Zbog greške u računanju vremena, svaka četvrta godina je prestupna. Olimpijske igre, svetska prvenstva i slične velike manifestacije u većini zemalja, samo su neki od događaja koji se ciklično ponavljaju svake četvrte godine. U većini zemalja naravno, ne i u našoj zemljii. Kod nas je svake prestupne godine jedina velika manifestacija gostovanje cirkusa Konjokrado. Artisti su mu sve sami prestupnici, stoga valjda i ne mogu da nastupaju u prostoj, već samo u prestupnoj godini. Ima doduše i prostaka, koji nevešto pokušavaju da zabašure svoj prostakluk. Nađe se tu i po koji čestiti umetnik, ali njih uglavnom po završetku gostovanja cirkusa bace lavovima. Valjda nemaju sreće, ti čestiti.
Deo programa cirkuskih atrakcija:
- Lepršavi leprikon mlati gloginje (vašim) kurcem.
- Neverovatni blizanci, Polivinil i Polivinjak – takmičenje u brzom šišanju ovaca.
- Hudinijeva reinkarnacija - nestaje pred vašim očima, a zatim izlazi iz zakatančenog kofera.
- Hari NataKari – natakario vas je hiljadu puta, natakariće vas opet.
- Dresirani morž primaš svira retro-anal melodije.
- Bradata žena na trapezu radi četvorostruki salto mortale.
- Istočnjački mistik, Šećerli-sakib skida sihre i salijeva stravu.
- Madame Faith – proricanje budućnosti i bacanje kletvi.
- Mis Adriana – zadivljujuća krotiteljka lavova i malih tigrova.
- Veseli babojebac izvodi multiple matematičke operacije na Abakusu.
- Debeli midžet, Martovski zec i Ludi šeširdžija žongliraju uskršnjim jajima.
- I još mnogo drugih tačaka (bilo bi glupo da otkrijemo sve, zar ne ?)
NE PROPUSTITE SPEKTAKL !!!
NAPOMENA MEDIJSKOG POKROVITELJA:
Ovaj program ne preporučujemo gledaocima ispod 18 godina.
Desilo vam se da se izgubite u gradu? U sumi? Od uvek ste bili avanturisrta i mastali ste o putovanju kroz lavirint?
Razmisljate o samubistvu a ne znate kako to da obavite?
Imam jedan predlog za vas! U blizini Vukovog spomenika nalazi se jedan , spolja , veoma lep objekat. To je beogradski univerzitet kome pripada nekolko fakulteta (arhitektonski,gradjevinski,tehnicki).
Ko je boravio u njemu,zna o cemu pricam...
Usla sam u zelji da nabavim zbirke sa zadacima za prijemni ispit,za Arhitektonski fakultet.
U potrazi za skriptarnicom zamolila sam ukupno 20 ljudi da mi objasne gde se ona nalazi.
Prolazila sam kroz uske hodnike,pela se stepenicama ulazila na 15ak vrata...
Kad sam bila u levom krilu govorili su mi : "Jao,pa ti si promasila,to ti je u desnom krilu + (ides sad pravo,pa levo,pa treca vrata desno,pa imas mali hodnik....)" itd...
Na fakultetu sam provela ukupno 57 minuta u potrazi i 3 minuta u skriptarnici.
Srecna sam sto nisam otkrila neku tajnu sobu sa troglavim psom (kao u Hari Poteru )
Zakljucila sam da nikad necu postati arhitekta jer je za to potrebno posedovati moc orjentacije u prostoru koju ja izgleda nemam...
Ali nadam se da nisam jedina :)
Zaključak kojim narator objašnjava gomilu njegovih baronisanja epskih razmera, jer to je to nema druge. Priče obično služe kao redovni obrok kojim se hrani ego i prikriva poljuljano samopouzdanje izazvano nolajferisanjem i opsednutošću za sortiranjem foldera i analizom ljubavnog života između Tirketa i Rose.
-Hoćeš na šiš večeras?
-Ne mogu. Znaš, kucala mi sinoć neka riba, radi u Herbalajf-u ili Herbafastu, uglavnom te munje, šatro da drži prezentaciju i zadržala se malo duže hehe.
-Pazi ako nisi pri kešu imam ja nije frka.
-Imam keš, igrao pre neki dan dvojku na Halmstad. Zamisli, došli mi Šveđani!
-Dobro onda ako imaš neke obaveze možemo i drugi dan.
-Ma jok. Predao sam papire za legalizaciju i to kod one nadrkane. Zamisli ni jedan mi nije falio ali to je imalo svoju cenu, ako me razumeš. Šta da ti kažem, svi vole Garfilda.
