Alternativna metoda proveravanja količine goriva u automobilu (uglavnom domaće proizvodnje) na kome ne radi indikator ili mu "nije za poverovati". Za ovu metodu potrebna su tri intelektualca, dok jedan otvara rezervoar i približava svoje uho istom, dva intelektualca stoje sa po jedne strane vozila i svom snagom ljuljaju vozilo.
Intelektualac 1: (Ljulja)
Intelektualac 2: (Ljulja) Mile, bućka li?
Intelektualac 3: Bućka, bućka. Imamo ovde za još, brat bratu, 20 km.
Rečenica koja zapravo znači: To služi za ukras. / To se ne dira. Čitav asortiman posuđa ( čaše, šoljice, tanjiri...) skuplja prašinu u vitrini, jer obični ukućani - smrtnici ne smeju da ih koriste, to je samo za goste. Za njih se čuvaju i zalihe alkohola, sira, domaće pršute i slatkog od šumskih jagoda. Za goste samo najbolje.
Majka: Branislave, 'de si poš'o sa tom čašom? Branislav: Što? Samo sam sipao sok... Majka ( kroz zube ): More, vraćaj tu čašu 'de si naš'o, to je za goste!
Muž: Je li, ženo, 'de bi ona šljivovica, nešto me grebe u grlu... Žena: Eee, to ne dam, to je za goste, uzmi strepsils ako te grebe!
Sve je to sjajno i bajno, rezolucija 1920x1080 zaista čini sliku prelepom ali za koji će ti to kurac u državi u kojoj će se taj standard usvojiti kada ti dete krene u prvi razred osnovne škole daleke 2017. godine? Ili da budem konkretan: Kada udaš kćerku, oženiš sina, ukopaš taštu i kupiš auto na struju domaće proizvodnje.
Budimo realni, daleko smo mi od USA i Japana, što u kilometrima što u (svetlosnim) godinama
Svaki pravi balkanski "mačo" muškarac (čitaj: krkan), kada dođe s' posla (čitaj: Iz kafane), očekuje obilan, i unaprijed postavljen ručak na stolu, jer njegovo je sjesti, pojesti, popiti, i leći spavati. Ručak se mora sastojati iz 3 dijela: Tečno, polučvrsto, i čvrsto. E sad, tečno stanje, naravno sastoji se iz supe, ili čorbe, koja mora biti začinjena po njegovom ukusu. Zar je to previše tražiti nakon napornog dana na poslu? Polučvrsto je glavno jelo, sarma, meso, eventualno krompir, ili u idealnom slučaju, kombinacija sve troje navedenih. Čvrsto stanje označava kruh, (hljeb, hleb, pogaču) i opet, u idealnom slučaju, pitu. O aperitivu se ni ne priča, čašica-dve domaće mučenice, iz vlastite proizvodnje, da otvori apetit i oraspoloži domaćina nakon napornog dana. Tokom pića preferira se sok od ječma, domaće proizvodnje, u velikoj, staklenoj ambalaži, bez čaše, naravno. Koj' će mi moj čaša, kući sam, nisam u restoranu! Nakon ručka se podrazumijeva neometanih 3-4 sata spavanja, da organizam svari sve, i da domaćin da sebi malo oduška.
-Živana! Sunce mu jebem, pa je l' svaki dan ovako mora?! Šta je s' ručkom?! Evo samo hljeb da isječem, sekund. - Je l' previše što tražim da me dočeka ručak, majku mu jebem?! Daj rakiju! Evo, postavljen je ručak, prijatno dragi. -Gdje mi je pivo?! Nestalo nam je, sad ću ja malog poslati u prodavnicu. -:cinički smijeh: Nestalo?! Pa dobro, jeb'o te ćaća mutavi, dva'es godina te učim da u kući ne smije biti manje od gajbe pive u svakom datom trenutku! :ćuška:. Marko! Sine, aj' po pivo kod Kove, reci da upiše. -Koj' je ovo moj?! Sarma. -Kurac je ovo sarma! K'o kinez da sam, sama riža u pičku materinu! Još te trebam i učiti kuvati!? Aj' bježi mi s' očiju!
Spodoba kojom me je otac plašio dok sam bio mali. Fora je bila u duhu, koji je bio domaće proizvodnje i zvao se Pera. Taj duh se zamorio od urlanja i plašenja dece, pa je morao da ode u Vrnjačku banju da se leči i da pije vodu. Karakondžula vrlo slična Crnoj ruci, vešticama, Babarogama, sanđamama...
Ja: Maaaaamaaaa...nešto me uštinulo za guzu! Ćale: Buhahahahha.......to je duh Pera iz Vrnjačke banje! Vratio se sa lečenja...BUHAHAHAHHAHA!!!
Indirektni ultimatum koji ti postave baba i deda jer im je zapelo da dižu šatru, igraju kolce, nabijaju komplekse komšijama i u krajnjem slučaju, vide unučiće. Za slučaj da (kad) pristaneš očekuju te:avet iz bogate kuće, kič veselje koje matorce staje celu ušteđevinu, nov Fiat domaće proizvodnje i tuce 'ektara da radiš k'o crnac a živiš k'o mali Bog. Ko da odbije tako nešto?
A sve bi bilo lakše da ne emituju,,Vreme je za bebe''.
- komad namšetaja koji se proizvodi u jednoj "lav"-ovskoj fabrici nameštaja u Srbiji (verovatno u jedinoj na svetu). Naziv je po rečima šefa proizvodnje "uzet iz Italijanskog kataloga" i... normalno o svim nazivima odlučuje VELIKI GAZDA. Uzgrd atest je na "toalet sto" što znači da prodaju neatestiran proizvod.
Obrazloženje šefa proizvodnje: TOALET je kad ideš u WC, a TAOLET je u nameštaju. Inače u istoj fabrici šefica računovodstva koristi TAOLET PAPIR
Glomazan uređaj starijeg datuma proizvodnje. Dominira na radnom stolu zauzimajući ogromnu površinu. Duži je od noćne more. Ukoliko se koristi par godina, primećeno je da se socijalizuje: peva dok je uključen (zapravo pišti) i povremeno namigne.
-Dragi, možeš li doterati časom viljuškar do sobe? Treba da maknemo krmaču, hoću da izbrišem prašinu sa stola.
Univerzalni alat i savršeno pomoćno sredstvo pri periodičnim i havariijskim popravkama na biciklima i automobilima domaće proizvodnje. Parčetom žice može da se zakači auspuh kada ispadne. Mogu da se vežu metlice brisača na nosačima. Može da se zavede red kod nestašnih creva u motoru ili da se urazumi snop kablova u instalacijama. Naravno može da se uvije pedala, svetlo ili da se napravi bajlak.
Gasterbajter koji prilikom godišnje posjete rodnoj grudi rado obilazi restorane domaće kuhinje. Plaća izdašno. Dao bi svu valdorf salatu svijeta za samo jedno parče vruće domaće pogače.
