Nebitni likovi koji uvek dobro prođu ili dobiju ono što treba.
-Matori, jesi li mi juče predao prijavu na fakultetu?
-Au brate, ja totalno zaboravio. Izvini, evo ti pare što si mi dao za prijave.
-Kakav si ti šupak! A da je neki tamo peti deseti lik tražio da mu to obaviš, otrčao bi na fakultet. Goni se u tri lepe!
-Čujem Milane da si juče izašao na piće sa Sonjom. I kako je bilo?
-Fino brate, posle prošetali do njene zgrade i lepo se pozdravili. Morala je da ide ranije pošto mora da sprema ispit.
-Kakav ispit, kakvi jadi?! Prestala da studira, evo ima pune dve godine. Sinoć je ja skontao u Mercedesu, voza se sa nekim tamo petim desetim likovima. Brate, batali to pre nego se još više ukopaš.
Jutarnja nadrkanost nivoa Dolph Lundgren u Rokiju IV nakon neprospavane (ili neprospavanih) noći.Svaka akcija ukućana (ili sugrađana,ukoliko si se toliko odneo da ne možeš ni kartu za autobus da kupiš,o taksiju da ne pričamo) izaziva burnu reakciju,jer ti sve smeta u nedostatku sna i u višku alkohola u krvi.Tebi se creva povraćaju,a cura te napinje da joj daš ključeve kola,koje si ti naravno negde tokom noći izgubio; boli te svaka ćelija,i baš to jutro nađe šef da te zove da dođeš prevremeno,kolega ti javlja da ipak imate predavanje; osećaš se kao da te je cele noći mlatio Brus Li dildoom tvoje bivše i samo otvaranje očiju ti je tanatos.
Naravno da ti ne cveta cveće,cveta samo šupak od najintezivnije jutarnje stolice.Pokušavaš da se sabereš,ali nešto slabije ide jer si sve pare sinoć rasuo,ne sećaš se gde,samo znaš da je bilo je*eno dobro (nisi se probudio u stanici ili pored Baba Sere,to je fun marker).
Dok pokušavaš da naciljaš vilicu iz koje beže arome zbog kojih bi Gordon Ramsey zabalavio,četkica (za zube...valjda) pokušava da otkloni sve tragove tvog gastronomskog divljanja sinoć (digestivni sistemu,ne ljuti se,hehehe)...Ne možeš čak ni da se opsuješ kako treba,izgrdiš i kažeš sebi kako ćeš se dovesti u red,samo mumlaš nešto što bi jedino Holanđanin razumeo i zvučiš kao Alka Vuica sa subglotičnim laringitisom.
Šanse da skuvaš šećer umesto kafe i ispržiš ljusku umesto sadržaja jajeta su veće nego šanse da si opalio nešto prethodne večeri.Pada ti ulje/voda na nogu i tebi sve kipi,ali ne možeš ni da se istreseš kao čovek,jer to zahteva mnogo energije,a ti je nemaš jer si te iste prethodne večeri igrao kao epileptik uz neko ispiranje mozga (za metalike važi da su izubijani i izmučeni po šutkama).
Hoćeš da zapališ cigaru,ali više nemaš ni jednu,sve su se pretvorile u kancer pluća za jedno veče,jer ko će da pljuga bez piva,zar ne? Svaki izdisaj se pretvara u porođajne bolove i iskašljavaš nešto što ni H.R. Giger ne bi mogao da smisli.
Sve u svemu,kada se konačno vratiš među ljudska bića i postaneš sposoban za socijalnu interakciju,fizička agitiranost se pretvara u psihičku i pizdiš na sve što ima dve noge (HC varijante i na više od dve) i oglašava se.
Nedajbože da moraš da voziš ujutru na posao/faks.
Poučen iskustvom svog naroda i svog starog pišem ovaj tekst.
