Neke matore tike koje su u našem vlasništvu par godina, sportske neke obično, u kojima smo najviše sranja doživeli, a i izbegli. I dalje se drže!
-Džimi, nači ču te u gradu!
-Slobodno, ali nećeš imati šanse protiv mojih raning šuz, mali.
-----------------------------------------------------------------------
-Kakva ti je to krv na patikama?
-Otkud znam, te patike imam već petneast godine. U njima sam šutirao nekog lika u glavu na Mejdenima, 99'. To su patike za bežanje.
Lik koji voli da pali ortake koji su mahom prijemnici, mada ima i nekog primarijusa. Jako lepo baroniše. Ne provaljuju ga dok im sam ne kaže da ih loži.
Neron: Ljudi! Nevera, upoznao sam Džimija.
A: To! Pričaj!
B: Bravo brate.
C: Oleee.
N: Ma ništa, dao mu neke defke. On će to da objavi sa svog profila, pošto me mrzi da uplatim ktitora... Ma ne trebaju meni zasluge. Dobar je on.
A, B, C: Vaaaauuu...
N: (u sebi) E palim vas k'o Rim...
Tip ljudi sa kojima obično dogovorite troiposatno čavrljanje pred svirku, nadajući se da će iscrpiti teme i umoriti jezik, pa ćete na koncertu moći, začudo, malo i da slušate muziku.
Nažalost, ovaj utopijski recept ne pomaže. Zato pokušajte da ovakve ljude u ovim prlikama isključite iz svog društva, da ne biste došli u priliku da morate da ih isključite za sva vremena.
Vudstok, 15. avgust 1969.
Nastupa Ravi Shankar. Uvodna stvar: Raga Puriya-Dhanashri/Gat In Sawarital. Publika pokušava da ostvari kontakt sa univerzumom, a Dženi sa svojom drugaricom Džilijan:
Dženi: „Jao, pa kako sam zaboravila da ti kažem, u četvrtak me je startovao onaj Tomi, znaš što je bio u Indiji pola godine, rekao mi je da imam predivnu auru... Ne, u stvari, to je bilo u petak, da, i kao moja aura je tako topla... Ne, ne, ipak je bio četvrtak, pošto sam u petak zaglavila sa Džonijem...“
Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo...“
_________________________
Vudstok, 16. avgust 1969.
Na sceni su The Who. Sviraju Tommy's Holiday Camp. Dženi se, naravno, na sam pomen Tomijevog imena, nadovezuje.
Dženi: „Ej, a zamisli ti da je on bio pola godine tamo! Ja ne bih mogla, mislim podržavam taj stav i sve to, ali zašto da se putuje tako daleko, kad evo i kod nas ima puno toga zanimljivog, pa vidi sve ove ljude! Nisam mogla baš tako da mu kažem, pa sam nešto izokola, mislim ipak je sladak onako preplanuo i izgladnio...“
Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo; mir, mir, mir, mir, mir, mir...“
_________________________
Vudstok, 17. avgust 1969.
Dženi i Džilijan slušaju Džo Kokera i With A Little Help From My Friends. Džilijan odavno ne misli da joj je Dženi drugarica; naprotiv, onako istripovana počinje da razvija teoriju da ju je poslao sam nečastivi, da bi je ovom verbalnom torturom kaznio zbog eksperimentisanja sa halucinogenima. Trudi se da ostane pozitivna, a Dženi se trudi da nadglasa muziku:
Dženi: „Ti u stvari misliš da je bolje da ja ostanem sa Džonijem, je 'l tako? A što nećeš da mi kažeš da se ti, u stvari, ložiš na Tomija? Jesam pogodila, a? Pa ne smeta meni, samo mislim da on nije baš za tebe, on je onako, miroljubiva i, kako se to kaže, kontemplativna osoba, a ti si više napeta i nervozna, da samo znaš kako me sad ludački gledaš... I šta ti je s rukom, što je grčiš iza leđa, jesi dobro? Rekla sam ti da ne uzimaš ništa od onog čudaka...“
Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir; svi ljudi zaslužuju da žive; mir, mir, mir; obuzdaj te užasne misli i nasilničke porive, nije ona kriva što si ti nesposobna da se isključiš; mir, mir, mir; ama udavićeš je golim rukama ako samo još jednom zucne!“
_________________________
Vudstok, 18. avgust 1969.
Džimi Hendriks izlazi na scenu. Potreseno objavljuje da je, nažalost, ovu predivnu manifestaciju mira, ljubavi i jedinstva narušila nesrećna smrt mlade Dženi N. Publika negoduje protiv disbalansa sa srećom koja naokolo vlada. Koncert ipak počinje.
Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir, niko nije kriv; ava, ava, ava, Dženi sada spava...“
Kažemo za nekog ko se veoma uzbudio u odredjenom trenutku, kao pomenuta životinja kad vidi svoju omijenu klopu. Recenicu koriste svi, mada je najvise koriste stariji ljudi da bi ukazali na to koliko je osoba u njihovm okruženju mlada i napaljena. Verzije variraju od čoveka do čoveka, a možete čuti: napalio se ko majmun na bananu, poseduješ to ko majmun bananu i ova koju definišem.
