Sarkazam u svom najprostijem i najosnovnijem obliku. Toliko je prost da gotovo svi shvataju da je sarkazam u pitanju, ali ipak retko ko shvata da mu tom rečenicom poručuješ da te uopšte ne zanima njegovo baljezganje.
„baljezganje“
Tačno ta rečBaljezganje2 definicije →
Trućati nešto bezveze, smarati dosadnim temama; pričati gluposti, lupetati.
Izraz koji se koristi za lezileboviće i dosadnjakoviće koji su u stanju da ceo dan tupe i baljezgaju o nekoj nevažnoj stvari ili temi.
-Juče me zvao Pera Žvaka.
-Nije valjda? A ja se pitam što tebe nema na košarci sinoć, hahahah!
-Ma, brate, nije smešno, ono je više za posmatranje. Žvakao mi je dva sata o tome koje čarape da obuče, pa onda koje gaće, pa kojim parfemom da se namiriše. Ej, ja u životu nisam čuo da neko ima više parfema od njega. Kad smo stigli do balzama za usne, spustio sam mu slušalicu. Gledam, još će me pitati da idem da mu držim sveću na tom sastanku sa nekom curom, a onda sam skontao da ću ja tu biti jeban, ne ona. Ja.
-Hahahah, a nisi znao da on voli muškiće? E, bedo jedna. Pa čim toliko žvaće o tome, muško ne mož' biti.
Podizanje kažiprsta i mlaćenje njim uz govor je uvek označavalo moguće batine ili pretnju. Neki to rade da bi izgledali opasnije, a neki prosto uživaju u tome. Uživanje je prešlo granicu, pa su kažiprstom počeli mlatiti i dok normalno pričaju, sve u nameri da će slušalac sa strahopoštovanjem slušati njihovo baljezganje. Ova pojava se ustalila svuda, sad se može videti i na svim političkim skupovima, kako pojedinac diže prst i priča, a raspuštena masa ga obasipa aplauzima i ovacijama.
Uvek je bolje podići kažiprst, nego njegovog desnog komšiju!
Ima tako ljudi, bukadžija, koji vole da su uvek u centru pažnje, koji se smeju na sav glas svojim dosetkama, a to počesto umeju da začine i lupanjem rukom o sto. U kafani, na slavama i sličnim okupljanjima oni su najgrlatiji i vode glavnu reč, što i ne bi bilo toliko strašno da im je priča zanimljiva. Međutim, njihovo baljezganje najčešće je smor za prisutne.
Pošto ih sigurno ne možete nadglasati, jedan od načina da ih bar privremeno dezorijentišete i dekoncentrišete jeste i rečenica iz naslova.
- Dobro veče, dobri ljudi! Srećna veridba, omladino! A ovo je budući? Zdravo, momčino, ja sam Budimir, a zovu me Budo. Razumeš, Budimir, a skraćeno Budo, ahahahaha!
- Drago mi je, ja sam Petar.
- A odakle si ti, Pero, a?
- Iz Beograda.
- Iz Beograda, kažeš?! Pa ja sam, rođeni, u Beogradu služio vojsku, na Banjici! E, to je bilo... Slušajte vamo, da vam ispričam... Domaćine, daj jednu ljutu... I tako, bio s nama u vojsci neki Makedonac, Stojče Stojčev, iz Dimitrovgrada. A znate kako smo ga zvali?! Bugarin! Ahahahaha... Razumete, Makedonac, a zvali ga Bugarin! Ahahahaha!
:baaam! šakom o sto:
- Aman, Budo, nemoj da lupaš i rukom. U Dimitrovgradu i žive Bugari.
- A?!
Delo polupismene, nepismene osobe ili osobe koja je toliko mlada da ne zna gde je šuplja, a koja hoće da digne sebi ugled u društvu i da se prikaže kao pametna i obrazovana, tako što će objaviti svoje baljezganje.