Ako zaista želiš saznati kakav je ko - pitaj čarsiju! Čaršija sve zna i nikada ne laže! Mudro i ispravno. I zaista -nekada se sve znalo. Tada je bilo i lakše i ljepše zivjeti. Rajska podjela na "ljude" na jednoj, i đubrad na drugoj strani, bila je najpoštenija i najispravnija iz prostog razloga jer je isključivala bilo kakve kulturne, nacionalne, religiozne, polne, rasne, intelektualne i slične razlike. Ako si OK, onda si raja, ako nisi onda si đubre!
Tu moralnu podobnost i pripadnost određivala je raja, čaršija i ljudi u njoj. Bilo kakva prevara ili zabluda mogla je biti samo privremena i veoma brzo provaljena, a zaslužena titula nosila se cijeli život. Tako da su vremenom i u mom gradu egzistirale raznorazne grupe koje su, nažalost, imale velikog uticaja u doskorašnjim dešavanjima na našim prostorima, svaka na svoj način. Međutim, njihova uloga u svemu tome, kao i slika njihove današnje sudbine bila bi nepotpuna kada se svaka grupa ne bi posebno okarakterisala. Pa krećemo...
Šupak- Sa sigurnošću se može ustvrditi da je najniži stadij našeg sugrađanina bio i ostao šupak. Šupci su dolazili iz svih sredina i bilo ih je jako mnogo u svim društvenim i socijalnim strukturama. Karakteristično za njih je i to da su se mogli pronaći u svim religijama i svim nacionalnostima. Njihov stil življenja se sastojao uglavnom u podmetanju nogu svim drugim ljudima u njihovoj blizini (prije svega kvalitetnijim i vrednijim od njih samih), od krađa, prevara, intriga, laži, kao i svih ostalih niskih i animalnih poriva. Šupčina je viši stadij šupka, a nižem stadiju se laskalo da je pakšu. To je veoma lukava, prepredena i pokvarena grupacija koja se vješto ubacivala, prilagođavala i uvlačila u tuđe guzice (kriterij je bio da su veće od njih samih) i to uglavnom iz koristi i ličnih interesa. Nije ih bilo teško prepoznati jer im je svima bilo zajedničko da u svakom momentu uzdižu materijalno iznad duhovnog, da puno vole i hvale samo ono što je njihovo, njihovo i samo njihovo, da vole vlast i da se nerijetko bave politikom, jer su i sami bili kurve u duši i nerijetko po profesiji.
Papak- Nesto blaži oblik pakšua koji je najčesće dolazio iz prigradskih naselja, sela i iz nižih društvenih i socijalnih struktura. Njihov najveći zajeb je to što se nikada nisu mogli prilagoditi zakonima čaršije, mada su cijeli život težili tome. Papak voli selo, miris sijena i balege, Lepu Brenu i Cecu. Zatvore oči u transu kada cuju "Bum, Cile, bum", nerijetko izazivaju i isprovociraju frku kada pocugaju, razbijaju čase po kafićima a "poslastica" im je dokazivanje muškosti, dok razbijaju prazne pivske flaše sami sebi od glavu?! Kad priča, papak pretjerano galami i mlatara rukama, obožava cvjetne ili geometrijske dezene na košuljama, a u unutrašnjem džepu sakoića obavezno se nađe čakijica u slučaju: "Ne daj Bože, nek se nadje."Papčina" je viši stadij papka, a niži stadij je obogaćen epitetom Ljaksafon. Za razliku od šupaka, ova romantična grupacija je primitivnija i bezazlenija mada to pravilo ne vrijedi uvijek. Naime, na osnovu detaljnih čaršijsko-studijskih ispitivanja, pokazalo se da, kada papak postane šupak, što se nerijetko dešavalo, ta mutacija zna biti itekako opasna. Omiljena profesija im je vojna naobrazba, policajac, portir, vatrogasac i sva ostala "uniformisana" zanimanja i još, ako ikako može, ponešto od oružja. Nažalost, ova grupacija je bila jedna od najmasovnijih na našim brdovitim prostorima što je uslovilo čak i nastanku i izgradnji jedne "novokomponovane" četvrti koja se zvala "Kineska četvrt", gdje su preko noći doveli svoje. Mada se tu nije mogao vidjeti nijedan kineski restoran ili zalutali kosooki prodavač, ipak su rijetki i "normalni" stanovnici ovog naselja bili prinuđeni slušati jezik koji je u dobroj mjeri podsjecao na kineski: umjesto da kažu "ovdje, tamo ili nedavno", u Kineskoj četvrti se govorilo: tuj, nuj, otojc..ojhaaaaaaaaa!!! Vrijedno je zabilježiti i to da se upravo na ovim prostorima, prvi put u našem gradu moglo vidjeti i čuti kako u mnogobrojnim, novootvorenim kafićima, umjesto Indexa ili Bijelog Dugmeta, rastura Tina, Mina, Jana, Stoja & co.
