Kad nešto treba da se prolongira do u nedogled. Dakle, nije sutra, ni prekosutra. Čak, nije ni u ponedeljak, mada se on često koristi kao neki vremenski reper. Ovo je dakle, "neki" dan posle sledećeg ponedeljka.
- Jeli, kad ćeš da navratiš do mene da mi popraviš veš mašinu, ne centrifugira ?
- Ma sad sam u nekoj gužvi, ali evo tu neki dan od nedelje, navratiću.
Dan kada RTS ne bude imao šta da reprizira.
Dan je razmak između prve i desete kafe.
1. Jao jutarnja kafa !
2.Malo sam skuvao ajde još jednu da se rasanim
3.Jebem ti komšije navratili me kod njih a ni podne nema ja tri kafe popio
4.Ne volim spavati danju pa može jedna i oko 13h
5.Posle ručka vidim nešto fali, nisam gladan može opet kafa
6.Oko 16h se pije kafa inače od starina...
7.Jao počele serije oko 19h moram jednu saliti sa ženom jer poludim od muke što gledam ta govna.
8.Dođoše kumovi oko 20:30 red je popiti kafu
9.Dve sam sa kumovima popio
10.A u kurac daj kafu da na miru popijem pred spavanje, sam bez komšija, rodbine i kumova, teško zaspim.
Odnosi se na odabir komsija iz zgrade kojima se zelite i kojima ne zelite dobar dan.
Pocinje od samog rodjenja, ako ste toliko srecni da celo detinjstvo provedete na istoj adresi, i prenosi se u rane dvadesete. Komsije kojim cete se javiti vam obicno izgledaju pristupacno i dobronamerno i njima cete prvi pustiti 'dobar dan'. Onda su tu oni sa nedefinisanim izrazima lice koje ostavljate na razmatranje kad malo porastete.
Najzanimljivija je lista komsija koje ignorisete. One su vam oduvek izgledale podlo i naopako i nikada niste ste dobili zelju da guknete, verovatno su vam porusili kucicu na drvetu koju ste pravili ceo raspust ili su vas budili turiranjem motora ispred zgrade posle ponoci.
Izlazim iz stana, duboko udisem i krecem. Prva dva sprata sam prosao bez 'ikauntera' sa 'stepenjacima', zatim, odjedanput, izlece luda Cvrcana i ispod rese, odsecno, skoro vojnicki, postavlja pitanje 'Ko si ti?!', na sta odgovaram 'Dobar dan' (voleo sam njeno slatko kad me je majka vodila kod nje). Sledi porodica Sreckovic koja nikad nije sisla sa liste razmatranja i samo kojoj klimam glavom.
Na ulazu me ceka ljuti neprijatelj, domar Djida, kome sam toliko puta napakostio i on meni da nisam u stanju da izadjem iz zgrade. Vracam se gajbi i sedam za komp.
Dan "zatvorenih vrata" za učenika u kući.
Nikolaaaa dolazi ovamo, jebem li ti sunce!
Što se dernjaš na dete?
Što se dernjam? Pa sledeći put TI idi kod njegove razredne pa crveni tamo . Majmunčina nabila 3 suva keca i još 3 onako uz druge ocene a ovamo sve ne brini ćale , ovo , ono...Ama ima da ga zaključam u sobu samo sa knjigama i sa lampom. Neće dana videti dok ne popravi ocene!
Dan isplate penzija za šalterske službenike
Dan kada ne perete zube, kafu ispijate polako uživajući u svakom gutljaju zadovoljni svojom lenjošću, sedeći na terasi u pidžami i imate osećaj da sedite na vrhu sveta... A onda pozvoni telefon šef Vam kaže da je došlo do promena rasporeda rada i da dođete na posao za jedan sat.
Jedan poziv menja sve.
Ubertačka na ziljave priče o ziljavim podvizima.
- I onda Ćomi i ja proturimo glave iza ćoška, a ono tamo samo beton! Hladan! I ja sam u fazonu - da sednemo, Ćomi, šta nas bole kurac, a on pička ne sme! I ja brate, mrtav ladan, odšetam nogama do tamo, sve stavljajući jednu ispred druge ko Emilio Estevez i sednem brate, ladno sednem, kapiraš?
- Da, da, i taj dan se od tada zove Božić.
- I ja stižem poslednji a cela gilda se već okupila, došli brate svi, i Ameri i Koreanci, bole ih kurac što je tamo 4 ujutro!
- I taj dan se od tada zove Božić.
- Jao jel se sećaš onomad kada smo vozili dva lipicanera celu noć, jebote tad je još bio auto-put Bratstvo-Jedinstvo?
- Ahahaha dadada, a sećaš se šta je ono reko Tozovac kad smo mu ih dovezli
- Neka se ovaj dan od sada zove Božić, brate, šta bi reko!
Najprofitabilni dan za one koji nemaju ribu...
Isto sto i Noc Vestica, samo sto je dan.