Najčešći autori knjiga za spaljivanje su polupismene "estradne umetnice/umetnici" (Vendi, Karleuša, Seka Aleksić...), balavci koji još nisu shvatili gde su šuplji (Rastko Pocesta, Justin Bieber) i pojedinci koji sami finansiraju tiraž do 1000 komada, uglavnom zbirki poezije ili memoara, da podele rodbini i prijateljima.
Imaš li hepo, da potpalimo kamin?
- Nemam, vidi negde stare novine.
"Prodavci duše"... Šta je ovo? Vesna Vukelić Vendi? Ne seri da ovo čitaš.
- Odlično. Donesi šibice.
Sjajan izraz, i izuzetna rečenična konstrukcija....jedan od, do sada, najgenijalnijih izuma 21-og veka.
Koristi se u situacijama kada neko zezne stvar (poželjno na državnom/nacionalnom nivou), i želi da se izvuče iz toga, ili (moj lični favorit): U glavi vam se rodi ideja koja ima tendenciju ka gluposti, ali vi tu ideju lepo ispeglate, uobličite i nazovete se nekim pokretom, te, na konto toga, dobijete enormne pare od države, ili zabludelih ovčica koje vas podržavaju, pretvarajući se da razumeju vašu ideologiju, tj. baljezganje.
Stepen besa i potiskivanja koji nadnjačava ljudsku sposobnost vokalnog oglašavanja, praćen ključanjem krvi, rotacijom očnih jabučica ka temenu i podrhtavanjem donje vilice. Trenutak pred eksploziju-vokalnu i fizičku. Onih par sekundi kada vreme stane, zvuk prestaje da postoji, a posle kojih se agresija ispoljava u svom najprimalnijem obliku.
Nekada ima tendenciju da potraje, ali je u tim slučajevima zatihivanje parcijalno-ne odnosi ne na svakodnevne razgovore, uniformisane odgovore na pitanja, društveno prihvaćeno baljezganje. U tim slučajevima manifestuje se samo u pravcu dve teme-emocija ili posla. I ne prolazi.
-Gde ćeš na leto?
-Ma, nemam pojma, razmiljali smo o moru, ali možda odemo i negde na planinu, šta znam..
-Pa, lepo, baš vas briga. Moram da priznam da ti baš zavidim, imaš savršenu vezu.
-...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Baš te briga, završio si faks, sad još samo posao da nađeš..
-...
Da glupost može da se poredi to bi išlo ovako: glup, gluplji, najgluplji, ne zna u pare.
Specimen stvarno treba da bude posebno obdaren manjkom inteligencije da ne zna ovako preko potrebnu radnju. Tip čoveka koji će jednog dana da zaboravi da treba da diše i umre od gušenja. Ili će da izađe na izbore i glasa za radikale, na primer. Otići će na miting da podrži Đilasa, to je taj tip ljudi. Nije to mladomajmunlje, jer za ovoliku količinu gluposti ipak je potrebno uložiti vreme i trud, ne može to svaki omladinac da postigne, ma koliki talenat imao. Treba godina i godina da se taj nivo dostigne.
- Bgate, 'ajde večeras na predavanje sa mnom. Dolazi gospodin profesor Jovan Deretić da objasni neke stvari. Znaš da smo mi, Srbi, došli sa Atlantide?
- Ma šta kažeš? A na Atlantidu smo sišli s' Marsa je l' da?
- Kako si znao? Vidim već si upoznat sa radom našeg cenjenog istoričara, u 8 kod škole, može?
- Jašta, ti baš ne znaš u pare blago meni, pomazi čika po glavi.
Svakako jedna od omiljenih manifestacija kod muškaraca koja se praktikuje još od pojave prvih TV prenosa na crno belim televizorima. Apsolutno je nebitno da li su pripadnici družine veliki ljubitelji sporta i zagriženi fanovi raznih timova, pivo, girice ili bilo šta slano i dobro zezanje je glavna poenta jednog ovakvog skupa.
