Način da damo malo bezbrižnog besmisla i humora svom životu, to jest, da ga odbranimo od smisla za koga se svi pitamo da li postoji i koji je.
Tek je brdo izašlo iza sunca, a krevet skoči iz uskog Relje, navuče noge na zaudarajuće čarape, stavi glavu na kačket i zatvori prozor na kući.
-Doručku, ima li ovde neke keve? Doručak odgovori: A, je li krevet već ustao? Ima, ima oko na jajima i čaj u šolji! -A, ne hvala, to me je već jelo, odgovori krevet. Mislim da će škola pravo u mene. Doručak reče: Nek te onda u školi nešto pojede na odmoru, neki sendvič makar, da te ceo dan ne bude gladan!
Krevet izađe, zatvori kuću na vratima. Danas ga je kontrolni imao, i jedinica će ga sigurno dobiti, mislio je dok je stavljao noge pod put...
U vremenu burleski, u dobu kada hulahopke zapravo nisu postojale, kada su sve žene nosile haltere, a otkriveni ženski članak bio simbol seksualnosti i požude, taj tanani materijal, sa jednocifrenim brojem dena, od koga su čarape spravljene, nije mogao dugo da pruži otpor neisturpijanim ženskim noktima, nezgrapnim muškim prstima i sitnim ekserima nedovoljno zakvenim u klupama na keju.
Pokidana jedna nit izaziva lavinu. Efektom domina, jedna za drugom se brzo kidaju i ostavljaju svetlu štraftu koju je nemoguće ispraviti, a vrlo teško sakriti. I koja se neretko pojavljuje u najnezgodnijem trenutku po vlasnicu istih.
Tako je i sa pričom, i sa neprimernim šuškanjima po kuloarima. Trač se za razliku od pohvale, poput pukotine na ženskoj čarapi širi brzinom svetlosti. Ne birajući trenutak, na štetu po glavnog aktera.
Takve priče nikada ne želimo da nam se dogode. Ne možemo da ispravimo njihov negativan učinak i eventualnu nelagodnost koje su donele. Ali posle određenog vremena ni jedna normalna osoba ne haje za iscepane čarape.
Scenario koji se dodeljuje po randumu i rođenju, i koji mi kao glumci slobodno tumačimo.
JNA priča je slična "lovačkoj" priči, s tim što se ovde tematika pomera sa toga kako si golim rukama zadavio dva lava koja su te ometala dok si u Africi lovio slonove šurikenima i nunčakama - na pripovedanja vezana za to kako si ti bio jedan totalno zajeban lik tokom služenja vojnog roka, kako si preskak'o stalno ogradu i bež'o u grad, kako si tuk'o celu kasarnu i ter'o potpukovnika da riba klozet umesto tebe kad se napiješ i napušiš, a pukovnika si ter'o u pičku materinu, onako iz dosade, u prolazu.
- Brate, kad sam bio u vojsci, stojimo Mile i ja tako
na straži u nekoj šumetini, kad ono četiri medv...
- E, Cane, prošli put ih je bilo 3. Poštedi nas malo
JNA priča, i trkni po još jednu gajbu piva. I požuri.
Osoba koja do centra (suštine) priče dolazi sporednim pričicama koje nemaju veze sa glavnom pričom, već je u koncentričnim krugovima obilaze kao kiša oko Kragujevca. Slušanje ovakve priče je pravo mučenje za svaku iole normalnu osobu. Na ovaj način najčešće pričaju osobe kojima se ništa zanimljivo ne dešava u životu, pa na ovaj način pokušavaju da zadrže sagovornika što duže (na njegovu žalost).
- Bio sam danas do prodavnice, nećeš verovati šta mi se desilo!
- Šta?
- Neverovatno nešto, ulazim ti ja u prodavnicu oko devet. Danas sam malo kasnije krenuo, obično idem oko osam u radnju, ali danas sam iznosio smeće, pa sam video komšiju Lazu kako isto iznosi smeće. A Lazu nisam video sto godina, i pitam ti ja njega gde je ovih dana. Kaže on da je bio do rodbine na selu u Mrčajevcima par dana, tamo su pekli neku rakiju i rakija bila
- Dobro, dobro, ali šta se desilo u prodavnici?
