Koristi se kad se pijedestal nedodirljive i nepresušne muške želje drma pod jakim naletima vjetra trivijalnosti. Pod trivijalnošću se ovdje smatra sve gdje nema pičke, odnosno sve što prkosi opštem mišljenju rangiranja, rušeći upravo pijedestal ustaljenosti.
Pička je ovdje poredbenik, sasvim bezopasan, osim ako je u pitanju snimanje filma u komunističkoj Jugoslaviji.
I
G:Zvala nas Marija kod nje, biće joj i cimerke, da pijemo i te fore.
B: Ne mogu, finale snukera u Šefldu noćas. Jbg.
F: Miliji mu bilijar od pičke, c c c.
II
Žarko: Ajde sine, napiši na zidu koga voliš. Sva deca vole nekog.
Debeli mali: U redu... ' JA VOLIM TITA!'
Žarko: E jebem ti osip, miliji mu Tito od pičke!
:kuc kuc:
Inspektor: Gospodine Lauševiću, uhapšeni ste. Insinuirali ste da pička treba da bude milija od Tita.
Žarko: Ali ovo je film. Sloboda govora, neštonešto sloboda riječi. Nisam ništa uradio!
Inspektor: Jeste li upravo rekli ' neštonešto' ? Nego nije to ni bitno, Lauške. Nije bitno što nisi ništa uradio. Sad će to da se sredi. : cvrrr: Vukojebina javi se! Vukojebina, javi se!
Vukojebina: prijem.
Insp: Ima li nešto da se sredi za Žareta našeg? Ima? Odlično.
Žarko: A zašto vukojebina?
Insp: Pa milije mi Vukojebina od Titograd, hehe.
:kuc kuc:
Komesar: Inspektore, uhapšeni ste! Upravo ste rekli da je Titov grad jednak pički, uzimajući u obzir zakonitosti poređenja. Iz toga se može zaključiti i da je Tito jednak. Pički.
Režiser: Šta koji kurac!?! Otkud sad policija ovako pametna?! Uništiste mi film. Aaaaa, nije u redu! Lazo, ne idi molim te, ovo je samo skeč! Evo Bogdan će da glumi! Zar ne Bogdane?!
Komesar: Molim Vas, ne želite kazati da je policija nepametna?
Insp: Bježmo Žarko, bježmo!
"Poznato" selo u blizini Prijepolja, sa čitavih 133 stanovnika, toliko što se tiče geografije. Što se tiče slenga, može da posluži kao savršena, kulturna zamena za: Pičkovac, pripizdinu, vukojebinu, ili što bi učeni ljudi rekli, đe bog ide da piša.
A-Klasni seljak, B-Ugledni mladi Beograđanin
A: E, Mića, bogoti đe je ova Makedonska ulica, treba mi Dom omladine za neki kurac?
B: Oprostite?
A: Makedonska ulica, jes' gluv ti na jedno uvo?
B: Hm, da, Makedonska. Mislim da se to sad zove Svetogorska, nisam siguran. Vi niste iz Beograda?
A: Jok, ja sam ti iz Komarana.
B: A gde je to, ako se nećete uvrediti?
A: U pič, ovaj, odma' kod Zabrdnjih Tolaca, samo malo levo.
Kuca, nakicena svim mogucim dzidza-bidzama iz inostranstva, na 3 sprata, obavezno sa fasadnom ciglom, parnim grejanjem, ogradom na kojoj ima raznoraznih lavova, tigrova i ostalih zveri, zavesama obavezno sa zlatnim vezom, u kojoj niko ne zivi. Naime, u toj kuci se samo slave slave. Pribor za jelo je obavezno posrebren ili pozlacen, a kuca se inace obicno nalazi na neasfaltiranom putu, negde na relaciji Vukojebina-Pizda materina. Ovu instituciju su izmislili gastarbajteri, jer jebes ti to sto imas pare, ako celo selo nije videlo i prepricalo kako jedes sa pozlacen pribor, ki car Dusan. Poveli bi oni i Betovena iz Njemacku da im licno zasvira na slavu, al' kanda mu nije dobro poslednjih par vekova.
Slava.
Pozvano je petnaestak odabranih gostiju spremnih da naprave lom. Sve je u najboljem redu sve dok oni u stvari ne treba da stignu do vas.
A kako bi stigli kad živite u vukojebini za koju ste čuli samo vi i onaj dezerter u Australiji što mu i na sam pomen tog mjesta puca slijepo crijevo.
Lunjaju, skreću lijevo, skreću desno, vraćaju se, pitaju šest baba na putu do vas od kojih su tri gluve, dvije su šašave, a jedna ni sama ne zna da se vrati kući.
Ulica obično biva ne tako daleko kao što su gosti pomislili, nego još trostruko dalje, tako da im presjede i pivo i pečenje.