-Znači opet te šutnula Maja, plakao si sedam dana uz Hari Mata Harija, obukao crninu i zarastao kao Predrag Marković.
-Kurva. U devet na šiš, ti plaćaš.
Jedan od poznatijih odjeba iz „Šta je s mozgom“ repertoara koji na, doduše, pomalo vulgaran ali ipak efikasan način, prolupalog sagovornika vraća u svet realnosti. Oralno konzumiranje daske u prozivci nedvosmisleno aludira na kvalitet izgovorenih reči dok vremenska odrednica jutra ipak daje nadu za brzi oporavak subjekta. Schönen Tag noch.
- E, brate, divi ide Silvester Stalone, jebote! ALOOO, STALONE, 'DE SI, MAĆORI...!!!
- Ćuti, majmune, nije to Stalone, koji ti je kurac!
- Ama jeste, brate, ON je! Znam tu njušku, bre, gled'o sam svih šest delova „Rokija“...
- Ama, šta će on u Srbiji, retardu jedan?!
- Šaznam, možda snima neki film. Otkako se Ivica izgotivio sa onim iz Hari Potera, svi 'oće da snimaju u Srbiji, brate! Uostalom, Roki gotivi Srbiju i ovako. Jednu od ćerki je čak i nazv'o DRINA...
- Jes' ti lizao neke klozetske das...Uostalom, idi ga pitaj za autogram, tebreks...
...
- I? Jel' bio Stalone, xexe...?
- Jok, al' mi rek'o da možemo da odemo na piće kad završi u teretani...
Nema jačeg oružija. Kad ne pomažu ni avioni, ni rakete, ni pojačanje, tad nastupa govor koji rešava sve probleme, dileme i bezizlazne situacije. Govor održava lik iz filma koji je najpouzdaniji, koji je inače, sve bodrio tokom borbe i sad kad je najteže, on će ustati i reći svoje.
Opkoljeni američki vojnici, leže u rovovima ukenjani k'o grlice, Vijetnamci šmajsuju sa svih strana,
Met: Gotovo je, gotovo je, mama pomozi, mama!
Nikolas: Idemo na sladoled, biće nam lepo, da baš lepo.
Kristijan: Hoću kući, hooocuuu kuuuciiii!
Nastupa motivator.
Mel: Vojnici Amerike, nismo ovde došli da jedemo sladoled, ili da idemo kući, ili da plačemo k'o bebe. Ovde smo da bi, jebem mu... Ovde smo, jer nas je Amerika poslala da odbranimo svoje majke, sestre, decu. Ovde smo da bi pružili Americi miran san! I ako mi to ne uradimo ko će!? Amerika se uzda u nas, Zato Ameikanci, nećemo da se vratimo kući u limenom sanduku, kao gubitnici, koji su plakali i dozivali svoje majke, već kao pobednici koji su svim srcem branili Ameriku, je l' tako!
Svi: Tako jeee!
Rke kre prc prc, dum dum, bum, RaAtaAtaA, aaa ninđa trt, trt, trt, Hari Kiri dup, dup, BOOOM, konjišuaaa trrrr, trrrr, Gad demit, tup, tup, Vareva, reva ušinava! POBEDA!
Mel sa osmehom na licu i suzama u očima, uzima iz blata, pocepanu zastavu, Diže je iznad sebe, piči himna Amerike. Onako musavi ustaju iz rovova: "Jea, giv mi fajv, men"! Smeju se, grle i ljube.
________________________________THE END_______________________________
Obicno pravljenje tri jednoslojne salvete od jedne troslojne.Likovi:Uzbudjena i ponosna keva sa fotoaparatom,napaljeni klinac i cjale koji gleda tekmu...
Ponosna mama:Zdravko,Zdravko da vidis sta nas sincic zna!
Cale:Ne mogu sad,gledam utakmicu...
Keva:Sram te bilo,vaznija ti je neka(5-6 omalovazavajucih epiteta) utakmica od rodjenog djeteta!
Cjale gasi TV preko kurca,a u prostoriju ulijece napaljeni klinac ogrnut onim plastom za sisanje(ili kako se vec zove),bradom od vate,i znala-sam-da-ce-nekad-valjati sesirom...Klinja(mozda buduci Poter,Gandalf,Merlin) izvodi trik...
Cjale:SKK?Pa to moze svaki debil da uradi?Radi ovoga sam propustio tri minuta utakmice ?!
Keva salje prekoran pogled ranjene lavice cjalu koji kao da govori:Bezosjecajni gade,svinjo muska,trazim razvod i uzimam ti dijete!...Klinja pocinje da rida...
Cjale shvata sta je uradio i govori:Ma salim se ja...Bolji trik nisam u zivotu vidio itd...i prebaca na utakmicu...
