Glavni izvor zarade svakom konobaru i pijačnom prodavcu koji drži do sebe.
Naravno prisutna je i u drugim profesijama, a nekad može da bude i nekoliko puta veća od dnevnice.
Sa matematičke strane dobija se ovom formulom:
M=B+α(n+N),
gde je B bakšiš, α koeficijent snalažljivosti mandrita (osobe koja vrši mandru) da uzme neki dodatni novac od mušterije (n - broj mušterija) ili po drugim osnovama (N - broj ostalih aktivnosti).
Inače snalažljiviji mandrit se zove arhimandrit, a najpoznatiji arhimandrit je Ceca R. koja je i posvetila pesmu ovom zanatu "Mandra, mandra, sve mi se mandra..."
„Svetlana Ceca Bojkovic“
Utesna dijagnoza za svaku bolest kad sagovornik pocne da se zali.
aca: nesto me ledja bole neznam koj mi je a i vrti mi se u glavu ponekad.
ceca: ma ovo vreme gle kako je tmurno, nikako
marko: probija me u ledja mora da me strefila promaja negde
ceca: kako nece, gle vreme kako je +40 dobro smo i zivi
Označava stvari koje su se nepovratno promenile i sad je o njihovom prethodnom izgledu ostalo samo sećanje koje ubrzano bledi.
- Ceca je ugledan građanin, požrtvovana majka i uspešan biznismen posvećen humanitarnom radu.
- Čekaj bre, zar Ceca nije bila droljica koja se vucarala sa krimosima po Italiji dok se nije udala za mafijaša-ubicu i masovnog zločinca nakon čijeg je ubistva ukrala 30 miliona maraka zbog čega je i u zatvoru ležala?
- Eeee, nekad bilo - sad se pripoveda ...
U svakom gradu postoje kafane, kafići, klubovi, splavovi i sl. koji kada se otvore budu centar okupljanja izvesne ekipe ljudi koja inače ne voli mesta koja su u trendu i u kojima zaurlavaju Ceca, Stoja i Seka. Vremenom prisustvo takvih ljudi učini mesto toliko popularnim da se pročuje nadugačko i naširoko.
To onda kao reakciju ima pojavljivanje sve više raznih slojeva društva u lokalu ali najveći procenat čine ološ i šljam. E, onda se dešava povratna reakcija da interesantni i normalni ljudi sve manje dolaze u nekada svoj lokal, a sve je više mamlaza i stoke dok na kraju ne počnu da puštaju Urbo Folk i sve ode dođavola.
Nekada se u Tramvaju svirao isključivo bluz od ponedeljka do nedelje, a sada peva Maja Nikolić.
Nekada je na Vujakliji svaka definicija bila suvo zlato, a sada bih razbio monitor koliko su jadne. Čast izuzecima.
Cyber sise. Koriste se na četovanju.
Ceca ima mnogo velike ( . Y . )
gazda kuće, muž, otac - radnik u firmi pred bankrotom, u kojoj već odavno plata nije legla. Uglavnom je neki srednji nivo, poslovođa je, al ima i sto šefova koji ga kontrološu i sijaset radnika koji ga uglavnom ne slušaju. U kući pokušava da vodi glavnu reč, ali kako para nema i njegov autoritet pada
žena, majka - ukoliko je to moguće, igra je Svetlana Bojković. Reč je o nadasve pismenoj, načitanoj, fakultetski obrazovanoj ženi, koja je ili advokat, ili prosvetni radnik. Ima uvek aristokratsko ime, tipa Valerija, Antonija, Viktorija... U kući vodi glavnu reč, često ima migrenu, jer je muž i deca dovode do ludila. Svaka njena rečenica počinje sa "Pobogu". Često se čudi i zgražava. Na polovini serije upoznaje čoveka sličnog njoj, koji preti da rasturi brak.
stariji sin - ozbiljno i odgovorno dete pred ženidbu, koje je uglavnom apsolvent pravnog ili ekonomskog fakulteta, i nikako da da poslednja dva ispita. Do tada je bio marljiv i vaspitan, a za vreme apsolventskog staža upada u probleme, počinje da pije, puši, a vrlo često umesto da se oženi nekom čestitom ženom, napravi dete nekoj trećoj.
