-Ćale bre šta lupetaš. Ti si totalno izlapeo, to su radnici koje sam ja doveo, eno ih tvoji unuci leže spavaju po ceo dan.
-Oca im džabalebaroškog kažem ja sve se to metnulo na tebe.
-----------------------------------------------------------------------------
-Zemljače mnogo mi se sviđa ono Anđelija iz tvog sela. Možda planiram i da je oženim ako Bog da.
-Jao prijatelju bolje ti to zaobiđi. Ta nema s kim nije bila, izoralo joj njivu pola sela ako me razumeš. Pričao meni deda kaže da se sve metnula na njenu babu Gvozdenku.
-Otkud tvoj deda zna kakva je bila njena baba?
-Pa šta znam... izgleda da ni njega nije zaobišla.
... već da svaka zverka pokaže trag.
Stara narodna umotvorina, neka vrsta demotivacione motivacije koja nam daje na znanje da se ponekad pizdarije dešavaju sa razlogom. U ovom konkretnom slučaju, sranje pomenuto u naslovu se dešava da bi se videlo ko je kakav u stvari, kome verovati i tako to.
(kuc-kuc)
- Dobro jutro.
- Oooo, dobro jutro, komšija. Baš se pitam ko bi mogao biti ovako rano. Uđi, koja te muka naterala ovako sabajle?
- Samo da ti kažem da, ako nemaš benzina, a treba ti, sledeći put dođi lepo kod mene pa pitaj. Nemoj da mi guraš crevo u rezervoar i cuclaš, pa da mi auto stane na pola puta kad pođem na pos'o!
- Uuuuu, komšija, da te ne cenim toliko, sad bi' te roknuo posred čela za takvu uvredu! Bolje da si mi u oko brknuo nego to što si mi rek'o! Bolje da si mi se na prag iskenjao i kucao da ti dam wc papir nego ovo! Ubi me k'o maljem! Pa zar ja tebi, svom najboljem komšiji?! Svaki dan ispijamo kafe i družimo se, i zar tako?! Pre bih u šteker kurac gurnuo nego crevo u tvoj rezervoar. Sad si me povredio! Ma, to te neko slagao. Ajde, kaži ko je jeo ta govna!
- Nije mi niko ništa rekao!
- Ne, ne moraš da mi pričaš, saznaću ja ko je taj! Prekopaću i nebo i zemlju dok provalim ko je i jebaću mu majku! Da me nečiji zli jezik tako bruka i zavađuje sa mojim zlatnim komšijom?! Da me ponižava pričom da bih siš'o tol'ko nisko da gorivo noću cuclam komšiji i da se on džabe ljuti na mene. Samo, sjeb'o se taj!
- More, sjeb'o tebe onaj sneg što pao, pa sam samo pratio tragove od poklopca mog rezervoara do tvoje kapije!
- Dobro, 'ajde! Na ti pare za benzin, kupi pre nego pođeš na pos'o!
(tras!)
Leđendarna izjava Save iz Kikinde, koja se ustoličila vremenom kao zajebantska poštapalica. Propao, smršao, oženio se, neće Zetor da upali, puk'o na kladionici, nije se krmača oprasila - nema čoveka, đe čo'ek.
Selo Čović Polje, neđeljica sveta, predvečerje, vetrić dirlika, okupila se ekipa pred zadrugom "STR Oranica", malo meze pileće salame, malo namignu pokojoj seljančici zapućenoj u dućan, malo nategnu zidarsko da okvase grlo:
Champy: Jaro moj, ja bi alaha mi ženio neku huriju, ako je babo Aljo rahatan s tim... Ne mogu više, baildis'o sam sabajle, u Mionicu ne smem doći, jure me jer sam drp'o ženu ženu predsjednika islamske zajednice, u Tuzli me vijaju neki talibani iz Maoče opet zbog druge tamo... Oženim se, i na džennetu sam.
Debeli pacov: Ja bih oliz'o sve te ženske što ih ima.
Glavni: Ima li neka baba s njemačkom penzijom? Ako je masnija, uprem dobro! Oženim se, sredim papire, malo bauštela, malo tetke Švabice, doćeram Kalibru u selo... ovo-ono.
Luks: Beži od te propasti. Ja se oženio, đavolji pakt: prodaš dušu i momačku slobodu, za malo (ne)redovnog milovanja, i svake druge sedmice moooožda dobiješ nezaprženog pasulja. Otkako sam izdao hardkor momačih dana, ni baba sera na bijeljinskoj autobuskoj neće da me pogleda k'o nekad, samo pruži ruku i kaže: "po marke za pišanje, marka za ono drugo". Neko veče stigne meni poruka: "E, gde si ti? Sećaš se kad si me vozao u svom Kadetu suzi? Znaš li koje je?". Jaro moj, neki me žmarci obuzeli, ja se poradovao da je neku jarebicu uhvatila nostalgija kad sam sa Magotom žario po seoskim vašarima, ozario se ponovo. Kad ono stiže sledeći SMS: "Ujka Sima te malo troluje"... Eto, vidite li vi mog usuda. Od svih ženski na svetu, ja u ponoć hotujem sa Ujkom Simom! Prop'o dibidus, nema čojeka, đe čoek...
