Ocena kvaliteta rakije. Jače deluje od konvertorke, kod stare garde uzrok mokrih dizni.
-'De si, čika Lule? 'Ajd 'vamo kod nas, skupila se stara ekipa, pa da rokneš jednu...
-Uuu, nanu vam jebem... a nekad sam vam sokiće kupov'o...
-Vid' kak'a je... muć, muć, muć... venac k'o mladin veo...
-Ovo tvoj deda pekao, a?
-Aham... kako znaš?
-Majke ti ga spalim, kad si se rodio, tvoj otac ovo doneo... a sad s tobom tučem po njoj...
-'Ajd smo živi i zdravi...
...surduk...
-I? Kurajberi, kak'a je?
-Udara k'o grom na Svetog Savu... evo Kiza već počeo da mi grokće na ženu.
Verovatno ste pomislili na čaj po bakinoj recepturi... Ali ne.
To je lokalna grdosija dimenzija dva sa dva i preko sto kila koja gadno tuče. Al ajde što tuče, no te isprebija za sve pare, tako da zapamtiš za vijek i vjekova. Udarci padaju nisko, po slabini, tako da razdrma sve organe trbušne duplje.
- De si poš'o s tom kafom, čokoladom i viskijem?
- Idem Kizi...
- Kizi? Onom što nalem'o onda tako da si sedam dana lež'o u bolnici?
- Vidiš kako ti sve znaš. Njemu idem...
- Tebi baš nije bilo dovoljno jednom, a?
- More, mani me se! Odoh da odnesem čoveku ovo, da mu se zahvalim... Otkako me propustio kroz šake, nemam više problema sa kamenjem u bubregu, a do tada sam išao od doktora do doktora bez ikakvog olakšanja... Čovek izdoktoris'o!
Uličar, ali ono kao usput. Wannabe klošar. Fin momak koji po svaku cenu pokušava sebe predstaviti kao ono što nije. Onaj koji svoje fino gradsko i građansko poreklo pokušava zameniti uličarskim stilom života. Uličar u puloveru, "Tommy Hilfiger" ružičastoj košulji i lakiranim "Bally" cipelama.
On je u krizi identiteta. Kao mali bio je ponos roditelja, starosedelaca "Kruga dvojke". U predškolskom periodu išao je na časove latinskog, a danas studira arhitekturu. Koristi najfinije ulje za kosu i pomaže starijoj komšinici da pređe ulicu. Svoju torbu uvek ukombinuje sa svakim outfitom. U srednjoj školi je prepoznavao različite pravce klasične muzike, a o ruskim klasicima je znao koliko i profesor. Roditelji se ponose njime.
No, on je izgubljen između poseta salonskim stanovima porodičnih prijatelja i deljenja buksne s random klošarom iz kraja... klošoram, čija je keva tehnološki višak propalog društvenog kombinata. Njegova ispeglana košulja vrednija je od svih izderanih jakni njegovih kvazi-drugara, koji zahvaljuju Gospodu za svaki preživljeni dan i karton zidarskog piva. Njegov rečnik poprima novu dimenziju: pristojne i lucidne sintagme zamenjuje slengom proširenog vulgariteta i umanjene bistrine. Na krem mokasine stavlja bedž s marihuanom i misli kako je našao sredinu u kojoj je jednak s drugima.
- 'De si, Antonije? Jesi nabavio koji mić dopa? Tako smo se dogovorili.
- Jesam, evo. I neka bude Enton, Antonije je malo treš.
- Enton, jebe se s Klarkom Kentom. Dobar si, jeb'o te.
- He, Kiza momak iz kraja, voli ga beogradska raja.
- A?
- Studentkinje ga vole , ne mogu da mu odole, he-he.
- Enton 'oće da bude u trendu, moramo da ga jebemo u pedu.
- Molim... ovaj, šta?
- Zajebavam se, Antonije, mojne šiziš. E, isprlj'o si gilje, idi kući da ih očistiš, a mog'o bi usput karton vopsa da nabaviš, čisto da se ne vraćaš praznih ruku.
U prevodu "Bolje nemoj"
-Znaš šta , ovi odozgo dokurčiše sa muzikom, petnaesti put pustaju "Moj živote, životiću", odo da im kažem da smanje malo!
-Ne bi ga ja jebo da idem sad tamo, Kiza sutra ide u Mitrovicu, pa pravi oproštajnu žurku.
-Jel si pitao ćaleta da nam da auto da idemo na EXIT?
-Slušaj, ne bi ga ja jebo sad da ga pitam, juče stigo račun za telefon 10000, a keva kupila nove čizmice...
-Što ne upališ taj odžak, bolje će da vuče?
-Vidi, ne bi ga ja jebo da ga palim, krov je loš jedna varnica i puf...
Osoba sa diplomom.
Nebitno da li je završen ozbiljan fakultet ili neka viša uzaludna, sve diplome se danas svode na isto. To dovodi do pojave raznih individua sumnjivog intelekta po fakultetima i akademijama. Čovek se zapita ko proizvodi sve te budale, ali nekim čudom i oni dobiju diplomu, i samo prave gužvu na birou...