Levati- Face bez identiteta i u vječitoj potrazi za njim. Vrlo su podložni svim vrstama uticaja, u ovisnosti od situacija, prilika i neprilika u koje zapadnu i koje su im se nametale. Levate smo mogli vidjeti i sresti na velikim svjetskim koncertima u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, pa čak i u Beču (uglavnom samo zato da bi po povratku u moj grad mogli pričati o tome), ali i na koncertima narodnjaka , normalno uz Bum Cile bum.., kako negdje u prikrajku oduševljeno i zadovoljno tapkaju u ritmu "božanskih tonova". Pripadnici iz redova ove populacije bili su maheri za ismijavanje papaka, dok su se šupaka uglavnom mudro klonuli, jer su dobro slutili njihov smrad i potencijalnu moć. Voljeli su se lijepo, pristojno i moderno oblačiti i patili su od "marke", bez obzira da li se radi o garderobi, automobilu ili tehničkim uredajima. Prirodno stanište ove, levatske, grupacije uglavnom je bilo "bliže" predgrađe tako da su se, prilikom izlaska u čaršiju, često mogli vidjeti po WC-ima mnogobrojnih kafića, kako maramicom ili toalet papirom glancaju cipele, skidajući sa njih prašinu ili čak blato. Đubrad su viši stadiji levata, a niži stadij možemo okarakterisati kao grebatore . Mnogi pripadnici navedene grupacije uspješno su se transformisali u vrsne džeparoše i hapce. Zajednička osobina im je da su krajnje neodgovorni i nepouzdani, poročni, lijeni, beskarakterni i prevrtljivi iako se i među njima, mada rijetko, moglo pronaci "svijetlih primjera", koji su zaista pokušavali i bolje i više, ali su na kraju ipak ostajali samo levatići. Njihov najveći peh se sastojao u tome što nikada nisu bili svjesni da su stvarno levati.
Nasuprot svima njima, bila je Raja! Kako samo lijepo zvuči ta riječ! Mada iskonsko značenje te riječi ima sasvim drugo značenje, kod nas, kada kažeš za nekoga da je raja onda, to jednostavno znači, da je tip OK. Znači da se možeš pouzdati u njega, da te od njega nikada neće zaboliti glava, da te neće žednog prevesti preko vode, da mu možeš vjerovati i da on od tebe očekuje da mu vjeruješ. Znači da te nikada (bez razloga) neće izlevatiti, da nije šupak i da iskreno sažaljeva papke. Ne voli grebatore i užasava se gluposti i sile. Raja je sinonim za dobrog čovjeka, prijatelja ili komšiju, za iskrenog, poštenog i "pravog igrača". Viši stadij za raju je Jaran, a niži (što je i sasvim prirodno i za očekivati) ne postoji. Ova grupacija je plemenita, humana i solidarna, a jedina mana im je (pa i nije bas neka mana) što nerijetko vole cugati. Ponekad čak i previše, tako da se može, greškom, dobiti nerealna slika o njima. Dešavalo da u cugi izgube osjećaj za vrijeme i prostor, tako da su poneke karakterne crte znale dobiti obrnuti smisao. Međutim, masa njihovih drugih kvaliteta u dobroj mjeri amortizuje ovu manu, tako da, mada su porodični problemi učestala pojava kod ove grupacije, oni su ipak i zauvijek voljeni jer znaju, hoće i ne ustručavaju se da vole druge i da im poklanjaju svoju ljubav. Žene i cuga su im slabost ali to je samo rezultat prekomjerne i učestale akumulacije