Uz veliku dozu samopouzdanja, obavezan rekvizit pri interakciji sa administracijom državnih službi. Obučeš kaput, staviš kinesku pletenu kapu, u ruke crnu tašnu koja podseća na aktovku ali nije baš nova i krupnim koracima kao da si u žurbi upadneš u kancelariju koja ti je potrebna. Kad si jednom ušao, većina službenika će ti obaviti potreban posao.
- Ko je ova budala što upade preko reda? Ja čekam od jutros ovde, a on sa vrata pravo u kancelariju!
- Pusti ga čoveče, vidiš da ima crnu tašnu, mora da je opštinski kurir...
Najprecenjenija roba u Srba, a i šire.
Pojam čije je navodno prisustvo nekada punilo koncertne sale i umetničke galerije, a danas puni džepove onih koje "Kurir" i ostala šarena štampa nabede da su genijalni, a nemaju leba da jedu. Neki kažu da biti genijalan podrazumeva izuzetno visok IQ, a drugi da pored toga moraš da budeš i kreativan, veoma originalan, te da imaš dobar ukus, a kako se te stvari ne mogu meriti nekom skalom, broj genijalaca se naglo strmopižđuje na jednog u barem milion ljudi. Svi ostali moraju da se zadovolje činjenicom da su samo - veoma talentovani.
I onda ti isti navodno "genijalni", paradoksalno, dokažu da zapravo jesu genijalni, jer bez motike i na samu dreku uspeju da skupe silne novce, a ti, koji si im dao, i dalje moraš da spajaš kraj sa krajem, a oni mogu da ne rade ništa. A jebaće više od tebe.
Stevčo, poduči nas.
Naiđe tako period. Najave ti u firmi nećeš više biti potreban. Možda kasnije kad se stabiliše tržište, ali sada je kriza. Nije bio neki posao - radio si kao kurir, potrčko i vozač. Ne za stalno, na šestomesečni ugovor, ali makar je neka kinta kapljala. Ćaletu skinuli zimske gume s lade, burazera čeka suđenje zbog tuče na utakmici, a devojka pritiska da je ženiš. I šta ćeš. Da zapališ u Norvešku kod ortaka - da te primi na gajbu i pomogne dok ne uletiš u neki odbojkaški klub koji će da spozna tvoj talenat? Slabe šanse da središ papire. Da uvezeš neki polovnjak, pa ga prodaš nekom očajniku? Sve je to već ušemljeno, a ti nemaš nikog na carini i sjebaće te. Da odeš u tri pičke materine i da se ne vraćaš? Daleko je, a matorci su stari...
I tako...izvadiš zadnjih 100 evra i daš ćaletu. Pozoveš ortaka koji zna nekog advokata koji je prevarant, ali je jeftin. I branio je već navijače. Prima čekove.
I to je to. Potkajluješ malo život, samo da se ne uruši odmah.
I nastaviš dalje.
Pokondirena tikva i dron u jednom čoveku. Slika i prilika Vučićeve pudlice koja se odaziva na ime Dragan J. Vučićević. Borac za pravdu koji kad ostvari svoja prava, počinje da širi nepravdu samo zarad lične koristi znajući da iznad njega stoji neko nedodirljiv koji će sprečavati druge da mu se suprotstavljaju. Često ide protiv svojih nekadašnjih saboraca, a sa dojučerašnjim neprijateljima postaje veliki prijatelj jer mu je to u interesu. Navikao se veoma brzo na bolje pa sad ne bira sredstva da zadrži visok položaj. Do juče čovek iz naroda, danas najveći snob. Do juče jede Matijević paštetu i polubeli hleb i viče: "Drž'te lopova!", a već danas kad je "sklonio lopove" ponaša se isto kao i oni protiv kojih se borio, preti i drži pridike drugima sve to uz kavijar i šampanjac.
- Ja ne znam o čemu ti pričaš. Ne možeš da mi pričaš o nekim pravima radnika kad ja vidim da niko ništa ne radi i da svi hvataju krivine!
- Jebote, šta je tebi? Otkad si postao šef proizivodnje, ti nas samo zajebavaš. Jesmo li menjali direktora da bi nam bilo isto? I direktor je bio naš čovek, sad je postao gori nego prethodni. Jesmo li se za to borili? I mi imamo prava! Jesi li uz nas ili uz onu pokondirenu tikvu, što je do juče pio pivo ispred prodavnice sa nama, a sad ni da nas pozdravi kad nas vidi, a iz kafane ne izbija. I nemoj da mi se tu širiš. Ja sam ti pomogao da postaneš to što si, ja ću kosti da ti polomim.