A: Ćale, rešio sam da upišem akademiju primenjenih umetnosti!
B: Ti? Sine, nemoj, da se tako duhovito izrazim, jedeš govna.
A: Zašto ćale, kaže Kiza, njegova mlađa sestra od tetke upisala prošle godine, kaže opušteno, bleja. I, kaže, ja sam talentovaniji od nje, lepše crtam i to, kaže ja upisujem to na zicer.
B: Sine, i da upišeš, izbaciće te kroz zatvorena vrata. Bolje se potrudi da završiš tu tvoju tehničku školu, nemo’ opet razred da ponavljaš, ne mogu više da zapošljavam one bugare da mi rade k’o bravari.
Izraz koji se koristi za neko mesto, bila to ulica, kraj, grad ili neka država, koja daje veliku količinu talenata u nekoj oblasti i u kojoj se određene veštine neguju, tako da uz fizičke predispozicije koje talenti moraju da poseduju, postoji i određena kultura njihovog uzgajanja.
U principu to je jako dobra stvar, samo što ponekad talenat može da se koristi i u potpuno suprotnom kontekstu.
- Jesi vid'o ovog špica što smo doveli?
- Onog Sozinja iz Brazila?
- Da, taj. Al' ćemo da karamo ove sezone sa njim.
- Nemam pojma, meni nešto tanko deluje. K'o da nema kap krvi u sebi.
- Ma ne lupaj bre, on je iz Belo Horizontea. To mesto je rasadnik talenata.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kizo, doveo sam ti još dve devojke na probu.
- Jesu opet neke gankeci tebra? Rek'o sam ti da ih imam dosta, a ona reklama sa sedam godina sreće sve manje i manje pali.
- Ma jok bre. Moldavke. Sveže.
- E to već može. Moldavija je rasadnik talenata.
Ortak koji dolazi sređen na fudbal u balonu. Uvek ima najnoviji model patika za fudbal, obično identične boje kao flamingo dok juri ženku da joj ga surdukne. Nosi svoj dres FK Slavkovica - Ljig u koji je prešao prošle sezone kao najbolji strelac treće lige Mačvanskog okruga. Zagreva se 20 minuta pre termina, sklanja se od ekipe koja gužva drugu paklu, jer jebiga, ne idu zajedno miris Vinstona i najnoviji Kavali, jebemu krv.
Uloga mu je da kenja na terminu kako nisi dobro odigrao kratak pas, kako jako šalješ duge lopte i ne vraćaš se u odbranu. Ne uzima u obzir to što nisi igrao fudbal od rekreativne na Divčibarama '98.
-Čekaj, sad nas opet ima devet...
-Pa, otišao Kiza da kupi cigare... kaže, naći ćemo se ispred balona...
-Ma, laže đubre. Meni rekao da mu dam petsto dinara, našao mu Deki neki dobar skank, pa će doći pravo u balon.
-Nema veze, sa njim nas ima devet... 'de je Marković?
-Još je u prodavnici. Kaže, stižu nove patike, valjda one što nosi Ibrahimović, pa da se ne prodaju... i on će pravo u balon.
-Jebem ga usta šminkerska... ja radim tri meseca za te patike, a on ih za jedan termin uzima...
Kažemo za nešto što biva prekinuto svaki put kad se započne i nikako da uzme maha. Ima volje, ima uslova za početak, al' se uvek pojavi neka viša sila i onda - mrka kapa.
Izraz dobio ime po pruzi koja je započeta pre Prvog svetskog rata, pa onda izbio rat i izgradnja stala, pa nastavljena pred Drugi, došle Švabe i pa stala izgradnja, pa onda Cobi rešio da nastavi to, al' opet izbio rat, pa se završio rat, pa se nameračili opet da grade pred bombardovanje, pa opet ništa. Saće to navodno da bude gotovo dva dana pre roka.
- Brate, šta ima?
- Ništa, batice. Bio sinoć s ribom na Kizinoj gajbi, ostavio mi ključeve.
- Bio seks?
- Ne.
- Aman više!
- Jebiga. Prvi put je prepao čika Šone, drugi put bio Konkviztador, treći put sam fejlovao, a sinoć je insistirala da prvo odgledamo neki film s Adamom Sendlerom, pa onda.
- Ne seri? I?
- I ništa, uspavala se posle 10 minuta filma, meni bio bedak da je budim, probudila se kad se završio film i morala da trči na poslednji noćni.
- Znači, celo veče si presedeo s Adamom Sendlerom?
- Tako je.
- Dakbe. Vi, brate, kao da gradite prugu Valjevo - Loznica.
- Taj neki raduljica.
Izraz koji se koristi za nešto što je lako, što može da se uradi bez po muke, onako laganezi, bez kapi znoja, pičkin dim što bi se reklo, jer šetnja po parku, posebno po lepom danu, relaksira i ne treba utrošiti mnogo snage ili mozganja na nju.
- Brate evo je sreda, a mi i dalje nemamo para da vratimo Paji Gipsu.