pozitivnih i divnih vibracija, kao i potrebe za oslobađenjem tih osjećaja. U svakom društvu su rado viđeni iz prostog razloga jer su pozitivni, progresivni, spontani, nonšalantni i jer umiju animirati sredinu i iz ničega napraviti feštu. Uvijek su okruženi prijateljima i oni im neopisivo mnogo znače u zivotu. Eto, tako je nekada bilo! Znalo se ko je raja, ko je levat, ko papak i ko je šupak. Sve se znalo! Selekciju je, normalno, pravila raja, koja je jedina i imala pravo na to - prije svega iz potrebe za samoodržanjem ali i iz prijeke potrebe za očuvanjem pravih vrijednosti. I svima bilo dobro. Ali sta se desilo? Dođose neka čudna, morbidna i teška vremena. Probudiše se aveti mraka, pritajeni i brižljivo njegovani u bolesnim šupačkim umovima. Pohasiše se, šatro religiozno i nacionalno, na sve tri strane šupci i naložiše neke (opet religiozne i nacionalistički naoštrene) papke i poluljude, jedne na druge?! Papci ko papci, jedva dočekali!
Da sve to nisam vidio, ne bih vjerovao. Sve sto je nekada bilo nenormalno -preko noći postade normalno?! Proglasiše sami sebi ulogu neke, samo njima objašnjive, ugrožene žrtve i postadoše dželati?! Kao, bore se jedni protiv drugih, a opet svi isto rade?! Sve po potrebi i mogućnosti. Šupci zavrištase mašući zastavama, papci zavitlaše puškama, a levati se izgubiše u tome svemu, prepustajući se zakonu jačeg, ali i ne bježeci od njega. I jedni, i drugi i treći utopiše se u tom "sveopštem narodnom veselju, vrlo lako pronađose sebe i svoje mjesto u tome svemu, zavladaše i napraviše neke druge, kažu "svoje" podjele?! Meni licno, osim nacionalnih, teško vidjeti neke druge? I bilo bi nepošteno, a ne spomenuti svačiju ulogu u tom paklu. Neko će se zapitati, a sta je sa Rajom? Nažalost, Raja je šutila?! Raja je samo, kao mudro, gledala i šutila. I popušila! Prođe rat - šupci se obogatiše, papci se ispucaše i oćejfiše, a levati se prilagodiše.
Da nije smiješno, bilo bi za plakati.
Stara sarajevska "fraza prije zgaza". Obično se čuje kada neko toliko kenja, svira kurcu, džekira se i jede govna, da počne opasno ići sarajevskim mangupima na nerve.
Kada se čuje, za onoga kome je upućena je već kasno, i batine su sigurica.
Od 12.01.2015. više nije u upotrebi. Sada vele: "Jes' to Čarli, matere ti ?"
Sarajevska autobuska stanica, red za karte na jednom šalteru se otegao do studentske. Lik u narandžastim farmerkama, koji je prvi na redu prebira po novčaniku tražeći sitan novac za kartu, simultano kucka sms, a u ušima mu sluške. Igranka kreće.
"Alo, ba, šupak, vid' koja raja čeka, kupi kartu i razligu ..." - dobacuje momak par metara iza njega.
"Vid' ga, Tita ti, pa on kucka poruke. Pa mami svojoj kuckaj ..." - veli drugi koji je izvirio iz reda. "Ahhijoooj, a vid' mu žutih tola, aaaaaaaa, biće belaja ..."
Momak se i ne osvrće, jer zbog sluški i ne sluti šta mu se sprema. Treći iz ekipe prilazi mu probijajući se kroz gužvu, učtivo pardonirajući ljude. Konačno sa nekih pola metra uočava slušalice.
"Pa ti i muz'ku slušaš ?!? (skida mu slušalicu iz jednog uva) A jes' to mangup, matere ti ?"
