Magazini poput "Scandal"-a, "Svet"-a, "Hello"-a itd. stampaju na masnoj 'artiji i nagomilavaju pored sporeta (smederevca) jer iskusni ložači se ne hvataju za njih. Dok mladi ložač pokušava da njima potpali sporet u sobi u kojoj je temperatutra oko 0. U nedostatku normalnih novina za potpalu (blic, Novosti, Kurir, Alo...) hvata za Masnu 'artiju. Sledecih pola sata pokusava da potpali sporet a uspe tek kad mu deda da jucerašnji Blic.
6h ujutru- U sobi temperatura oko 0 Ja- Vec pedeseti put pokusavam da zapalim hartiju, al ona ni da čuje. 6h30min- Dolazi deda ispod ruke nosi jučerašnji Blic, zapali 2 strane i potpali sporet (Ja sam potrosio vec 2 tuceta masne 'artije). 6h50min- U sobi temperatura oko 20 stepeni. Može da se živi
Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.
Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.
"Jebote, iskenjaću govno težine novorođenčeta kada stignem kući"
Sajt sa sve provokativnijim polupornografskim slikama, i sadržajem. Sajt koji je ušio i Kurir i Pink. Sajt sa autorefrešom na svakih 5 minuta, da bi ti ponovo iskočila reklama za kafu preko celog ekrana, kao na 'ruskim maloletnicama'. Sajt na koji, ponekad, moramo ići, jer na njihovoj monopolističkoj najprofitabilnije preduzeće mreži e-mail na mobilnom telefonu radi -jedino preko njihovog, webmaila... a isti ima kapacitet 100 poruka...
Razlog zbog koga normalni, mladi ljudi sa entuzijazmom da menjaju svet neće ostvariti svoj životni san. Neće ukinuti Mitrovićev roze kanal i sve ono što on sa sobom nosi(ljudske živote), Kurir, Press i druge novine za potpalu, Skandal, Svet i druge novine za opsežnu istragu o čovekovoj voajerskoj prirodi, budi-fit-onako-kako-on-to-želi časopise. Razlog zbog koga mi se tiranija elite kao opcija sve više dopada.
Za razliku od sela, za selendru te ne vežu sećanja na leto, dedu, babu, kupljenje sena, kačamak sa mlekom, grabljenje oko tiganja sa zajedničkim doručkom (12 jaja), barenje jedre komšinice čiji prvorodjeni sin ima isti tvoj, orlovski nos i tome slično. Ne, selendra je nešto sasvim drugo. To je ono mesto gde provodiš ostatak godine, šipčiš pola sata do autobuske (posle toga menjaš 3 prevoza da stigneš gde si naumio),gde je komšija sazidao svinjac uz tvoju ogradu i skopčao se na tvoju septičku, jer, jebiga, "predgrađa" nemaju kanalizaciju. Kada prođeš ulicom čini ti se da si u ratnoj zoni, jer snajper-babe ne znaju za odmor, pa ako slučajno dođeš sa ortakom kući, keva te sutradan pita da nisi slučajno dukatlija, ide takva priča po kraju...
Selendra se najlakše prepoznaje po trafici (nema dvoumljenja, jedna je jedina u krugu od 12km). Makar došao u 6.05 ujutro, nećeš na njoj naći ni Kurir ni Politikin zabavnik. Kurir se prodao još u 6.03, a Zabavnik ne dolazi poslednjih 20 godina.
Velelepna sportska manifestacija koja parališe ceo Beograd. Blokirane saobraćajnice i izmenjane trase gradskog prevoza, zbunjuju ionako sluđene stanovnike i putnike namernike. Ako već postoje entuzijasti, koji trče i kad ih niko ne juri, nek trče negde van grada. Neko je danas krenuo na posao, u bolnicu, prodavnicu ili crkvu, i nije tamo stigao, zbog ostrašćenih gledača potiljka Olivere Jevtić. Posle Čečeni krivi...
Njime se služe svi mediji. Kao po pravilu uvek je neimenovani izvor taj koji donosi najšokantnije vesti.
Kurir - Nataša i Novak opet uhvaćeni na delu!
Posredstvom izvora, bliskog obema zvezdama, koji je želeo da ostane anoniman, Kurir ekskluzivno saznaje da su se Nataša i Novak sinoć sastali u jednom beogradskom hotelu gde su do kasno u noć orgijali uz kokain i viski u svom kraljevskom apartmanu sa još nekoliko mladića i devojaka.
