PROLOG
Priča počinje kao i druge (s)lične bajke svuda u svetu.
Dečko od svojih desetak godina živi u predgrađu Prčilovca, ima sobu sa izlepljenim posterima Zvezde/Partizana i sanja da jednog dana zaigra u prvom timu svog omiljenog kluba.
U razredu je najbolji fudbaler, u lokalnom livadskom klubu postaje prva zvezda...
I sa 15 je već na klupi FK "Radničkog" iz Prčilovca. Trener ga tu i tamo pusti da uđe u igru i on uspeva da se istakne.
2.
A onda dođe dan koga svaki fudbaler u Srbiji čeka: dan kada će ga zapaziti Ramadani. Malo pružanja 110% mogućnosti, Ramadani šalje "Audi" i uz najkvalitetniji viski i oralnu obradu poslovne pratnje, negde usput naš junak potpisuje menadžerski ugovor i angažman u Zvezdi/Partizanu. To je, pobogu, njegov životni san, iako daje novom agentu 80% plate.
Angažman u jednom od večitih protiče standardno. Najpre nije ni na klupi. Potom je na klupi svaki drugi meč. U osmom kolu novog prvenstva, ušao je u igru u 92. minutu. U jedanaestom kolu u 85, a onda je u osmini finala narednog kupa čak bio i u prvom timu. I tada koristi priliku, daje dva komada.
Tada je stiglo dugo i toplo leto sa prelaznim rokovima. Zvezda/Partizan je ponovo u finansijskim govnima, pa rasprodaje ceo prvi tim po Turskoj i Južnoj Koreji... Godinu dana kasnije, naš junak je postao zvanično najbolji strelac domaćeg prvenstva.
"24 sata" ne ispuštaju priliku da pišu o klaberskom životu nove fudbalske zvezde. "Blic" javlja da je on novi dečko Marijane Mateus, "Kurir", pak, sumnja da je ipak reč o Mimi Oro, a "Informer" saznaje iz pouzdanih da je sa obe bila reč o vezi za noć uz nevini peting.
3.
I baš u trenutku kada ga je obezbeđenje "Freestyler"-a ljubazno ostavilo u jarku pokraj obale (jer je gazdinom kumčetu razbio glavu flašom), zazvonio je mobilni. Ramadani ga obaveštava da ga je selektor definitivno pozvao u reprezentaciju. Naravno, čast je igrati za svoju zemlju. U prijateljskom meču protiv Norveške je grejao klupu ("A da sam ušao, barem bi bilo nerešeno!"). Onda, u kvalifikacijama protiv Tunguzije ulazi i daje gol. To je u polusnu na TV-u video Murinjo... I od narednog prelaznog roka, naš junak je na klupi "Čelsija".
Dobro, nije se ni moglo očekivati da će odmah zaigrati u prvom timu kluba kakav je Čelsi, ali mu je omogućeno da uđe u igru u četvrtfinalu FA kupa. I po običaju, koristi priliku da se istakne- u jednom vazdušnom duelu, kramponom udara protivničkog igrača u jaja. Sledi godinu dana suspenzije, a Murinjo najavljuje da će prilikom sledećeg prelaznog roka staviti na transfer listu. U međuvremenu, naš junak se uključuje u londonski klaberski život. Nije baš kupio dabl-deker, ali jeste "Bentlija". Britanske starlete su dobro upoznale srpskog pastuva. "San" prenosi kako je zajedno sa princom Harijem mokrio sa Tauer bridža.
Posle ovog skandala, rešava da se uozbilji. Tera Ramadanija u majčinu (na šta mu ovaj govori da će mu zatvoriti sva vrata u Srbiji, a i šire) i angažuje engleskog menadžera.
4.
Svaka Augentalerova božja noga ima svoju Mijatovićevu prečku. Murinjo je ispunio svoje obećanje, pa je naš junak karijeru nastavio u "Valensiji". Međutim, postaje jasno da prolazi voz. Počeli su da se pojavljuju 5-6 godina mlađi klinci, čiju formu više nikako nije mogao da dostigne. Obećanje je ispunio i Ramadani- selektor više nije ni pomišljao da ga zove u repku. Stoga, naš junak sada odlazi u "Genčlerbirligi". Tamo je zapravo igrao u prvom timu, ali je promašen penal u polufinalu kupa ozbiljno naljutio navijače, pa ga je to koštalo angažmana. Karijeru nakratko nastavlja u "Nefčiju" iz Bakua, a potom se ustaljuje u moldavskom "Šerifu". Posle tri godine, nečujno odlučuje da tu zaključi svoju igračku karijeru. U Srbiji, to prenosi "Blic Sport" kao pedesetu vest po značaju.