To je ono kada se da je pravo glasa narodu da odlučuje o bitnim stvarima. Pošto odlučuje većina, znači da će biti dobro, znači da će biti bolje. Ali koja je to većina, i koji je to narod. Ne znam da li ste primetili ali narod je glupav. Ali odmah da naglasim, ako si inteligentan, ne znači da si i pametan. Čudno zvuči, ali je tako. Čak šta više, veći je broj glupavih inteligentnih. Neko jeste možda inteligentan i može da me popiša sa dvaes razlike na IQ testu, ali suva inteligencija bez socialnih sposobnosti je go kurac. Često je Bog, kad je delio osobine, dao inteligentim ljudima onu debilnu vrstu dobrote. Tu vrstu dobrote, da misle kako ne postoji zlo na svetu samo zato što oni ga ne čine. I džaba inteligencija. Ali nisu toliko problem ovi glupaci. Nego ovi drugi.
Ne znam da li ste ikad imali osećaj da kada pričate sa nekim da se prosto čudite kako neko može biti tako glup. Način na koji razume stvari, i način na koji razmišlja kod nekih ljudi su za mene fenomen. Treba mi pola sata da shvatim način na koji ta budala razmišlja. A onda. Onda počinjem da pizdim. U sebi. Ne znam da li sam to samo ja, ali ja jednostavno ne mogu da podnesem glupave ljude. Možda sam prestrog misliš? Jebi ga, takav sam. Šupak. Ali neću dozvoliti da mi neko oduzima ovo zdrave pameti što imam. Neću. I ne dam. Nekada se prosto zaprepastim, ali baš zaprepastim KAKO NEKO MOŽE BITI TAKO GLUP!?!? Ta vrsta gluposti me već fascinira. Budem omađijan njenom veličinom. Ali, ni ovi glupaci nisu najgori. Nego ovi. Treći.
Ovi, treći, e to su one galamdžije ako mogu tako da se izrazim. Dakle, on je u svom malom mozgu, pošto veći ni nema, stvorio neku teoriju. I on je iznosi. I što je najgore on misli da je upravu. Što je još gore, ovi prvi i drugi takođe misle da je on upravu, jer hvala bogu ovaj je rečit. E sad ti njemu pokušaš da objasniš da nije upravu, ali crvc. Stara dobra kaže : "Glupom ne možeš objasniti da je glup." I šta se onda dešava, ti ispadneš glup. A taj treći samo pojača svoj ponos, i svoju snagu među slušaocima. Ne znam da li ste primetili, ali ovi treći, to su oni za koje glasamo. To su političari.
Postoje četiri grupe ljudi. Četvrti smo mi. Šačica razumnih. I ubrajam se u njih bez imalo osećaja arogancije. Jer, video sam kakvih ima. Ja sam definitivno u ovoj grupi.
A sad, glasanje... Demokratski... I neka mi neko kaže kako je većina upravu. Aham. Ali juče.
Jedino su svemir i ljudska glupost beskonačni...
...za ovo prvo nisam siguran...
Zanimanje koje će svakako biti traženo kako se bude povećavao broj gej brakova. Pretpostavljam da tradicionalni matičari neće biti dorasli ovom zadatku. Gej matičar neće obavezno pripadati gej populaciji, dovoljno će biti diploma bilo koje srednje škole i svakako dobar želudac i puno smisla za humor.