ćerka - tatina princeza, fatalna lepotica. Uglavnom upisuje neki ozbiljan fakultet poput više poslovne, ali ne uspeva da daje ispite, jer profesori misle da hoće sve na izgled. Za njom se okreću svi studenti, koji vrlo često zbog nje prave nered na predavanjima. Uvek joj se dopadne neki mangup zbog kojeg napušta studije i roditeljsku kuću.
mlađi sin - pubertetlija, srednjoškolac, buntovnik. Od starta upada u probleme, vrlo ga često izbacuju iz škole, koju na posletku završava sa jedva prolaznom ocenom. Uglavnom u toku serije ima najviše provala, a vrlo često mu lupaju ćuške.
deda - nebitno da li je sa majčine ili očeve strane. Uvek ima neko skriveno bogatstvo, pun je lovačkih priča, ali se ujutru uglavnom ne seća ni kako se zove. Vrlo često se izgubi u gradu, a u kući je majstor za sve... i za zamrzivač, frižider, odvodne cevi. Uglavnom kad popravlja izbije neka eksplozija ili poplava.
baba sa tatine strane - večita radnica. Kuva, pere, čisti, pegla. Ne voli snajku, koja se non stop licka i maže, a dete nema ni hleba da jede. U srećnim vremenima ju je glumila Radmila Savičević ili Olivera Marković. Uglavnom je bila omiljeni lik serije.
baba sa mamine strane - doterana, sređena, umišljeno načitana, promućurna, uglavnom je protiv zeta i njegovih. Svoju ćerku redovno savetuje da ostavi porodicu i kuću i nađe nekog doktora. Uglavnom je svi članovi porodice izbegavaju.
E sad je samo pitanje hoće li biti Porodično blago, Bolji život, Srećni ljudi ili nešto novo... Familijarni goblen.
Kada neko zamahne da vas udari, a vi se izmaknete, stanete u gard ili čak samo trepnete, po pravilima ove drevne igre, taj neko kaže "Moša!" i time stiče pravo da vas udari u rame.
Preneseno značenje može biti i kad se nešto najavi, a ne dogodi.
- Stižu Ceca i Tijana!
- Moša!
Optimistično koliko i biće, utešno koliko i Bolji život i Srećni ljudi, ali, iz nekog razloga, ljudi obožavaju ovu frazu, izgovorenu na tečnom leskovačkom uz izuzetno zainteresovani pogled, blago podignutu levu obrvu, i, naravno, šmekerski polukez. Slamka spasa, bilo za sebe, bilo za druge. Iznenadjuje samo činjenica da se često i javi.
Milane, za tebe nema nade, Svetlana neće se javi.
Postoje osobe koje su stekle međ' svetinom određenu reputaciju, kojima se svetina divi i uzima ih za svoje idole. Njihova besprekorna reputacija prati ih na svakom koraku, otvara im vrata svačijeg poverenja, i pri pomminjanu imena tih ličnosti u razgovoru, prosto nije potrebno karakterisati i opisivati njihove osobine. Samim pominjanjem njihovih imena, asocijativno su podrazumljivi svi mogući superlativni kvaliteti koji se kao osobenosti uz njihova imena mogu vezati - najbolji, najjači, najlepši, najpametniji i sva moguća naj.
x: Đoković je na US OPEN-u u odličnoj formi. Mislim da bi mogao da tuče Federera.
y: Ma jeste on u dobroj formi, ali FEDERER je FEDERER...
---
X: Jesi čuo zadnju pesmu od Seke Aleksić. Au tebra što je dobra.
y: Ma čuo sam ja brate Sekinu pesmu, ali brate, CECA je CECA...
Ugledni umetnici i sociolozi smatraju sve sem klasične muzike, vrhunskog slikarstva, književnosi itd; kao i sve što se može reprodukovati - masovnom kulturom, i uglavnom o istoj nemaju sjajno mišljenje. Tako da su i Ceca i Stoja, ali i Stonsi i Bitlsi, čak i CD sa klasičnom muzikom - produkti masovne kulture. A pravi, elitni dožvivljaj klasične muzike je kada neko muzički obrazovan i unapred upoznat sa pozadinom priče koja se krije iza neke klasične kompozicije u koncertnoj dvorani u miru doživi neponovljivu emociju izazvanu vrhunskom muzikom koju će svaki orkestar uvjek izvesti na malo drugačiji način tako ostavljajući lični pečat.