Debeli pacov: Hm, Lukse... jedan liz da ja bacim tvojoj ženi ako ti nećeš?
Luks: Glavni, der mi časkom tu sikiru...
Kad god pokušaš da se malo izvučeš psihički ili fizički iz sredine u kojoj se trenutno nalaziš, kada si mali i pitaš nešto smisleno, na šta matorci ne znaju odgovor, kada zacrtaš neki plan, pokušaš nešto u polju umetnosti, jednostavno poželiš malo da se izdvojiš ili pak slediš neke pametne savete, naletećeš na ovu frazu kao odgovor od strane prosečnih ljudi oko sebe, ali jebiga, najbolji su ti drugovi ili familija, ne možeš im ništa ponekad... Samo dozvoliš da ti ovom rečenicom sruše sneška i uplaše da su možda potpuno u pravu.
- E, rešio sam da idem na jedno putovanje, možda malo do Madrida...
- Ajde ne izmotavaj se! Znaš u kolikim smo dugovima, ti ništa nisi radio celo leto, gde ćeš da nađeš pare? Tata i ja nećemo sigurno da ti dajemo da bacaš na gluposti. Idi uči, radi nešto pametno za promenu! (odlazi i ruga se) Ide on u Madrid, pff...
________________________________________________________________
- Mama, zašto se farbaju jaja na Uskrs? Ja hoću da kitimo jelku sutra!
- Ajde ne glupiraj se, jelka se kiti za Novu godinu u decembru, sklanja se posle 15. januara, a jaja se farbaju jer to tako mora i ajde marš!
_________________________________________________________________
- Hoćemo malo do reke danas? Sedećemo tamo ceo dan i čitaćemo pesme. Poneću i gitaru i neku hranu, može baš lep dan da nam bude!
- E, ne izmotavaj se i ne zamaraj me ovako sabajle, nego idi u market, kupi (i žena mu daje spisak kilometar dug) ovo sve, treba mi da pravim onu tortu što mi Caca dala recept. Imam i još hiljadu poslova danas... (sva furiozna) Idi ti samo na reku, nemoj ništa da mi pomažeš!!!
___________________________________________________________________
- Baba, ja stvarno ne mogu da jedem tvoj omlet od slanine, 5 jaja, 5 sira i malo luka, prženo na svinjskoj masti! Momentalno će mi iskočiti 10 bubuljica i dobiću dva kila više plus holesterol 1000!
- More, ne izmotAvaj se tu, nego jedi! Šta, 'oćeš da budeš k'o ove manekenke? Pa njih nema za šta ni kuče da u'vati!
____________________________________________________________________
- E, otvorio sam profil na vuki, baš je kul i zabavno! Imam neke strava smešne slike, a smislio sam i par dobrih defki!
- Ma daj, brate ne izmotavaj se, to ti je čisto gubljenje vremena! Razočaraćeš se. Bolje idi uradi nešto pametno i humano i stekni neki realan plus u životu!
Česta izreka u južnoj Srbiji kada se pridikuje onome ko predviđa posledice bez ikakvog dokaza i osnove. Pa onda neko drugi predvidi i kaže suprotno ili drugačije mišljenje od prvog i tu nastane prava diskusija ili lak i rasprava. Uglavnom su teme svadje, razvodi, smrti, svadbe, rodjenja i bolesti u pitanju i ovaj sindrom se često pojavljuje u selima. Kad se ogovaraju, često se ogovara neko iz kuće sa određenim nadimkom. ( Mirka od Zajci, Javorka od Pižnjaci, Dragan od Bombaši itd.) Sve se zna i sve se čuje, vidi i posmatra, predviđa.... i preuveličava!
Baba1: More ču li ti juče kako su se Dragan Bombaš i Javorka Pižnjarka posvađali? Z`malo da se potepaju! More, toj se neće dobro završi! Ima oni na sud da se sudiv!
Baba2: More Dobrilo, ćuti, ne daj Bože! Oni su se mlogo voleli, a s`g da se sudiv! Al`jedno si znajem. Ovoj neće na dobro da se završi! A ček! Z`što su se oni posvađali?
Baba1: Ne znajem z`što. Ču nešto kao Dragan neje vrnuja na Javorku pare pa zato. Oni si nemav pare ni za `leba a kamoli sa s `leba! On kude li će pa živi ako da kuću na Javorku umesto pare? Toj mlogo gre`otica! Za decu! Neće imav kude da legnev!
