Kada dok šeta ulicom, i gleda svoja posla, na prolaznika padne kondenzat od klima uređaja.
A:”Opa batice, palo ulično tuširanje!”
B:”Malo. Boli ih patka. Što da se cimaju da sprovedu drenažu?”
A:”Još malo, pa će ti kišobran biti potrebniji kad’ je lepo vreme nego kada pada kiša!”
Eto čini mi se da sam đavola na megdan zvao, jeftinije bih prošao. To što sam se odrekao života, jebem li ga moj je, što se zavadih sa svojima, opet primiće me drugog nemaju, al kako sebi da se vratim. Prekrojila me po sopstvenom ćefu, pa sada za druge i nisam po meri, a i sebi nekako sam tesan.
Bilo dobro u početku, stisnemo se pod jedan kišobran, al vremenom, il sam se ja raskrupnjao, ili se on smanjio. Pa kad bih joj nešto i rekao, da okrenem na šalu malo, ona ko zmija sve mi sikće pred očima. Sklonim se, mislim opet, proće to, sve prođe i na kraju tako i bi. Prođe ja iz njenog života.
Našla nekog, ima lanac oko vrata, toliki se ni na šleperske gume ne stavljaju. Kaže voli ga, dobar je čovek. Hajde da i to razumem, al sve mi se čini, ako njega voli što je dobar, ispade da sam ja najlošiji na svetu.
-A što ti piješ toliko?
-Zbog boginja.
-A jel se ne preleži to brzo?
Meni dođe da se zdravo nasmejem:
-To ti od čoveka zavisi, nekom dosta tri nedelje, a drugom i život malo.
Ruke. Kada neko pokusa da nas udari da bismo zastitili glavu izlozimo mu ruke, pustimo da one prvo stradaju. Stalno ih prljamo i ribamo, na desetine puta dnevno. Rukama prinosimo hranu i sve sto nam treba, rukama pricamo kada su nam reci teske, rukama sviramo, grlimo, udaramo. Kazemo za nesto da je nasih ruku delo. Ne nasih nogu ili stomaka. Rukama pridrzavamo glavu kada nam je teska, cesemo se i rukama lupamo kada smo besni. Rukama pokrivamo lice kada ne zelimo da ga iko vidi. Dok drzimo kisobran po rukama nas siba vetar, ruke se smrzavaju, one nas oblace, peru nas. Ovo je u cast rukama, najvecim radnicima koji se nikad ne bune, samo ostare, lome se i habaju, smezuraju se ali u tisini i mnogo im vremena treba. Cuvajmo ruke koje pri padu prve udare o beton, koje upadnu u blato da bi sprecile glavu i grudi da se iskaljaju. Cuvajmo ruke koje maze, koje masiraju, ruke koje znaju da povuku oroz i da obore pusku i sprece tragediju. Ruke...
Neutralni lik iz mase koji u pravom trenutku dodaje „oružje“ za tuču.
- I kažem ti, prvo što mi palo pod ruku...
- Pa gde baš kišobran?
- Jebem li ga , neko mi dod’o iz mase.
- Opaa junače, pa ti si imao ađutanta?
- Ma jok, neki rekviziter…
Mladen koji je cicija ili mu nešto smeta (nešto "ne da")
Bogdan: Mladene, ja sam ti prošli put dao kišobran, mogu li ja sad tvoj da pozajmim?
Mladen: Ne dam.
Bogdan: Daj, brate, ne budi takav Nedalm.
Devojka čija svršotina pršti na sve strane dok ona ejakulira.
- Gde si se picnuo matori?
- Idem da se vidim sa Janom, nadam se da ću se omrsiti večeras.
- Trsićeš Janu Fontanu bez kišobrana?
- Šta pričaš, šta će mi kišobran? I zašto je zovu Fontana?
- Videćeš...
Predmeti koji su neugledni, pretjerano ekscentrični ili bižuterija par sirotans.
- Odakle ti taj kišobran?
- Maznuo prvi koji sam našao.
- Pa od svega uzeo taj žuti koji sliči na suncobran na ovaj prolom oblaka. Lopovu je neugodno pogledati, a kamo li uzeti.
Sjajan izgovor da kuću zatrpaš smećem.
- Ama čoveče, pobacaj ovaj krš !
- Šta je s tobom ? Da bacim ovaj crno- beli TV ? Ili ovaj kineski mikser što ne radi ? Ili ovaj pokvareni kišobran ? Ili ovo bušno bure za kupus ? Neka to, nek' stoji...'leba ne traži...
Razlog zbog koga treba da se klonite spoljnih zidova stambenih objekata, čak i onih u kojima stanujete! Neretko se može desiti da vam na glavu sleti užareni svitac i da se na istoj rasprsne poput glave interkontinentalne balističke rakete u deset jednako vrućih parčića. Nakon toga sledi jebanje svega po spisku, urlanje i dranje, a i traženje dežurnog krivca.
Kada je zemljotres preporučljivo je udaljiti se od objekta za dužinu od dve njegove visine, a kada je u pitanju test poligon za isprobavanje mikroraketa na duvanskoj bazi treba nositi providni PVC kišobran u blizini zgrade.
Veliki rat je gotov. Kraljevina utvrđuje svoje granice, menja imena i vladare i oporavlja se od razaranja. Mir-Jam je na vrhuncu svoje klozetske melanholične inspiracije a Tirke i Moša žongliraju kuvanim jajima na čuburskoj kaldrmi i čekaju veliki derbi protiv Jugoslavije.
Iz jednog dvorišta na Slaviji izlazi ona – frajla. U levoj ruci fensi kišobran da spreči direktan proboj UV zračenja do njene baršunaste kože, potpuno prekrivene haljinom, koja je modni recidiv propalog austrougarskog carstva. Na glavi šešir u liku prepariranog fazana, torbica preko ramena i cipeliške sa šnalom i malom štiklom a la crveni mundiri. Odlučnim hodom kreće ka Kalemegdanu u potrazi za izabranikom svog srca s kojim će orlovski da zgreši, ko njena majka pre 20-ak godina. Dok baca levu pred desnu, na vratima svojih radnji balave: vunovlačar, tapacirer, abadžija, kazandžija, sodadžija, te mnogobrojne kalfe i šegrti. Ali nisu oni te sreće da ga metnu u frajlinu pičku, koja istače azurno plavu menstrualnu tečnost. Ne, tu će ga metnuti bankar, vlasnik zlatare, ili možda oficir ratnog vazduhoplovstva, koji bezobrazno vrebaju na ćoškovima korzoa i saleću tek napupele gospođice željne proširivanja vidika. Kad ih ošmekaju, ljubazno će ih provozati fijakerom par krugova po gradu, oploditi tri, četiri puta jajnu ćeliju, a onda ih poslati na obrađivanje 20 hektara zemlje nadomak Male Moštanice i podizanje nejači, dok se oni vraćaju na kibicovanje ženskadije po pešačkoj zoni.