Mamino zlato titra od srece.
After party-klinac moze da zaboravi na bata ili seku u roku od najmanje 9 mjeseci i 15 dana jer uvrijedjena keva nece htjeti da se pari sa muzjakom barem 15 dana.
Sinonim za sjeban. Kad te život sačeka iza nekog mračnog ćoška, baci te na zemlju, povredi suverenitet tvog rektuma, svrši ti po faci i još obriše kurac o kravatu.
Brane: Alo?
Šone: Jebem te budalo! Hehe. Matori jesi spreman? Znaš da je danas veče alternativne muzike? Žare and Goci brate! Hari i Krišna, Meka i Medina... Nemoj mi samo reći da si zaboravio! Dogovaramo se bre već nedeljama.
Brane: Ma nisam zaboravio, ali ne idem. Kariran sam matori, pusti me u pičku materinu!
Šone: Auuuu, šta bi?
Brane: Marina me je ostavila. Šutnula me k'o kera. Šest godina, eeej! Posle šest godina mi kaže da naša veza nema perspektivu. Nego, sećaš se Saleta Slinavog? Onog što smo mu lupali dange na odmorima u osnovnoj i što ga je ćale ubacio da radi u banci prošle godine? E, pa sad je sa njim. Zamisli! Jebe se sa Slinavim. Kaže pored njega je konačno našla pravu ljubav.
Šone: ...i novi autić, stančić, svakog dana nove krpice... pu, majku joj bre kurvinsku! Slušaj, ne smem da te ostavljam samog tako! Bojim se da ne napraviš neku glupost, pa da sutra čitam o tebi u hronici. Ono što tebi sad treba je 'ladno pivo i vruća vlažna pička da udaviš tugu u njima, a kod Žareta i Gocija će biti i jednog i drugog. Jelenko i one rumene u obrazima što u miraz nose par jutara zemlje. Spremaj se! Za pola sata sam kod tebe. Nosim i dedinu rakiju, za svaki slučaj ako ništa drugo ne pomogne, ima da ti odradimo jedan Totalni Opoziv i reprogramiramo sećanje na zadnjih šest godina.
Point of no return.
Ničija zemlja.
Imaginarna linija iza koje nema nazad. Delić trenutka koji odvaja prst na obaraču i počinjeno ubistvo, otvaranje kutijice sa prstenom i 100 godina (ne)sreće, Zemljino magnetno polje i beskonačno prostranstvo Kosmosa. Kupljena karta za put u jednom pravcu.
A kad jednom stigneš tamo, više ništa i nikada neće biti kao pre.
Hronološki pregled odabranih, mada manje-više važnijih "tačaka bez povratka" u životu svakog od nas (pa i tebe, dragi čitaoče) prosečnih pripadnika naroda sa ovijeh prostora. Ako smori, čitati na preskoke. Srdačan.
1. Muška jajna ćelija prodire u žensku jajnu ćeliju (u daljem tekstu ŽJĆ) i oplodjuje je.
2. Tri meseca su prošla a vlasnica ŽJĆ i dalje misli da se "samo malo ugojila".
3. Još 6 meseci je prošlo i, uz svečani doček unutar i ispred sale za porađanje, rađaš se TI, dragi čitaoče, tvoja mala pluća puneći se po prvi put kiseonikom iz vazduha. Najmanje tri života se menjaju tvojim dolaskom na svetlost dana: jedna trudnica postaje keva, jedan mladić postaje ćale (od glagola "rmbačiti"; prim.prev.) a jedna beba postaje mala osoba zavedena u sistem i statistiku.
4. Sa prvom primljenom vakcinom ili unetim mlekom koje nije od majke, u tvom telu počinju da se odvijaju nezadrživi biohemijski procesi zbog kojih ćeš u budućnosti skoro garant patiti od nekog zdravstvenog problema akutne do hronične prirode (alergija, astma, problemi sa varenjem, migrena...). Ono, malo jeste teorija zavere, ali ne i bez osn___________
5. Prestaješ da sisaš i da kenjaš u pelenu. Život, ispostaviće se, postaje mnooogo komplikovaniji bez te dve pogodnosti...eh...
6. Na nepodeljenu radost prisutne familije i komšinice Rade sa petog, činiš prve korake prešavši tačno 3 metra i 48 santimetara, koliko iznosi rastojanje od predsoblja do kuhinje. Jebiga - živite skromno, nije da si došao baš u idealnom trenutku za tvoje matorce...
7. Prvi put ostaješ fasciniran čarolijom TV ekrana. Kasnije u toku života, tvoja fascinacija raznoraznim ekranima umnogome će te kreirati kao multimedijalnog člana savremene ljudske civilizacije i čoveka, uopšte.