- Ma opušteno, nabavićemo nešto.
- Šta opušteno kretenu i ono što smo imali juče, gurn’o si u struju. Sada sve moramo iz početka, a malo je vremena.
- Ne brini, imam lukav plan.
- Kakav?
- Pa ja sam namerno juče izgubio pare, jer sam ionako planir’o da opljačkam kladžu večeras, tako da ću pokupiti opet te pare nazad plus još para od današnjih uplata.
- Jesi ti lud bre? To je Kizina kladionica. Još i sa njim treba da se kačimo. Šta ako te izvali?
- Ma nema šanse. Biće to šetnja po parku.
- Vidim ja da ćemo nas dvojica provesti narednih godinu dana sa pomoćnim točkićima i da ćemo vrlo malo šetati.
Leto je, Beograd, devetnaest časova i tridesetosam minuta. Vrućinčina koja je tokom celog dana pekla gradske ulice konačno se spustila ispod granica izdržljivosti i izvukla ljude iz klimatizovanosti stambenih objekata.
A i subota je, pa nema "Slagalice" da možeš kvalitetno provesti veče unutra.
I dok oni stariji sugrađani mahom koračaju pored dveju reka tragajući za tim neuhvatljivim večernjim daškom svežeg vazduha koji bi im doneo olakšanje i iznivelisao pritisak, u glavama mlađih populacija pulsira jedna singularna misao umotana u rešenost levela Hilari Klinton da postane predsednicom - IZAĆI. Bilo gde, bilo kako, bilo s kim, samo izaći i iskoristiti noć. Jer leto je prilika da se ona tokom godine zapostavljena kolona muvanja, petinga i koitusa statistički popravi...ili barem vrati na pozitivnu nulu tj. ako si student Građevine ili Muzike, stvarno je svejedno.
Među tim optimističnim življem si i ti, tvoj seksualni život željan lajka neke blagonaklone devojčice i hiljadutristapedeset dingera sa kojih si ojadio lokalnu kladionicu, u četvrtak. Stojiš na pešačkom kod Trga Republike i prepipavaš svoje bušne džepove u nadi da ćeš odatle iskopati još pola flaše malog "Zaječarca" i dva griza pice kod "Bucka", ali ta potraga je osuđena na neuspeh k'o pokušaj novopečene mlade da animira olešenog đuvegiju prve bračne noći.
I dok se spremaš da konstatuješ kako je, jebiga, verovatno bilo bolje da si turio još jedan par sa 1,34 kvotom na tvoj dobitni tiket od pre neki dan, komentar "Izvali ove ljankese..." tvog ortaka-sekundanta ti skreće pažnju na obližnji kabriolet marke Mercedes-Benz i tri ribića od 18-ak leta u njemu. Egzaltirani osmeh, majičica na bretele i naočare za nepostojeće Sunce na svakoj od njih, neki lagani haus piči sa CD plejera - ceo pejzaž neodoljivo evocirajući na scenu sa snimanja reklamnog spota o nečem tako urbanom da mu Ašok Murti tepa "Urbano moje" pre nego ga spava u plinaru na svom vodenom krevetu od eukaliptusa. Ono što gospodin Murti, pak, ne može nikako da zna jeste da u tom trenutku i ti nekome želiš da frkneš u dvojku a u vezi sa pomenutim fensimobilom renomiranog nemačkog proizvođača. Ipak, tvoj gornji mozak preuzima proces racionalizacije - jer nešto ipak mora da stane u odbranu toga što si sirotinja i studentsko govno - i ti gotovo u sekundi nalaziš 108 validnih razloga zašto ni mrtav ne bi eksploatisao međunožja u tom kabrioletu (što će kasnije iskoristiti kreativni tim na Tarzanija.com, ali to je neka druga priča). Tako jedna od njih dobija ćelavog tatu biznismena-sponzora narečenog četvorotočkaša, druga dečka-sitnog krimosa iz Blokova po imenu Žarko (zvanog Kiza...i kojem guta), a treća kupljenu diplomu na Bokoniju za godinu, dve. Nju, fazon, ni govnjivom motkom karao ne bi.
I dok ti se faca oblikuje u ciničan osmeh a usne u rendom pogrdnu reč za žene, iz kabria počinju da biju prvi taktovi "Beograda" Svetlane Ražnjatović, pali se zeleno i tri devojke u kabrioletu cičeći proleću pored tebe i tvog ortaka, ostavljajući vas da se kiselite u jari letnje večeri.
Upućuješ zahvalan pogled u ciklama nebo nad Beogradom i prelaziš ulicu pun nekog novostečenog samopouzdanja. Samopouzdanja koje, bajdvej, neće umanjiti ni kasnije krljanje sa članicom srpske juniorske reprezentacije u šahu...
Naravoučenije: koliko god se nekad osetio bedno povodom svoje sirotinjske situacije, ne očajavaj preterano već oslušni malo oko sebe. Možda oni kojima zavidiš baš u tom trenutku pevaju "Beograd" srpske Velikomučenice, a toliko sirot ti ipak nikad nećeš biti.
