„Od predjela do ranisana“

Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.

Kako kaže moj deda:

-Sine kad vidiš ženu bez bora beži od nje. Ta se nikad nije smejala, nikad nije plakala, nikad nije bila nervozna, nego uvek hladna i dosadna kao kamen. Nema emocija. Nema ih ni kamen, zato je gladak.

-A krema protiv bora deda?!

-Uf, jebem ti kremu...od tih što se mackaju po celi dan...tek od njih beži!

FDFrancky Delevra · 18. maj 2010.💬 42970105

Ova izreka se pojavljuje i u varijanti "od njega čovek i od govna burek nikad ne može da bude", ali je zbog primedbi da "i od govna može da se pravi burek, al' niko neće da ga jede" izmenjena tako da je umesto bureka ubačen direk, što je stari naziv za stub.

Koristi se da se opiše đubre najgore sorte, takav ološ ni majka ne voli, ne samo da je džukela nego i ne postoji šansa da nekad nekim čudom postane čovek. Pojavljuje se i u grupnoj varijanti, za opisivanje grupe ljudi poznate po negativnim osobinama.

-I tako, zavrnuo me za kintu i još mi namestio da se ceo dan raspravljam sa onim ludacima, jedva se živ otkačih.
-I treba, kad si klen, lepo smo ti pričali da od njega čovek i od govna direk nikad ne može da bude, a ti nas ubeđuješ da se promenio od kad je izašao sa robije.

SGSherif_Gile · 21. feb 2012.💬 4274

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.