Postoje tako radna mesta u našoj Srbijici, najčešće u državnim jaslama, gde se i ne radi nešto mnogo a prima se golema plata. A mi, kakav smo narod jelte, imamo neodoljivu težnju da pokopamo bilo koga kome je lepo u životu. Ako bi slučajno neko od zaposlenih u dotičnoj kompaniji priznao da mu je rad tu med i mleko, odmah bi se svi okomili na njega da ga se otarase, jer oni tobože rade nešto. Tako kreće lanac kukanja, te meni je loše, a tek meni, meni još gore!
kurir: Stigla pošta, samo dva pečata da udarite i odmah nosim dalje. Efekat: Dva pečata... to je njemu samo... Čitavo jutro se mučim oko kuvanja kafe na ovom raspalom državnom rešou i još mi on došao, kao da mi je malo posla. kurir: Ako možete gospodine samo da overite ovo, žurim, pokvario se apenac pa moram peške po čitavom naselju. Efekat: Eh lako je tebi, a šta ja da radim sa bednih 67 hiljada plus regres, topli obrok, markica, i 25 radnih dana odmora godišnje? kurir: More overavaj ovo da ti ne bi jebo mater neradničku! Efekat: Kolega čujete li, on misli da je nama lako. Efekat 2: Ne znaš ti prijatelju naše muke... kurir: *Vidljivo popušta sa živcima.* AAAAAAAAAASA
Naslov u novinama Kurir u lokalnom gradu posle sukoba sa radnicima “Državne agencije za preuređenje odnosa sa Gvatemalom” odvežen u mentalnu ustanovu zbog nervnog sloma.
Dugogodišnji fudbaler Stouk sitija koji je slavu stekao svojom sposobnošću katapultiranja lopte iz auta u protivnički šesn'esterac. Kao mali bio je apsolutni pobednik na olimpijskoj smotri mladih talenata u bacanju medicinke, sa svetskim rekordom koji ni dan-danas nije oboren. Ako je korner pola gola, onda je aut za Stouk u blizini rivalove mreže zasigurno 3/4. Rameni pojas mu je ekvivalentan Katoninom. Šalje brze, i ne toliko visoke lopte, veoma efikasne.
Lik na kome se zasniva taktika ekipe.
Stouk versus Mančester 0-0 (napeto k'o na šolji)
Aca : ...I Evra je pod pritiskom izbacio loptu u aut. Inače, on čak 73% od svih izbacivanja levom nogom šalje loptu van igrališta, dok desnom to čini nešto češće kad su mu štucne zavrnute tako da mu se vidi meniskus...
:za to vreme na klupi Junajteda: Aleks: ,,E Rene, mogu ti reći da je orbit bundeva pun pogodak...Vid' ovog! Alo Patris, jebo sam ti majku, jesmo se bre dogovorili da je pustiš u korner, vidiš da im je Rori u igri debilu jedan. Sa'će primimo gol u najavi. Čuvaj! Na prvu stativu, na prvu bre! Jooj! Znao sam! Krvtijebem sa kim ja radim!''
Aca: ,,...Sudija je dao znak za odmor. Poluvreme. Stouk jedan - Mančester nula.'' __________________________ - Znači ovako! Rori Šek ulazi u igru, menjamo taktiku. Gura se njemu u reket! Alo slušaj me, šta gledaš u čilidersice mamu ti jebem! Znači, njemu lopta, i širi, napravite mu prostor. Izvlačite se na 6.75, pošto će da ga utroje ispod koša. Ajmo! Ko je najbolji?! - MI! __________________________ - Večeras ćemo kolektivno da se samoubijemo. - E ide i Dule Delap sa nama. - Au, onda ne možemo. Dule nam svojom sposobnošću sređuje bar po dve ribe, garant. Ništa, menjamo taktiku. Kajsiju pijemo, a šljivu ipak ostavljamo za sutra. Ne ide da zaklemutimo kad imamo sigurne zicere.
Legenda lokalnih diskoteka. Čovek 40-tih godina. Niko ne zna kakav je bio u mladosti, ali sada je njegova energija subotom u tri ujutru na zavidnom nivou. Razveden, bez dece, pa nema koga da bruka. Doživljava svaki izlazak kao poslednji. Nema plesa kojeg on nije plesao, od robot-plesa do neuspelog hip-hopa. Svi bi da ga časte pićem, da se slikaju sa njim. Onu stvar nikad neće dobiti, ali je poštovan i od klaberki.
Lik 1: E buraz, vidi ovog antikviteta što pleše. Lik 2: Znaš ti ko je to? Lik 1: Ko? Lik 2: Pa to disko ujka šabane, de živiš ti?