*Negde na Aljasci
ćale- dobro Dzoni, dovoljno si stasao da bi pripremio jelo za večeru i da bi skuvao istu
Dzimi- jeeeeeee!!!! Ćale daj sataru ce polete šape sa zecova ko rus kad vidi votku!
ćale- smiri se mali, sta skačes ko majmun na bananu! To treba polako!
Krotitelj pitona. Palamardžija. Dokolenko. Batica sa ogromnim palamarom.
Nadimak dobio po Tormundu Džinoubici, liku iz serijala "Pesma sperme i krvi".
-Čkoma, čujem da je sinoć viđen Dulence kako ti dolazi na gajbu. Si ga overila? Valja li išta?
-Tormund mačko, tormund. Nabio mi ga do krajnika, al' odozdo.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Džimi: "........ iam kurac od četvrt metra ......"
-Mrmun: "Ae ne rise Džimbe, mojne glumiš tormunda".
San svih onih što su u njega došli (ili rodili se u njemu)sa mišlju da će pametniji popustiti,da će uzeti pasoše i pobeći negde,da će se kljukati sedativima,ili da će precrći od muke.San onih koji su time što su spakovali nekoliko kofera,nešto garderobe i nijednu knjigu rešili da im grad padne pod noge.San onih što za Boba Marlija misle da je nigerijski predsednik,da su bekpekeri jadnici koji ne znaju šta će od života pa obilaze svet,da je Cecin koncert vrhunac dostignuća u jednoj zemlji,da se troše pare bezveze što se dovode neki tamo svetski pevači;da je vrhunac filmske umetnosti neka jebačina ubačena u krimi priču a vrhunac životnog zadovoljstva prepričavanje ostalima kako su se sjajno proveli u velikom gradu.
Za njih je Kalemegdan gomila stare kamenčine gde treba izgraditi stanove jer je dobar pogled na reku;fakultet(ako idu na njega)mesto gde se čita samo literatura za ispite,sve ostalo je striktno zabranjeno njihovim moralnim kodeksom da se slučajno ne bi informisali više nego što je statut propisao.
Oni ne pate od depresije i anksioznosti.Oni su u pohodu,u ostvarenju.Njih ne zabrinjava da li će za ceo svoj život uspeti da odu na karneval u Rio, da li će posetiti Rim ili Barselonu,ili bilo koje interesantno mesto na planeti.Tamo neka idu ovi nezadovoljni,nedovoljni sami sebi.Što se njih tiče neka ostanu zauvek tamo.Biće ovde više mesta za njih.
Taman da presele u zgradu Narodnog pozorišta sve svoje idole.I da je konačno oboje u ružičasto.
Pitanje od izuzetno velikog značaja za našu zemlju kao i za svakog od nas pojedinačno.
Mesecima već slušamo, gledamo, pratimo kako napreduje trudnoća. Od prvog naslova u novinama koji su nam preneli da je noseća, pa sve do poslednjeg u kome je objavljeno da je najzad rodila i da je sve ok.
Pratili smo mi sve. I šta ona jede u trudnoći, kako se beba razvija, koje planove ima za nju, kako se oseća, da l' je bole noge, da 'l je vesela trudnica, kakav je njen Milan prema njoj, koliko se vole, koliko puta dnevno izbacuje Kineza, da l' se beba rita, šta joj čita, kako se balansira na štiklama u osmom mesecu trudnoće, koliko se usvinjila, ma svaku pa i najsitniju promenu tokom svih ovih devet meseci njene već legendarne trudnoće.
Slušali smo i kako je rođena da bude žena i majka, kako žonglira sa različitim imenima za bebu, od kojih je na kraju izabrala dva, što je samo po sebi idiotizam, kako već unapred kupuje gomilu nekih raznih andraka koji koštaju k'o Svetog Petra kajgana i kako ima neverovanu inspiraciju za muziku, kao da je ona sama ikada i pisala ta sranja.
Bilo je i drame koja nas je ponekad držala na ivici stolica. Te je Milan morao da ode iz Splita zbog poslovnih obaveza, pa ga je zavejao sneg, te nekih tračeva od raznih zluradih infomanki kako trudnoća loše ide, pa čak i raznih teorija zavere kako ona i nije trudna nego samo trpa jastuke pod majicu, a neka Albanka u podnožju Prokletija nosi dete koje će ona da kupi kad se rodi, ako bude zdravo.
Ali sve su to gluposti. Seve se porodila i sada možemo da nastavimo sa životom i onim normalnim i običnim stvarima koje čine našu svakodnevnicu. Smešan standard, ubistva, krimi-klanovi, korupcija, sneg i tako to.
- A klinja. On za koju godinu samo ode na gugl, ukuca Severina XXX i imaće šta da vidi. Barem tata Milan neće morati puno da mu objašnjava oko seksa i zavlači ga sa pčelicama i cvetićima, a mama neće morati da ga laže kako je popularna jer lepo peva.
Jedna od većih prevara savremenog doba. Naime na raznoraznim kursevima vi za 20-ak dana možete da savladate ono za šta je milion pametnih ljudi guliulo dupe godinama po školama, fakultetima i sportskim dvoranama.