- Aha, da! Ulazim ti ja u prodavnicu oko devet. Ili je bilo pola devet. Hmmm. Ili beše devet i petnaest.
- Nebitno brate, šta se desilo.
- I to što kažeš. Ulazim ti ja tako, krenem da kupim hleb, mleko, neke paštete. Pa nikako da nađem one koje sam hteo. Svaki put kupujem one...
(nakon podrobnog objašnjenja sastava paštete koje kupuje, tipa hleba i razloga zbog koje baš taj kupuje, njegovih razmišljanja dok je šetao kroz prodavnicu sa malim osvrtom na njegovo detinjstvo, pubertet, dan kad se oženio, i dan kad se penzionisao, šta je sve pričao sa ljudima u redi i sa kasirkom, par manjih digresija na temu vremena, komšijskih međuljudskih odnosa, i odeću koju su kupci u prodavnici nosili, izazivajući za to vreme promene boje lica kao kod kameleona, najzad prelazi na suštinu).
… I tako ti na kraju ja skontam da mi je kasirka vratila petnaest dinara više za kusur. Jel’ možeš da veruješ ti u to?
- Mogu da verujem, nije znala kako da te se otarasi jer si i nju udavio. Da li si ti normalan, jebote? Pa pola sata mi pričaš kako ti je vratila petnaest dinara više? Mogao si u jednoj rečenici to da mi objasniš!
Stara igra za prekraćivanje vremena. Potrebno vam je nekoliko ljudi, olovka i papir. Igra se tako što papir ide u krug, a svako redom piše po jednu reč. Tekst na papiru bi trebalo da ima smisla, ali uglavnom nema, pošto svako tera svoju politiku. Igra se dok vam ne ponestane papira, ili moći da se kerebečite kao mutavi na nečiju bolesnu odvalu.
Čika Sonja ima garavu i smežuranu sisu, koja daje ustajalo, umašćeno, čokoladno, govnjivo dete. Ona voli da poskakuje na Šljukićevom malenom, užeglom, deformisanom, krivom, slepom oku, krvavom i pihijastom, koje je vlažno, skorelo, znojavo, sa ukusnim, uvenulim gljivama koje su uzbrane ispod Zokijevog znojavog dlakavog, umazanog štapićima, rošavog, masnokosog, gnojavog, hendikepiranog, obojenog, juče uflekanog, gubavog, mrtvog, iskasapljenog, polusmrznutog, povređenog, engleskog, ozleđenog, levog jajeta koje je zakucano zarđalim, tupim ekserom za truli panj.
Rabota uličnog trgovca knjigama beletristike.
Ima govornu manu (pretežno ima problema sa R).
- Dobal dan. Izvolite?
- Dobal dan. Daćete mi četili pala čalapa. Clnih čalapa. I tli lolke mi tlebaju.
- To nije lepo sto ladi!
- Šta ladim?
- Zeza nas Kinezi sto ne zna plica slpski! Slam da bude!
- Ma ne ble, ja imam govolnu manu - ne znam da kažem l.
- Mals napole! Ping pong! Dodzi izbaci dzuble iz plodavnica!
Radni naziv za "karakteristične sudske" procese koji se po potrebi izvlače iz raznih fijoka i traju decenijama da bi se zadovoljila glad za bajkama i pravednim životom kod onih "što nemaju 'leb da jedu". Bajke traju, a glavni junaci su, hvala Bogu, zdravo i još uvek dobro.
Kertes, Trefovi, Kiprovi i ostali veprovi...
Persona sa vrlo zajebanim vokabularom. Koristi birokratski govor u društvu ne bi li ispao pametan.
- ..ontološki dokaz je jedna od tri kategorije dokaza Božijeg postojanja, a klasičnu formulaciju ovog dokaza...
-Brate, mnogo, bre, sereš. Skrati za jednu dimenziju, ništa te ne razumemo.