A: Mile, gdje si rekao da je to?
B: Kod onog velikog žbunja skrenete desno, pa idete pravo i onda ćeš da vidiš veliko groblje, e kod njega skreneš lijevo, samo idi tako, i nemoj da skrećeš na makadam gdje se nazire cvijeće, tu su pokojni striko Momo i striko Vele skrenuli, pa smo ih nasmijane našli, dakle NEMOJ da pravimo saučešće po ovoj hladnoći!
Kic-covek. Poseduje belu kucu, sa grckim stubovima. Cela ograda je ispunjena figurama lavova, orlova, konja i kojekakvog drugog zverinja. Nosi karirane kosulje i siljaste cipele. Ako na sebi nema vise od cetiri boja ne izlazi iz kuce. Ima satelitsku antenu, mini-liniju, i najnoviji tosiba video rekorder. Obozava da se krece po svadbama i vasarima. Svoje racune placa iskljucivo u devizama. Muzika koju slusa se ne moze cuti ni na radio-stanicama vukojebina. Glavni cilj u zivotu mu je da sinu napravi najvecu svadbu u selu i da mu kuca bude veca od komsijskih makar mu sused ziveo u empire state building-u. Deo vrste je izumreo u blizoj proslosti, a deo mutirao i evoluirao u kvo ti ne.
Jebeno bezizlazna situacija, a muka pritisla. Gde pobeći, skloniti se a da se ne zajebeš i da se izvučeš iz govana. Gore ne može, visoko u pičku materinu, a još te tamo čeka onaj bradati master baja. Dole isto, jebeno tvrdo i puno troglavih kerova. Pa ‘oćeš nećeš, kad već nema gde ostaneš tu gde jesi. A gde si? Prema naslovnoj umotvorini, logično, u vukojebini negde između neba i zemlje. Znači živi si. Dobro je, jer ni gore ni dole ne bi valjalo. I jedno i drugo bi značilo da si među blaženopočivšima. E sad, upadanje u pliću ili dublju komu bi možda moglo da dođe u obzir kao neka kompromisna varijanta za izbegavanje dalekog neba, tvrde zemlje i ovozemaljskih zajebancija. Samo veselo i opušteno, nebo je visoko a zemlja je tvrda.
Najbolji način za opis nekog mračnog, zajebanog i negostoljubivog mesta u samo pet reči. Takav jedan krajolik sveta, koji se nalazi najverovatnije Bogu iza tregera, je vukojebina vukojebine u svom najobskurnijem obličju.
Stariji brat Sodome i mentor Gomore. Bermudski trougao zdravog razuma i zona sumraka logike. To je mesto gde su smeh, zabava i radost rekli: "zbogom okrutni svete" i brže bolje popili po čitavu bočicu cijanida, za svaki slučaj.
U Teksasu je to najverovatnije rodno selo nekog lika koji ljude golica motornom testerom. U Japanu je to postojbina ljudi koji se bave prodajom korišćenog (i neopranog) ženskog donjeg rublja i koji u slobodno vreme po metroima dele besplatno sarinske osveživače vazduha.
Afrička savana, stepa, džungla ili tako neki kurac gde žive neki doktor Džon iz UN-a, pedeset okrečenih golih crnaca u simbiozi sa hiljadu pirsinga, lav u grmu i Ingela iz Švedske koja je došla da se kara sa deset izabranih crnaca za dva džaka brašna i Ibrahimovićev dres koji će poglavica nakon Ingele navući.
NN1: E matori kako prošo safari?
NN2: Nosim te na kari. Ne pitaj samo crnci i par debelih Nemica. Kakva priroda. Sida i beda matori.
NN1: Vukojebina a?
NN2: Lavojebina.
Konstatacija gosta koji ti je prvi put došao u kuću, a ti živiš Bogu iza nogu, pa je teško našao istu.
- Dobro ti meni došao prijatelju...
- Bolje te našao.
- Nego, što mi vadiš stvari iz ormara i guraš u kofer?
- Seliš se, rođače, inače ti ja više ne zalazim u ovu vukojebinu.
State of the art craftsmenship... Prepoznatljiv umetnički dodir koji karakteriše delo umetnika koji će svojim radom nastaviti da fascinira auditorijum svakim sledećim remek delom... Nežno ali precizno usukan palamar posred prkna, isprva neprimetan, dok ne krene da ispravlja kičmu i širi zenice...
-Protiv koga igraju ovi naši?
-Neka vukojebina sa ostrva. U kladionici su mislili da sam pogrešio ulaz...
-Znači koitus maximus! Koji je rezultat?
-1:1 i idemo u produžetke...
-Au, a ja platio kartu... Vrhunske li izrade