Kurs engleskog:
Samo u našoj školi, za 20 dana pričaćete engleski poput Dejvida Bekama i pisaćete krimi-romane u stilu Agate Kristi. Najbolji u klasi poprimiće i britanske manire! Ako ne savladate engleski perfektno nastavljate dalje ali po DUPLO manjoj ceni! Upis je u toku.
Kurs računara:
U našoj školi računara savladajte za svega mesec dana sve ono što vam je potrebno da bi se zaposlili u multinacionalnoj kompaniji, naši polaznici već postižu rezultate zahvaljujući novo DŽGLJ metodi ispitanoj širom sveta a proverenoj u Ukrajini. Uskoro ćete Vi vašoj deci objašnjavati za šta služi internet! Čekamo Vas.
Kurs borilačkih veština:
Imate 20 kila, žensko ste i hramljete? Nema veze, sa najnovijom a ujedno drevnom borilačkom veštinom koja dolazi iz Kazahstana moći ćete u pola noći da šetate mračnom ulicom bez ikakvog straha. I to sve za neverovatne 2 nedelje. (Sitnim slovima: Treninzi se održavaju u baba Milinoj šupi). Budite opasni!
Da li ste se ikada zapitali kako to da StrajaKg, u vreme ove oskudacije, svakog dana izbacuje po nekoliko definicija koje plusira i komentariše priličan broj ljudi? Zašto se Fejzbukmanijak i Džimi užurbano penju na lestvici populacije? Da li Peki d džem-u prosek raste samo zato što je moderator? Kako to da Cara™ ima toliki prosek? Da li SMarku ljudi plusiraju definicije samo zbog njegove neopevane lepote? Zašto NadžakBaba postaje jedan od najpopularnijih ženskih autora? Mislite li da ima neke skrivene atribute?
Kako Autsajder saznaje, sve je počelo dana kada je uvedeno to svirepo pravilo. Većina Posteraša nije razumela zbog čega to mora tako. A onda, kao grom iz vedra neba, obavešteni su da moraju prvo skupiti 50 poena na definicijama, da bi mogli praviti postere. Toliko genijalnih postera čuči u ovim mladim mudracima, ali zbog ograničenja, neki su se usudili nazvati to i diktaturom, nisu mogli videti svetlost dana. Posle se pitaju zbog čega mladi umovi odlaze iz zemlje.
Pokušavali su na sve načine skupiti tu famoznu sumu. Neki su pisali definicije na ovu temu. Propast. Neki su pokušavali skinuti aforizme i vešto ih umotati u definiciju. Ništa. Nekolicina je besramno molila za pluseve, otvoreno priznavajući da ima trebaju za postere. Ćorak. Ledeno srce iskusnih Vukajlijaša ovo nije ganulo. Pa ipak...
Novajlije su nekako uspevale da skrpe 50 poena. Iznenada. Jedan dan su bili u debelom minusu, vec sutradan, nekoliko njih je imalo zapažene definicije sa solidnim prosekom. Taman za postere. Napisali su jednu ili dve definicije, ostvarili dovoljan broj poena i od tada njihove nikove smo mogli pročitati samo na posterima. Što se tice definicija, smatrali su da tu više nemaju šta da traže, uprkos predašnjem dobrom proseku. Krajnje sumnjivo...
Govorilo se po čaršiji da im neko drugi piše definicije.
Princip je prost. Posteraši pošalju privatnu poruku iskusnim Vukajlijašima u kojoj zamole za pomoć oko definicija, ovim im napišu par osrednjih, čisto da predu taj posteraški limit, dok za uzvrat Posteraši moraju plusovati, patrikovati i pozitivno komentarisati sve definicije svojih Vukajlijaških saradnika. Tako jedni postaju potčinjeni, a drugi suvereni gospodari definicija. Igra mačke i miša. Savršen plan u beskrupuloznoj borbi za bodove i što bolji rang. Klasičan vukajlijaški kolonijalizam.
U sledećoj epizodi Autsajder otriva zašto je Reservoir dog nestao baš za Novu godinu.
Moderna reč , najčešće upotrebljena od strane šanera .
Dolazi selja kod šanera , završio neki moleraj , pa 'oće da kupi neku drešku , a čuo da će veći krimi da bude ako mu šaner radi krimidž . Kaže šaneru : " Daj b'ate neke mnogo dobre farmerke ! ". Ovaj ga pogleda , pogledom koji shvata građu i sastav psihologije svoga novog klijenta i donese mu Roberto Cavalli , noviji model , načisto zajebane farke (110e) . Ovaj ih proba , gleda se u jedno ogledalo , u drugo , namesta frizuru i briše slinu sto je snimio u ogledalu , pogleda i farmerice kako mu stoje , pa će se prijavi : " A , baki , može li ovo da se kombinuje - gore trenerica dole papučke neke ?? "
- Šaner : " Ma može be burazeru moj , pa to ti je sportska elegancija !! "
- Ljašbu : " Evo 110e , ćao bratu ! "
- Šaner : " Ćao zdravo , ne bih te vise zadržavao " .
