Kurva. Devojka koja nije moja. Nije ni tvoja. Nije ni tvog najboljeg druga. Ona je jednostavno svačija, opštenaorodno dobro.
- Daj mi broj od te male Jelenke.
- Ne dam.
- Što, brate?
- Ona je samo moja.
- Brate, ona je svačija.
- E nije, nije moja Jelenka opštenarodno dobro.
Potpuno isto kao da jednog dinara nemaš. Niko nema kusur da ti vrati, šetaju te od kioska do kioska i na kraju ostaneš gladan, žedan, balav il smrdljivih usti. Niko te ne ferma dva posto, kao da si šugav.
dokle_vise: Dobro jutro, jednu pitu sa zeljem.
Pekarka: Auu!!!!!1 Nemaš ništa sitnije?
dokle_vise: Ne.
Pekarka: Ajd vidi u trafici da ti usitni.
dokle_vise: Dobro jutro, jedan... jedan... ajd svetlo zeleni orbit (mora se nešto kupiti, niko neće dusitni novce)
Trafikarka: NE!
dokle_vise: e jebem vam mamu svima da vam jebem u pičku materinu!
U ranim jutarnjim časovima, posle noći provedene u kafani, kockanja, alkoholisanja, i pričanja o kurvama, ispred prodavnice pored penzionera sa hlebom i mlekom, mogu se zateći klanovi od 3-4 a nekad i samo jedan čovek koji držeći flašu piva ispravlja oči. Svaki kraj ima ovakve ispravljače, poznaju se po tome što se svima javljaju i žele im dobro jutro, otkopčana prva tri dugmeta na košulji sa sve jebačkim dlakama, i upišanim pantalonama... Ovakve ljude nikada ne treba stavljati u istu klapu sa pijancima.Oni ne šenkaju dok hodaju, ne seru u gaće, i znaju gde im je kuća, samo smrde i to je sve. Kad se oči isprave, otrese se preostalo pivo iz flajke, vrati ambalaža, burek jogurt, i pravac kući...
Imaš celo jutro da naučiš neki predmet, ali si toliko lenj da se nagovaraš na taj potez(učenje) sve do 5 minuta pred polazak u školu, i onda spakuješ knjigu u ranac i kažeš: ''Ma, ko ga jebe, naučiću u školi! To je, ionako, četvrti čas...''
...aha, naučićeš...malo sutra...
Odgovor Pere ložača, kad su ga u pet ujutru sreli lokalni mangupi i pitali je li mu teško da svako jutro prije zore ustaje da bi potpalio peć u školskoj kotlarnici.
Ideš kod halfa na rođus. Isplanirali ste probrano društvo od 5 pivopija. Iako svako planira da stuče bar po gajbu piva i zasladi žestom, na pitanje keve koliko će alkohola biti, govoriš nekoliko puta manji broj. Koji god broj rekao, odgovor će biti 'biće vam puno' . Sledeće jutro dok se boriš sa mamurlukom i osjećaš kao da te pregazio FAP, čućeš klasičnu rečenicu 'jesam ti rekla? '
-Kevo idem sutra na rođus kod Mikija, ide nas petorica kod njega u kuću, biće zajebancija neka klasična, ništa posebno.
-Koliko će biti alkohola?
-Ma gajba uvrh glave.
(Keva kalkuliše koliko će svako popiti)-Po 2l svakome? Biće vam puno.
-Ma ćene, biće grickalica, sokova, torta, itd.
-Ajd nek ti bude.
(Sledeće jutro ustaješ i dok se kao zombi krećeš po kući, čuješ kevino brojanje)
-Jesam ti rekla da će vam biti puno? U tvojim godinama je to tebi dovoljno da se napiješ. Mrš u kupatilo i čisti onaj svinjac tamo, pokrio si sve moguće pločice svojom povraćkom.
Iako bi najradije rekao kevi da si popio gajbu piva i pola jegera, pa da si zbog tog mortus a ne zbog '2l'. Ćutiš i osjećaš se kao najveći amater alkoholičar.
Kupljenje lovorika više na tuđu zaslugu nego na svoju. Tako je i Amerigo Vespuči manje-više pokupio zaslugu na uštrb Kolumbovog ''otkrića''. Kristifor je izvisio, jer je drugi žabar pod španskom službom dobio dva kontinenta, gomilu fudbalskih klubova, možda i neku saveznu državu, dok se Kolumbo more samo pohvaliti leglom kokaina, Kolumbus Kruom i Krašovom verzijom Tobleronea.
A: Koja pajserčina ovaj Ćomi, 'ladno prilazi cavama na moju foru....
B: Boli ga racku bratac, zajebao te kao Vespuči Kolumba, zato on nije suva kurca, a ti jesi....
Radi iste stvari kao i loše devojke - samo dobro
Birajte samo dobre devojke ..
Izraz koji se koristi da opiše nešto veoma dobro i kvalitetno. Krajnji argument koji stavlja tačku na sve rasprave o tome da li je nešto dobro ili loše.
Izraz vodi porijeklo od toga što se u narodu smatra da samo stvari od čistog pamuka vrijede...
A : Vidi brate što sam kupio ovaj duks na buvljaku, ko ljeb.
R : Daj ne seri, viš da ne valja ni kurcu, ofucan je, ružan, izgleda ko da je iz komunizma.
A : Ali, pamuk 100 posto...
R : Eeee to je onda druga stvar.
--------------------------------------
A : Brate, i ja okonačno opajdari sinoć onu Mariju. Uf, isplatilo se čekati, da znaš.
O : Kažem ti ja, 100 posto pamuk. Provjereno, informacija iz prve ruke.
A : Štaaa!? Nisi valjda?
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