Gej matičar u akciji: Okupili smo se ovde cenjeni moji da ovu dvojicu brkatih momčina ujedinimo u svetoj tajni braka. Gej brak je zakonom ne regulisana zajednica muža i muža te stoga nemate zakonom striktno odredjene obaveze. Negujte brak, konzumirajte ga u velikim količinama, čačkajte jedan drugom šupak koliko hoćete al dalje od očiju javnosti a naročito dece. Radite to u svojim domovima. Ne ljubite se i ne držite se za ručice po parkovima i drugim javnim mestima, jer možete izazvati ničim izazvani gnev prolaznika sa maloletnom decom koja nisu obolela od vaše bolesti. Moralni zakon vam striktno zabranjuje usvajanje dece i samim tim oduzimanja prava istim da svojevoljno odluče o svojoj budućoj seksualnoj orjentaciji. Konzumirajte vaš brak do duboke starosti, a kako će to izgledati u poznim godinam, ni to nije regulisano
zakonom. Odlučite sami. Pošto nemam više šta da dodam, proglašavam ovaj brak sklopljenim. Papazjanija može da počne. Zažvali ga, brko.... Obavezno ide uzdah oduševljene rodbine, kumova i prijetelja. Aahhhhhhhh........ kako se vole.....
Hal... stranka te treba,ma šta radiš ti u mojoj fotelji, slazi?
Isprobavam, šefe, isprobavam, kako vodite kampanju nećete još dugo znojiti guzicu na njoj, a ja mlad, lijep, ambiciozan... Znao sam da ćete me zvati, pa da nam uštedim vremena.
Marš, keru. Nego, imam novi zadatak za tebe. Evo ti telefon, evo ti brojevi članova, ako ne želiš da radiš ništa u narednih nekoliko dana , nađi mi 50 novih aktivista, i 15 novih članova,u svojoj ulici.
-Čega bolna 50, sti lud pa kod mene ulica nema 50 ljudi kad se dodaju i oni što su umrli u zadnjih 10 godina, što ih vi svake godine vaskrsnete na izbore, pa budu na biračkom spisku.
-Slušaj , mali, nisam ja Veran Matić da skupljam inkubatore, hoću toliko,matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me, uostalom, kad si znao rakiju sa groblja krasti, vaskrsenje je lakše nego što misliš.
Uzeo sam onaj bločić, gledam koga bih mogao prvog, sve neki nepoznati likovi.
Naiđem na komšiju, Marka.
-Halo komšija, ja sam, gdje si šta ima?
-Na šljivi, tresem i sebe i nju?
Ima li šta, jesu rodile?
Vala ni za slatko, pričaj mali u pičku materinu, skraću se!
Trebaju mi aktivisti i članovi za stranku.
Jebi ga, moj mali je na listi u drugoj partiji, mi samo čekamo da te uvatimo pjanog iz grada kad budeš išao, da te polomimo za onaj plakat što si na strugu zalijepio.
Krenuo sam dalje. Neće niko, a svi bi posao preko stranke, e ne može. Naiđem na onog što ima dobru ženu Milicu, a njega svi znaju kao njenog muža.
Halo- javio mi se.
Tu se već nisam mogao suzdržati, kad već zovem sa šefovog telefona.
Jebem ti ženu u pičku.
-Molim.
Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku. Jebem ti ženu u pičku.
Onda opet period nezanimljivog natezanja, nakupio sam i nešto imena, ali fali još. Međutim naletim na broj onog kretena što me probudio sabajle, mislio sam pozlilo mi materi,a on hoće popravi auto, njega ću u 2 noći.
-Halo, jel vama treba opravka?
-Kakva opravka čovječe, 2 sata su , pusti me da spavam- reče mi promuklim glasom Velje Ilića sa reportaže iz Guče.
-Kako kakva, ovdje Jovo Pakna, ti's s mojim ćaćom, Mićom Lamelom, dogovorio, krpiti pumpicu za brisače, mi smo radionica Unfal, nemoj sad zajebavati da ti ja ne bi inbus ključem crijeva na šupak vadio. Šalim se, ovdje stranka, samo da ti pokažemo da te možemo jebati kako hoćemo, a ti ništa ne možeš. Pozdrav, pusa.
Ujutro me šef pozvao sabajle, k'o uz kurac.
-'Alo, pa jesi ti lud, kakav je ovo spisak, 20 normalnih aktivista, 10 aktivista pušteno iz ludnice za vikend, a 20 ih iz udruženja paraplegičara. Ovi novi članovi, od njih 15, 13 neće ni doživiti izbore. A za onog muža od dobre Milice, vratiću ti, saček'o me jutros iza ćoška.