EPILOG
Povratak u Srbiju je bio duga, teška, tužna i bolna priča. Mediji ga nekoliko godina nisu spominjali ni u kontekstu kucanja na vrata zaboravljenih asova. Novca je još uvek bilo, ali novac je najlakše spiskati na sponzoruše i poroke.
Posle nekog vremena zazvonio ge telefon. Na vezi je bio njegov ćale. Uspeo je nekako da se nagodi sa direktorom FK "Radnički" Prčilovac da našeg junaka angažuje kao trenera mlađih kategorija.
Zahvaljujemo Mateji Kežmanu, Đaniju Ćurčiću, Draganu Ćiriću i mnogim drugim vedetama srpskog fudbala, čije su životne priče poslužile kao inspiracija za pređašnji tekst.
Hmmmm... Da, da... Tako, dakle, stoje stvari? Danas si razočaran skoro svim i svačim, u kurcu si nekom, još malo pa totalnom, pa širiš negativan vajb kao pčele polen. Simpatično je to, simpatično. Mislim, žalim slučaj i saosećam sa tobom, sve je to normalno i svako ko se iole smatra humanoidom prođe kroz to u nekom trenutku svog ovozemaljskog života. Neko i po par desetina puta, ako ćemo da budemo pošteni u preraspodeli bolnog bremena.
Ne znam kako da ti pomognem, stvarno ne znam. Ne, nije za poželeti tvoje trenutno psihičko stanje. Ne bih te čak ni poslao na posmatranje, da tokom psihoanalize tvojih misli, mladi psihići ne bi, kojim slučajem, pošandrcali. Jeste, sad te poprckujem malo, ali šta ću kada si savršen materijal za to. Ne, nije lepo, ali ovakav dril je sasvim na mestu, jer od nas stvara bolje ljude. Ja sam kroz slične dril seanse već prolazio i, kao što možeš videti, ništa mi ne fali. Da, znam da je tek dva i trideset popodne i da mi je ovo treća šljivka, ali meni je danas slobodan dan i ja sam odlučio da ću da čiliram i uživam tokom celog dana. Pijem domaće, nikako stranjsko – takav mi je standard.
Da, da - svakako: zbog ovakvih kao što sam ja i jesmo u kurcu kakvom jesmo. Jeste, jeste - takoe! Vidiš kako ti sve znaš, kao prava 'čelica Maja Marijana. Murš, bre i sikter pride! Nisam na radnom mestu da bi mi pridikovao. U svome sam domu i rešio sam da ovaj resto od plate iskoristim kako treba - za svoj pležir. Ćef mi je, eto, da uživam u plodovima svoga rada. Uostalom, ti si došao kod mene i krenuo da mi jadikuješ kako ne jebeš. Dobro, dobro, Džeremi, izvini - znam da jebeš. Možda ne ženske, ali mene sada sigurno jebeš u mozak, penetriraš mi u psihu samo tako.
Dobro, bre, čoveče - koji je tebi đavo? Ti se non-stop nešto žališ, non-stop nešto kukaš, non-stop sliniš kao neka trinaestogodišnja tinejdžerka koju je simpatija iskulirala kao da i ne postoji. Da te neko ko te ne zna vidi tako skrušenog, pomislio bi (o, mučenik) da su sve muke sveta na tvojim plećima. Oplakuješ sudbu kletu što je tebi podelila loše karte i što su se nebesa urotila protiv tebe i što ti svi rade iza leđa. To je zato što si ti tako jebeno bitan i mrze te jer si tako kul.