U većini slučajeva je u pitanju fudbal. Pošto smo uskraćeni da nas pišljiva Jelen SuperLiga i razni medicinski fenomeni koji mlataru nogama u njoj počaste dobrom utakmicom, liga šampiona je ono pravo, a još ako je finale, pa to mu dođe prava fudbalska poslastica. Što se ostalih sportova i kikiriki kupova tiče, to je već manje bitno jer sem košarke, ko još gleda rukomet i odbojku ako nije svetsko ili evropsko prvenstvo u pitanju?
Veče opuštanja za jači pol, ali noćna mora za lepši. Još ako domaćin ima samo jedan TV u stanu, često ne izlazi na dobro. Treba izdržati dreku i baljezganje pripitih ljudi, što je ipak lakši deo. Teži deo sledi nakon odlaska balafurdije. Zadimljena soba, prosipano pivo po tek nameštenom stolnjaku, razne gricke po podu, masan daljinac (jer ko će da briše ruke od girica samo da bi prebacio kanal na poluvremenu) i nespuštena daska u toaletu su stvari od kojih se svakoj ženi diže kosa na glavi, a žena k'o žena, pedantnost joj drugo ime. Pošto partner, koji je nonšalantno poleteo u krevet i već počeo da seče drva, naravno namere nema da počisti svinjac, onda su ove spomenute ženkine muke poptuno shvatljive.
- Draga, vidi spremio sam ručak, mora da si gladna. Znam ja, naporno ti radiš.
- Kojim povodom?
- Zar mi treba povod da bih svojoj voljenoj verenici spremio ručak?!
- Šta si zasr'o?
- Ništa, samo ti jedi.
- Divan je ručak, hvala ti.
- Nema na čemu. Nego, znaš...večeras je finale lige šampiona i...
- Nećete valjda!
- Pa hoćemo.
- Zar opet ovde? Samo da znaš, upravo mi je preseo ručak! Zašto nekad ne gledate kod nekog drugog, a? Šta ja da radim?
- Pa imaš internet, slušaj muziku, stavi taman neki film da se skida, mislim da je izaš'o dvd rip...
- Zajebi film!
- Idi kod Nene, ionako te zove već nedelju dana da časti za džukca iz Nemačke.
- Boli me pička za usranog džukca, znaš!
- Slušaj ti da ja tebi kažem nešto! Svakog četvrtka ja ovde moram da gledam "Sve za ljubav", a ti ne možeš jedno veče da izdržiš. Izbacivanje iz "Velikog brata" i ono kukanje sa tvojim prijateljicama kad je ispao onaj pešovan Nemeš sam morao da istrpim. Misliš da je meni bilo lako, a?
- To je bilo i prošlo.
- I ovo će da prođe i zato ne pravi frku. Evo pristaću da okrečimo sobu u žuto.
- Držim te za reč.
On razgovara sa tobom, ali te ne čuje. Sluša te, klima glavom, uspjeva da ispljune poneko da-da, mhm, jeste, nije, ali do njegovog mozga tvoje baljezganje ne dopire. Bolji fidbek ćeš dobiti od prenosnog toaleta.
Kao kad se foliraš da slušaš ribu, samo što neinteraktivnom sagovorniku nisi riba i već posle prve rečenice mu na licu vidiš da je se isključio, fak dis šit, spakovao se i otišao na Kubu ili u Trstenik, ko će ga znati, a njegova prazna ljuštura je ostala da mumla i blene u prazno.
Možda si samo preveliki smarač pa čim priđeš čovjeku njemu se upali mod neinteraktivnog sagovornika kao neki vid zaštite od tvoje toksičnosti. A možda je samo šupčina.
-E đes Miloje, jel znaš da smo od sjutra kolege? Prelazim u vaš sektor.
-E ćao.
-Da, reče mi šef da se spremim, kaže napredovao sam dovoljno da mogu da me prebace. Kakva je tamo situacija? Ne znam nikog odatle osim tebe.
-Ma ok.
-Znači nema neko od glavnih da se izdrkava, nema neke tenzije i to? Čuo sam da je napeto baš, neću da me jebu brate.
-A ne.
-Jel imaš neki kurac u grlu pa ti zapinje jezik kad pričaš ili šta?
-Mhm.