Šefe, matematika, brojke, glasovi, kontaš, ne zanima me. Pusa.
Đurđevdan. Dan na koji se u davna vremena iskupljala hajdučija po šumarcima i započinjala planove za dekapitaciju (lolololol) turskih zulumćara, seme im se zatrlo. Znala je to da bude parada pijanstva i kiča te su hajduci pokazivali veštine koje su stekli tokom zime, a znala je da padne i poneka masna priča o tome kako je oplođenja kćerka jataka ili nedobog jatačka gospođa.
Bajo Pivljanin - Zdravo pobratime Ivo!!!!
Ivo Senjanin - Nisam ti ja pobratim Bajo Pivaljanine, drešino stara!
Bajo Pivljanin - Nisam ja star međede! Šta bi onda reko za Starinu Novaka!
Stari Vujadin - Ja sam ovde najastariji!
Janković Stojan - Ti prdonja da šutiš!
Smiljanić Ilija - Sikter more bagro neotesana!!! Deder uspite po čašu rujnog vina što sam posudio od mog jataka, pa da nazdravimo!
Stari Vujadin - 'Naš šta Smiljaniću, za to "bagro neotesana" sam ja nekad nabijao na kolac!
Bajo Pivljanin - Ne srdi se Vujadine, pogače mu! Živio!!! Živeli!!!!
Živeli!!!! :zagrmi se šumom:
U daljini među bukvama naziru se siluete par ljudi..
Ivo Senjanin - Na oružje Sebri!!!!
Stari Vujadin - Ne urlaj stoko uskočka! Nisam ja godine vojevao, palio i žario, pa da me, sad, pod stare dane nabiju na neomašćen kolac!
Smiljanić Ilija - Leba ti Vujadine, šta si navalio na te kočeve celi dan? Da nisi malo zastranio? A? Hahahahahahah....
Janković Stojan -Ilija, konju, 'vataj sablju i ne zajebavaj čo'eka!
U međuvremenu....
Stanoje Glavaš - Stanite!!!! Meščini da vidim nekog tamo među onim drvećem!
Hajduk Veljko - De ba Stanoje, šta s' se istripov'o!? U šumi smo čoe'če! Đe god okreneš, drveće je!
Mali Radojica - Vidim i ja!
Zeka Buljubaša- Mali, čini ti se, nema tamo ništa!
Stanoje Glavaš - Da nam je sad Pera Tunguz i ono njegovo oko sokolovo?
Hajduk Veljko - De ljudi , polako ćemo, izvucite sablje! A ti Radojica što si se prep'o tolk'o? Đe su ti muda?
Zeka Buljubaša - hahahahahah...šta ti misliš? Što njega zovu mali, lololo?
Mali Radojica - Ne bih se smijao na tvom mjestu Zeko, pogotovo sa takvim prezimenom! Bulju baša hahaha...kao šupak razumeš...furundžija...
:Šljas, iza ušiju: - Ti 'š takvom junaku da je šupak sramoto jedna!
Mali Radojica - Šalio sam se Stanoje..:šmrc:
Druga strana...
Ivo Senjanin - Ilija, jebo me sav svijet ako ono tamo nije Stanoje Glavaš!
Ilija Smiljanić - Misliš?
Janković Stojan - Vala, 'nolke glave nema u Turaka!
Stari Vujadin - OOOOOoooooooo....braćooooooooo!
Bajo Pivljanin- Vid' konja materet! Tišina!!!!
Stari Vujadin - E jebem ti kolje, otkad sam doš'o stalno me neko jebe! Dalje neće moći!!!! :zamanjuje sabljom na Baju:
Ivo Senjanin- Vujadine, brate, smiri se!!!!
Ilija Smiljanić - Zajebav'o se čovek!
Stojan - E jebem ti....jebem tiiii.....jebemti...
Bajo Pivljanin - Vujadine, malo zeze čoveče, vidiš da je Stojan ponovo zabagov'o. Znaš da ima disleksiju kad se uznemiri.