Hej, hej - ja tvoju švecu pominjao nisam, te stoga ni ti moju staru da nisi uzimao u usta, da ti ne bih zavalio jednu roditeljsku šamarčinu sada, jes' čuo? Ne treba mi tvoje izvinjenje, budalo, već mi treba da zaćutiš i da pokušaš da obradiš barem deo ovih informacija koje ti pružam. Svestan sam da je to nemoguće, ali moram da pokušam. Ne, ne govorim ja da si ti debil, već da se ponašaš tako. Jao, izvini što nemam obzira prema tebi i tvom trenutnom "u kurcu sam strašnom" stanju.
Ti bi voleo da si se rodio u vremenu kada svet nije bio u ovakvom šitu ili kada barem ova zemlja nije bila u ovakvom sjebivitisu? Nema da brineš, sa' ću da u "Večernjim novostima" u rubrici „Pisma čitalaca“, ostavim tekst sa tvojom žalopojkom, a Marti i profesor će doći da ti pomognu čim ga pročitaju u toku nedeljnog popodnevnog čaja, kada inače prelistavaju stare novine.
Kakav razlog? Čekaj, čekaj! Ti 'oćeš da kažeš da je nekada bilo razloga što je sve sjebano, a sada je sve sjebano samo sjebanosti radi? Na kojim si ti drogama? Vidi, svet nikada i nije bio sjeban sa razlogom. Sve je to do ljudi koji imaju potrebu da u svemu sjebanom pronalaze neki razlog koji opravdava lošu situaciju. Kada jednoga dana budemo proživljavali zombi apokalipsu, sigurno je da nećemo tražiti razlog zbog čega mrtvi ne ostaju mrtvi, već ćemo pokušavati da na kraju dana sačuvamo glave na ramenima.
Šta to znači? To znači, brajko moj, da je ceo jebeni ljudski rod oduvek bio u nekim sranjima, bilo većim, bilo manjim. Oduvek se sve svodilo na očuvanje glave na ramenima na kraju jednog i na početku drugog dana. Radiš, znojiš se, krvariš, dobiješ kintu, platiš šta imaš i onda dođeš doma, otvoriš pivo i uživaš u onom prvom, najhladnijem gutljaju, najlepšem od svih. Izgaraćeš na dva posla da bi skupio kintu za dažbine i za vraćanje jebenog kredita (jeb'o ti dan kad si se opek'o i uzeo ga) sada, a sutra, kada skineš tu bedu sa vrata ćeš moći da malo odahneš. Kažem "malo", jer odmora nikada dosta, a obaveze i računi pritiskaju sa svih strana. Sutradan će situacija biti još gora, pa će neki likus koji se vratio iz mrtvih pokušati da te gricne.
Znam, jeb'o me Romero da me jebe - neka. Bolje i da me on jebe nego da budem patetični, cinični nihilista koji kuka. Da, govorim o tebi. Što? Pa, zato što si veoma naporan i zato što mi kvariš auru i unosiš sivilo u toplinu doma moga. Od te tvoje životne epopeje dobijam dijareju. Sam sebi si iskopao raku uzimanjem kredita; daske za sanduk si sastavio onda kada si rešio da finansiraš onu malu sisatu i sve njene hirove, 'mesto da si lepo uložio u svoju budućnost. U sanduk si legao onog trenutka kada si pomislio da si mnogo jak, pa si počeo da se bahanališeš svojim odnosom prema drugima – spalio si većinu mostova iza sebe bez da si zastao i razmislio makar na tren. Ekseri u tvom kovčegu bili su svi oni događaji koji su usledili od kada si dobio voljno od svoje drage, kada je kinta presušila i kada si ostao bez šljake – kada si bukvalno sam sebi postavljao nogu i samog sebe degradirao.
Zato te molim, ljudski te molim, da me poštediš svog daljeg prisustva u mojoj bližoj okolini, od sada pa nadalje, na neodređeno vreme. Ne mogu, brate, više da se zamaram sa tobom. Idi gledaj u sunce ili idi po uput, pa posle nastavi pravo do psihijatra - oni barem imaju naknadu za baktanje sa tvojom sortom, dok ja to radim na volonterskoj bazi. Da sam neki NVO-ovac, pa da i ima neke logike da to radim. Ovako - ne. Putuj, igumane - u svet vrli ti pohrli. Pusti mene, ubogog mediokriteta jajarskog, da uživam onako kako mislim da treba. Sajonara!
