
Стара игра за прекраћивање времена. Потребно вам је неколико људи, оловка и папир. Игра се тако што папир иде у круг, а свако редом пише по једну реч. Текст на папиру би требало да има смисла, али углавном нема, пошто свако тера своју политику. Игра се док вам не понестане папира, или моћи да се керебечите као мутави на нечију болесну одвалу.
Чика Соња има гараву и смежурану сису, која даје устајало, умашћено, чоколадно, говњиво дете. Она воли да поскакује на Шљукићевом маленом, ужеглом, деформисаном, кривом, слепом оку, крвавом и пихијастом, које је влажно, скорело, знојаво, са укусним, увенулим гљивама које су узбране испод Зокијевог знојавог длакавог, умазаног штапићима, рошавог, маснокосог, гнојавог, хендикепираног, обојеног, јуче уфлеканог, губавог, мртвог, искасапљеног, полусмрзнутог, повређеног, енглеског, озлеђеног, левог јајета које је закуцано зарђалим, тупим ексером за трули пањ.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Fenomenalno XD
захваљујем :)