- Slušaj, ja neću da trpim takve neradnike kao što si ti. Šta si ti? Vođa pobune? Ja moram direktora da obavestim o svemu. Ako ne počnete da radite i nastavite da me sabotirate, direktor će naći nove radnike, a vi ćete na ulicu. A ti ćeš za ovu pretnju da odgovaraš, ne samo kod direktora.
- Dobro, Vučićeviću, izađi iz direktorovog dupeta, neću ti ništa. Neka te, neka! Namestićeš ti sam sebe na neomašćen kolac.
Živuljka koja se često nalazi u najlepšem voću.
- I, braćo Bugari, kako uživate u blagodetima Evropske unije?
Bugari: Dobъr, bratko!
Nekada davno na jugu: laž, odvala, pustili buvu.
Baba: Jao, jesi li čitao Kurir, stigli ga premor i stres, danima nije spavao zbog borbe da Srbiju odbrani od korone...
Deda: Li, šum!
Nije u pitanju top šop, već način na koji posluju naši fudbalski klubovi. Novac se ne izdvaja na skauting službu, jer to znači manje para za kriminalce iz uprave.
Naime, zasedne se u kancelariju i pusti se VHS kaseta ili neki jutub snimak potencijalnog pojačanja, i onda se vagaju njegovi kvaliteti i mane. I na osnovu toga se donosi zaključak da li je to igrač koji je dostojan renomea kluba.
Postoji i radikalnija varijanta, ona se takođe uračunava u kupovinu iz fotelje, međutim u pitanju je fotelja iz stadionske lože. A uprava kluba tada prisustvuje pamprčenju svoga kluba od budućeg pojačnja. Ovo se vezuje isključivo za Partizan i Zvezdu.
- Kokeza, zovi Faljia, ovaj Ifeani ima potencijala, zabi nam dva komada.
- Odma' Ćoki.
1. Veoma loša reklamna kampanja
2. Specifičan vid isticanja vrlina nadređenog u bilo kojoj hijerarhiji. Neomiljen među širom populacijom koja po pravilu nije dovoljno vešta da se njime uspešno bavi.
3. Homoseksualno vabljenje mužjaka.
1. Znači, Zemun! Isti Kurir, drugo pakovanje (Press kampanja), i mnogo drugi primeri
2. Ako imate šefa, imate i primer.
3. Kome treba primer neka sačeka gej prajd.
Crnac prije svega. Prednost dobija uglavnom na osnovu toga što je drugačije boje kože u odnosu na ostale igrače. Košarkaška publika u Srbiji ne želi da gleda nekog skandinavca koji se znojeći, pati u težnji da sačuva Raška Katića. A još manje želi da gleda Raška koji isprobavajući svoju leđnu tehniku nabada tog istog skandinavca laktom u tintaru. Zato je stranac po pravilu crnac. Bez obzira na njegove igračke predispozicije, dobijaće najveći ugovor u klubu, a čak ne mora ni da se šlihta. A bilo bi poželjno. Tako jedan stranac svoj ugovor uglavnom mirno provodi na relaciji: stan - McDonalds. Eventualno dođe na utakmicu, zakuca par puta ko iz pičke na kolektivno orgazmiranje prisutne publike i time je njegov posao odrađen, a opšta egzistencija obezbjeđena. Zašto kupiti bijelca? Pa toga ima i kod nas.
1: "Ajde Vestermane lutko moja, trči u napad, ajde brže..."
2: "Bolje da smo naše klince gurali u ekipu umesto kojekakvih Vestermana božemeprosti".
1: "U pravu si. Valjda će Dule dubaci onog crnca malog, kako se ono beše zove?
2: "Tori Tomas, imenom i prezimenom."
1: "Šta će ovaj jadan Vesterman ne zna šta je pikenrol..."
2: "Uf. Dobro je. Ubacio je Tomasa. Biće prcanja, biće prcanja..."
(posle 5 minuta)
1: "Auleptejebo kako je pogodio slobodno bacanje, neveruem."
2: "POKAZ'O JE TRI PRSTA! VIDO SAM GA! VIDO SAM GA! Biće od njega igrač. TORI SRBINE! TORI SRBINE!"
Triatlon sa plivanjem u Seni.
Nagutali se Sene i završili u bolnici
