Jedan od malih krupnih užasa našeg djetinjstva. Glupa, isprazna sadistička zabava u obliku beskonačnog ponavljanja naslova nepostojeće priče nesrećnoj žrtvi koja tek što je kročila u život. Njome su bubuljičavi dokonjaci iz komšiluka sebi ispunjavali dosadno popodne i siti se naslađivali ostavljajući traume (još uvijek) nesagledivih razmjera na tada nedužnoj djeci tj. sada nama.
Bubuljičavi dokonjak kreće:
-Ej ti, mali, ’oš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Može, može! (trept, blink...) – odgovaraš mu TI naivno.
-Nemoj ti meni može, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Pa ’oću, pričaj mi...?
-Ma nemoj ti meni „Pa ’oću, pričaj mi?“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Ajde pričaj, pričaj!!
- Ama nemoj ti meni „Ajde pričaj, pričaj!!“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-E neću!!!
-Nema tu neću, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
-Ajoj, dosadan si. Neću, pusti me!
-Nemoj ti meni „Ajoj, dosadan si i neću pusti me“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
.......nakon pola sata:
-Ma nosi se u p.... m......., bubuljičavi idiote, idi maltretiraj malo nekog drugog!!!
-Ma nemoj ti meni „ma nosi se u p.... m......., ... idi maltretiraj malo nekog drugog“, nego ’oćeš da ti pričam priču o crvenim mravima?
Vrhunac marketinga na pijaci. Ni Japanci nam nisu ravni.
-Ajde, bate, da kupiš ovu spravu! Sto radnji radi! Ma uzmi ga bre! Sve zna da radi!
Ćale: A je l' zna možda i da priča?
-Ma zna i da priča! Reci samo koju ćeš marku da ti nalepim markicu, pa da se hvališ posle!
Priča čiji bi sled događaja bio znatno povoljniji po aktera.
-''I štaš sad, oš da mi vratiš četri crvene od karata il kuću da ti orobim?''
-''Ili da ti zovem ćaleta koji je glavni u interventnoj?''
-''E to je druga priča, nismo se videli, nismo se sreli, ništa mi nisi uzeo, ćao doviđenja.''
Prvi komentar kada neko, nakon Mr. Bean-a pogleda film u kome Rowan Atkinson ima normalnu ulogu u kojoj govori više od dve reči po satu.
Gledam ''Blackadder'', ćale ulazi u sobu:
-Ha, zar ovaj Mister Bin ume da priča?
Bio jednom jedan hljeb. Frišak, tako reći tek pečen. Taj hljeb je bio srećna zajednica 3 naroda: Donje kore, Sredine i Gornje kore. Ova tri naroda živjela su zajedno u sreći i veselju sve dok se nisu pojavile separatističke ideje Gornje kore. Gornja kora je mislila da je bolja, čvršća i ukusnija od ostatka 'ljeba. Nije željela da se druži sa njima mekušcima, to joj je bilo ispod časti. Mislila je u sebi, čvršća sam, išla sam u solarijume pa sam rumenija, i ukusnija sam - nemam šta da radim sa ovim gubitnicima. Jednog dana joj je dosadilo svega i Gornja kora odluči da se odvoji od ostatka i kako zamisli tako i učini. Odvojila se po strani i čekala, mislila je da što više ostane po strani da će biti čvršća, zategnutija - lepša. Ali to mišljenje po nju je bilo kobno, postala je toliko tvrda da nije više služiva svome zanatu. Onako uništenu baciše je svinjama da svrše sa njom, jednom za svagda i tako i bi. Smetao joj je mir zato je i nastradala.
NAREVOUČENIJE: Nikad ne veruj gornjoj kori, sjebaće te 100 %.
Momenat kad pomislimo da ne može biti gore, narator nas uverava da tek sad počinje pravi zaplet.
.......
-Au, pa ne mogu da verujem!
To nije ništa, slušaj dalje, priča se nastavlja...
Nastavnički kadar.
A niko ih i ne sluša.
Nešto što ne može svako da smisli. Nešto za šta moraš da znaš da lažeš više od Vučića kada kaže kako je zemlja bezbedna. priča treba da bude realna ali da ima i potpuno besmislenih delova koji imaju smisla samo onim pijanim lovcima što čame po kafanama i gone mečke do središta zemlje umesto da uzmu lepo da jebu nešto.
''Ustanem ti ja u cik zore jutros i onako bunovan odem u lov. Stignem ja u šumu i ispred mene izripi jedna golema mečka i iskezi mi se u facu. Iskezim se i ja njoj u facu. Ona podiže rep i odlete u tri lepe. Nastavim ja tako da tražim živuljke kad izripi još veća mečka. Ona se iskezi na mene, ja se iskezim na nju, ona me raspali šapom i ja odlete u sneg. Srećom, bio je mekan. Tad mečka ripi na mene i ja se brzo popnem na drvo, dok ova ostade dole da guli koru i da mi smrdi, Bog je ubio. Ali pošto sam bio na sigurnom, pao mi je kamen sa srca i ubio mečku. I tako ja lepo natovarim mečku na ramena i odem si kući.''
Scenario koji često primenjujemo bez obzira što smo rekli neću više ovo nikad da radim bre uvek se smorim! Ništa to ne menja situaciju. Stiže telefonski poziv ili ga sami upućujemo kome već, dogovor pada...standardna procedura sledi... sledeća scena budimo se i konstatujemo da nećemo više nikad! Kuliramo se pijemo jogurt, razvlačimo se po gajbi, stiže poziv i tako sve iz početka, aj i ovo nanovo, uglavnom. Vrtenje u krug koji deluje kao stranac u Veneciji koji misli da se izgubio iako sve ulice i putevi u tom gradu vode u krug.
Nije bilo loše sinoć u Rupi.
-Onako. Uvek ista priča. Neko me gurne prospem pivo po sebi naravno, izgubim pljuge i usmrdim se od smora u ćošku. Ti si kao ludo proveo, šta?
Ma ista priča
Postoje razne varijacije na temu, ali suština je uvijek ista:
uvod: ja te volim...
razrada: a ti mene ne...
zaključak: e jebi ga!!!...