(negde tu između tačaka 5, 6 i 7 počeo si polako i da artikulišeš prve reči i izražavaš svoje mnogobrojne želje i prohteve. A nema sise da ti ista zapuši.)
8. Tamo negde kada već postaneš jebeno isuviše naporan sa svojim željama i prohtevima, roditelji te upisuju u vrtić imena rendom palog borca u NOB. O tome, pak, ne slutiš ništa ali te zato neodoljivo privlače sočne, jedre dojke junior assistant vaspitačice Marine a plaši ogromni, dlakavi mladež na licu senior corporate vaspitačice Dobrile. Ili obratno, nisam baš siguran...
9. Roditelji zaključuju da vrtić nije dovoljan da bi smirio tvoju sve rasplamsaniju strast za otkrivanjem sveta. Tačka bez povratka? Prelaziš prag prve obrazovne ustanove u nizu od nekoliko a kad mnogo godina kasnije i u obrnutom smeru budeš prešao prag i poslednje od njih, imaćeš malo znanja a mnogo godina...i keva će i dalje da te smara što ostavljaš prljave ćega na podu kupatila. 'Nači, fujčina!
10. Dobijaš svoj prvi komp. Veliki dan za tvoje prste, loš za oči i kičmu.
11. U kombinaciji sa povremenim izlivima interesantnih informacija u školi i konstantnim izlivima onih sa televizije i kompa-sleš-interneta, možeš preći od par do desetakak "tačaka bez povratka" glede tvog ukusa u literaturi, filmovima, muzici, stilu oblačenja...što je sve nekako zavisno jedno od drugog, te stoga i relativno prolazne prirode. Gledaj samo da se ne ložiš na Emo, romantične komedije, Hari mrtvog Potera i "Puta Madre" dukseve i bićeš ČOVEK, sine moj.
11a. Otvaraš svoj (prvi) fejsbljuk profil i time i Pandorinu jebenu kutiju socijalnih mreža.
11b. A da - TI GLUPI JEBENI IDIOTE!
12. Konzumacija prvog alkoholnog i duvanskog derivata obično dolazi pri poslednjim činovima osnovnoškolske tragedije (7 il' 8 razred tj. ako tvoje baš zabole za tebe) ili prvim one gimnazijske, a ta "tačka" posle često ume da se pretvori u pravu pravcatu mrlju, senku, idemo na kancer, jer svi znamo da su piće i cigare...bla, bla, bla, kada umrem hoću da umrem bolestan, bre!
13. Negde u toku te delikatne metamorfoze iz osnovca u srednjoškolca, počinješ polako da primećuješ suprotni pol a povratka više nema 6 sekundi nakon što konačno i na svoje eksplozivno zadovoljstvo ("eksplozivno", hehehe) otkriješ čari rukobludničenja nad sopstvenim polnim organom. Sledi (13a) prvi poljubac sa prvom velikom simpatijom, jezika bez, potom jezikom sa (13b). Javlja se želja za stavljanjem još ponečeg u taj sočni, mali otvor na licu, #wannablowmywhistlebaby...
14. Skidanje mraka. Seksualna revolucija u tvom još nerazvijenom tinejdžerskom mozgu. Fascinacija ekranima biva zauvek bačena u senku. Dobro, možda ne baš zauvek, jebiga...
15. Prva ljubav i prvo "Volim te". Prvo otvaranje srca i dopuštanje nekome da te povredi. Život ipak može da bude gori, hej!
15a. Prvi grob sa kojim si bio intiman. Kriviš hiljade drugih faktora, a kriv si jedino ti. Uostalom, ne seri. Naš narod lepo kaže Sve je za čoveka, ko si ti da sumnjaš u naš narod, a, bre?? (nikad to sebi nećeš oprostiti, bajdvej)
16. Prvi put si joj kupio uloške. Ona tebi brijače/gaće. Od tog trenutka nema dalje - ili se ženiš/udaješ ili umirete zajedno poput Romea i Julije.
17. Ultimativna tačka bez povratka. Ili je pukao. Životni krug počinje svoju apoteozu igre i ti se ponovo susrećeš sa tačkom #1...ovoga puta, pak, u sporednoj ulozi sopstvenog bitisanja.
Naravoučenije: istina je, zapravo, da Čovek svakog dana pređe desetine i desetine "tačaka bez povratka" ali preko njih prelazi i slep i gluv i tako, jednog dana u neodređenoj budućnosti, i njegov život pređe preko njega a šta bi za to rekao naš narod tad i nije od neke preterane pomoći, je l' da?
