Ruke. Kada neko pokusa da nas udari da bismo zastitili glavu izlozimo mu ruke, pustimo da one prvo stradaju. Stalno ih prljamo i ribamo, na desetine puta dnevno. Rukama prinosimo hranu i sve sto nam treba, rukama pricamo kada su nam reci teske, rukama sviramo, grlimo, udaramo. Kazemo za nesto da je nasih ruku delo. Ne nasih nogu ili stomaka. Rukama pridrzavamo glavu kada nam je teska, cesemo se i rukama lupamo kada smo besni. Rukama pokrivamo lice kada ne zelimo da ga iko vidi. Dok drzimo kisobran po rukama nas siba vetar, ruke se smrzavaju, one nas oblace, peru nas. Ovo je u cast rukama, najvecim radnicima koji se nikad ne bune, samo ostare, lome se i habaju, smezuraju se ali u tisini i mnogo im vremena treba. Cuvajmo ruke koje pri padu prve udare o beton, koje upadnu u blato da bi sprecile glavu i grudi da se iskaljaju. Cuvajmo ruke koje maze, koje masiraju, ruke koje znaju da povuku oroz i da obore pusku i sprece tragediju. Ruke...
