
Za razliku od sela, za selendru te ne vežu sećanja na leto, dedu, babu, kupljenje sena,
kačamak sa mlekom, grabljenje oko tiganja sa zajedničkim doručkom (12 jaja), barenje jedre komšinice čiji prvorodjeni sin ima isti tvoj, orlovski nos i tome slično.
Ne, selendra je nešto sasvim drugo. To je ono mesto gde provodiš ostatak godine, šipčiš pola sata do autobuske (posle toga menjaš 3 prevoza da stigneš gde si naumio),gde je
komšija sazidao svinjac uz tvoju ogradu i skopčao se na tvoju septičku, jer, jebiga,
"predgrađa" nemaju kanalizaciju. Kada prođeš ulicom čini ti se da si u ratnoj zoni, jer
snajper-babe ne znaju za odmor, pa ako slučajno dođeš sa ortakom kući, keva te sutradan
pita da nisi slučajno dukatlija, ide takva priča po kraju...
Selendra se najlakše prepoznaje po trafici (nema dvoumljenja, jedna je jedina u krugu od 12km). Makar došao u 6.05 ujutro, nećeš na njoj naći ni Kurir ni Politikin zabavnik.
Kurir se prodao još u 6.03, a Zabavnik ne dolazi poslednjih 20 godina.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Dobar bre. +
фала Куплунже!
E, super napisano, rekla bih da je iz iskustva..
dobro bi rekla