Stari Vujadin - E deco deco! Stojane jes' dobro....
Na drugoj strani...
Hajduk Veljko - Ljudi ono su naši!!!
Mali Radojica - Eno ga deda Vujadin!!!!
Stanoje Glavaš - Tooooo braćoooo!!!!
Zeka Buljubaša - Opaaaaa.....ubi zakolji da Turčin ne postoji (ne Bošnjak prim.aut.)
Ubrzo se zaori :ubi zakolji......:
Kad su skupili svi skontali su da nema dovoljno vina za sve, bio žešći smor.
Nikada mi nije bilo jasno zašto profesori kad objašnjavaju šta je torus često spominju krofnu umesto idealnu komparaciju za isti - čmar.
Kroz svaki deo čoveka protiče određena količina struje (bez obzira da li je priključen u el. kolo) i indukuje se magnetno polje, pa i u čmaru. Čmarne žile se ponašaju kao namotaji i kroz njih teče neka maaaaaalena količina struja što dobodi do pojave magnetne indukcije B.
Fluks vektora B kroz sopstveni čmarni kolutić možete odrediti tako što ćete integraliti vektor B i dS. Vektor B izračunajte prema amperovom zakonu: B=suma struja x magnetna permeabilnost pa sve kroz 2r x pi. Da odredite struju koja protiče vašim čmarom nabijte pipke unimera u dupe i očitajte rezultat. Što se tiče magnetne permeabilnosti, ne znam kolika je magnetna permeabilnost dupeta, pa vam toplo preporučujem da koristite magnetnu permeabilnost za vakuum i vazduh.
Trebaće vam i širina poprečnog preseka čmarnog prstena (kolutića). Možete je odrediti lenjirom.
Kad to sve uradite fluks pomnožite sa brojem žilica na čmaru (nađite na guglu koliko prosečan čmar ima žilica) i dobićete ukupni fluks.
Ukoliko ste "moderne seksualne orijentacije", žena koja praktikuje analni seks ili pak ste se najeli meksičke hrane, verovatno će vam prsten biti raširen. Kada je torus (šupak) širok, onda se ne integrali fluks. U tom slučaju ćete ga proračunati samo ovako: Fi=BSN. N je broj žilica, B je indukcija, a S je površina poprečnog preseka čmara. Površinu poprečnog preseka čmara ćete dobiti: krajnji poluprečnik čmara minus unutrašnji poluprečnik čmara, pa sve to na kvadrat i puta pi.
http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/magnetic/toroid.html
Prezapapreno govno. Boja crvena. Sadrži ogromne količine ljutine koju konzumiraš kao sastojak ili prilog uz neko jelo.
Kafana. Omanje društvance koje raspolaže novcem jednog od članova koji je iznenada profitirao nakon tetkinog nenajavljenog dolaska u posjetu, razmatra gdje je najbolje uložiti taj novac. Kurva ne dolazi u obzir jer ne znaju gdje da je nađu. Izlasci smorili. Roštilj se nameće sam od sebe.
-Buraz, sve imamo, samo nam fali neko ko zna napraviti čorbas. Kod Sakiba uzmemo mesetine, Bane nek pita ćaleta da mu prebaci Bijelog Vuka, u njemu vozimo gajbe, hranu i nas. Predlažite majstora kuhinje.
-Tvoja keva. Ona da mi napravi supu iz kesice ja bi zabio pluto u šupak, pa nek izlazi na usta ako hoće.
-Moja keva radi drugu, ne može ona. A i bilo bi glupo da me gleda kako rolam džoku i varim istu.
-Bila bi ponosna na tebe, jer ti jedini iz ekipe znaš rolati.
-Dosta je zajebancije, ajde, evo, može Savonis?
-Hahahaha...Savonis kažeš...za prvi maj nam je pravio čorbanjac, ja sam svoju krsnu slavu, svetog Đorđa, proveo radno, jer nisam mogao da sjedim na dupetu. Komšija ispod nije htio da dođe na slavu jer mu je govno nagrizlo plafon. Zajebi! Idemo dalje...