Baba2: Toj mora da su mlogo pare ako će daje on kuću! Lele, ne si znajem! More, nek si vadiv oči tam`! Javorka beše bludnica! Će gi potroši tej pare na blud! Toj si znajem! Ruku ću dam za toj! Ne znam...
Ćerka1: More dosta bre! Šta se vi mešate u tuđu politiku? Bajete tuj ko pred oblak da ste!
Baba1: Ma neje, ćerko.....
Ćerka1: Šta neje?! S`m izmišljate! Prvo Javorka se posvađala z Dragana z`to što nesu podelili neke pare što su dobili u Duvansku. Drugo Javorka je bila moja mlogo dobra školska drugarica i neću ništa od nju lošo da čujem! Trećo, majke nesam li ti rekla da ako imaš već reumu i ništa ne možeš u njivu i baču da radiš, da mi iseckaš taj luka za ručak? S`g nemam sa kvo ručak da napravim!
Baba2: Dobrilo, mori odo si ja da na`ranim kokoške će crknu gladne. Aj će svratiš na jedno kafence posle?
Baba1: Će vidim Milevke! Eve vidiš da moram luka da sečem!
Ćerka1: Da ti pozovem možda Javorku da ti iseče luka?
Baba1: Pipka te izela!Vidiš li kakvu ćerku imam, Milevke? Aj pa će se vidimo posle il sabajle! Aj u zdravlje!
U nekim područjima naše otadžbine poznat i kao špinat, zeljasta travuljina koju nikad niko nije voleo da jede sem onog kvrgavog anoreksičnog ljubitelja anoreksičnih riba Popaja koji ima facu nastalu kao posledicu uboda pčela, fućkatoru lule koja se u odsudnim momentima pretvara u otvarač za konzerve iz kojih sune vaTra koja najverovatnije ima radioaktivne moći čim mu se u sekundi mišići pretvore u aktivirane ejrbegove.
To je jedan virutelni lik iz crtanog filma koji je osmišljen da bi deca zavolela spanać, normalno. I tako umesto da odrastu i prestanu jesti govna neki ostanu uvek zarobljeni u liku Popaja i ljubitelju spanaća.
Jer spremiti spanać da bi bio jestivog ukusa je egzibicija patnje i užasa.
Priprema spanaća
Kao prvo odmah zaboraviti na onaj smrznuti jer taj ima ukus ciganskim gaćama filtrirane vode. Za kvalitet i ukus se mora poraniti sabajle, otići na pijacu, poneti minimum hiljadarku i od bake pod maramčetom pazariti dva džaka dupke natrpanog zeleniša.
U džake se spanać pakuje jer je vrlo kabasto bilje koje u termodinamičkoj obradi kalira k'o dedina genitalija. Ako imate sreću da živite u krajevima gde će se spanać kupovati neočišćen što znači sa sve korenjem- doživljaj će biti potpun.
Saste koje provedete čupkajući žilice od zelenog blaga daće vam dovoljno vremena da razmišljate o poenti života i čovekovog postajanja na kugli zemaljskoj.
U međuvremenu napuniti kadu do vrha, očišćen spanać potopiti u vodu da bi se s njega sprala sva nečistoća kiselih kiša, ostaci izduvnih gasova traktora i naravno plutonijuma izbombardovane zemlje, kiše, vazduha.
Nakon tog simpatičnog procesa spanać obariti u kazanu veličine od oko stotinu litara kipuće vode. Posle je sve lakše jer u ovom procesu spanać od dotadašnjih pet metara kubnih dobija razuman gabarit koji je moguće nastaviti spremati u šerpi od pet litara.
Spremiti zapršku, krnuti u nju iskaliranu namirnicu, prethodno provučenu kroz cediljku za čije pranje će vam trebati dobrih pola sata kasnijeg veselja.
Dok jednom rukom mešate zapršku i spanać, drugom rukom seckati beli luk jer je bez njega sav posao besmislen, trećom dodavati malo mleka, četvrtom maslac, so i biber.
Jeste da spanać na povišenim temperaturama izgubi i do 90 odsto vitamina ali šta je par opekotina koje se zadobiju usput u nastavku mešanja jer zemljana kaša voli da brboće i prska iz šerpe za onih neporcenjivih pet kašičica zdravlja koje se na kraju dobiju.
Posle silnog obroka cela porodica, ili samo jedan njen deo veselo pristupaju pranju tona i tona, eksplodiranom žabom, isprljanog posuđa.
...............
- Mama, mama, rek'o mi tata da je spanać zdrav.
- Laže sine, laže, nije. Jedi tu viršlu što je mama naseckala.
