Kada biras koji toalet papir da kupis i boli te dusa sto ne mozes da si priustis troslojni.
„troslojni“
Ima.
Još jedno konkretno ukazivanje na nekoga ko se očigledno bahati izvan granice poznatog bezumlja, kao da je Milka bog zna šta.
Ne može se reći da je dovoljno tužno što se u ovim krajevima jebena ljubičasta krava posmatra kao statusni simbol kada se na svečanostima čak i troslojni tariguz dočekuje sa sujetnim, ali stajaćim ovacijama.
-Kako se dečko juče otvorio, šta mu je bilo?!
-Sine, četres' i kusur stepeni napolju, ljudi padaju k'o dudinje a ćale mu kardiolog, pa blago njemu ošišao stado. Tope Milku za tortu, boli ih kurac.
To nije savremeno, to nije urbano, to nije moderno, to nije kul, to je tako sajber i tu ne postoji ništa na ovom svetu što možeš da uradiš povodom toga.
krem bananice, trenerke devedesetih, bata živojinović, pentium 5, troslojni wc papir...
Javlja se isključivo pre nego što se usereš, i ukoliko se nađeš u izuzetno nezgodnoj situaciji postoji mogućnost da se olakšaš, ni kriv ni dužan, na licu mesta. Da ne bi došlo do toga, moraš da otkriješ ovaj osećaj na vreme.
- Dobar dan! Imate li toalet papir? (jebote, sere mi se)
- Imamo gospodine! (Zaposleni prilazi najvišim policama). Imamo širok dijapazon proizvoda... Imamo 'Perfex' , znate on se lakše briše...
- Dajte mi taj. (meškolji se)
- Čekajte, imamo i ovaj zidarski, crveni, on je jeftiniji, znate...
- Ma dajte mi Perfex! (jaoooo)
- Koji ćete perfex, imamo troslojni, superupijajući...
- Daj taj troslojni, samo brže. (joooj, đe me nađe!)
- Sačekajte momenat. (Radnik se penje na prste i iz treće uspeva da do'vati tariguz)
- Čekam, čekam. (Jebem ti mater ćevapsku, uspni se malo tim nožicama!)
Stvara se red na kasi...
- (ajdeee, ajdeee, još samo malo...)
- Toalet papir iznosi 33 dinara.
- Evo 50. (usraću se, sad je stvarno kraj!)
- Čekajte kusur! ... Ode. Danas ima svakakvih ljudi....
Godo je, barem u mom slučaju, neko od ukućana ko će me obradovati rečima da je kupio WC papir. Da, kenjao sam i na moje veliko razočaranje nemam nešto čime bih mogao bulju da obrišem. Srećom, poneo sam telefon sa sobom, za ne daj Bože, tako da mogu ovo sa vama podeliti. Zaista ne tražim puno, bilo bi dosta par listova "Čarobnjaka" i meni bi život daleko lepše izgledao. Ne tražim neki fensi troslojni uber kul papir koji sam radi pos'o, trenutno bi i parče crvene šmirgle dobro došlo. Nada umire poslednja, kažu, ali mi to ne uliva neko poverenje da će se uskoro nešto desiti. Jebao me trenutak kada sam Jasmini rekao "da" na pitanje "Hoćeš da ti skuvam kafu na moj način? Jako je dobra!" Bila je kao i svaki prosečni duži espreso bez mleka, samo što je u ovoj bilo nešto što je navelo moju crevnu floru da digne ustanak. Ima dobre sise, jebiga, neku zrtvu sam morao da podnesem. Nije bio red da je odbijem. Kapiram da bi mi vratila istom merom kada bih joj ponudio da moj Boban zađe u njenu jazbinu.
Već je dosta vremena prošlo, a ni traga ni glasa od mog spasioca. Polako tonem u ambis koji predstavlja voda u WC šolji. Dobrih sat i po' sedim ovde bespomoćan, zavisim od drugih. Kao da sam bakuta koja se ne može sama okupati pa snajka mora doći da mi istrlja leđa. A nisam! Kažu sve tete iz zgrade da sam već veliki dečko i da se i dalje sećaju kako sam baka Jelicu udario sakom u stomak jer nam je uzela loptu. "Pravi momak! 'Oćemo ga ženit' skoro?" To su te duhovite opaske koje slušam skoro svaki put kada sretnem nekoga od njih. Prestaje to polako, verovatno zbog toga što se one polako ali sigurno kobejnuju jedna za drugom. Nije ni bitno. Polako ulazim u drugi sat svog maratonskog obavljanja velike nužde, ali i dalje nema nikoga. Mada, čovek ima dosta vremena da razmišlja o svemu dok sedi na tronu. Nije ovo ni loše toliko. Čekaj! Da li su me moji izduvni gasovi toliko ošamutili ili se to zvono čulo? Jeste! Spašen sam! "Ej, ćao, šta radiš? Ja stigla!" "Ma smor. Daj WC papir, da ga odnesem u klonju..."
Verodostojno sredstvo određivanja ličnosti vlasnika istog
bele boje - perfekcionista
bele boje (troslojni) - perfekcionista koji ne rizikuje
braon boje - želi da vidi samo svetlu stranu života
mirisni - oni kojima je bitan prvi utisak
hrapavi - oni koji vole užitak takvog tipa
reciklirani - ekonomičan
novine - praktičan
Neprijatna situacija za koju treba da se poklopi par stvari koje pojedinačno nisu neprijatne, ali u kombinaciji čine tu situaciju baš takvom.
Naime, ne treba se biti baš toliki maler, dovoljno je:
1. Naći se u gostima.
2. Osetiti blago komešanje u stomaku, a zatim i neizbežnu potrebu za pražnjenjem.
3. Imati takav mentalni sklop da pražnjenje tog tipa u tuđem WC-u ne predstavlja problem.
4. Konzumiranje isključivo čvrste hrane u proteklih nekoliko dana.
5. Izbaciti iz sebe poprilično veliku količinu svarene, a potom tvrdo zipovane hrane.
6. Domaćin poseduje jednu od onih tipova WC šolja koje ne umeju baš najbolje da se izbore sa kapitalnim primerkom.
Upravo kombinacija ovih 6 stavki čine dobru predispoziciju da se narednih 15-20 minuta provede u bdenju nad minulim radom čekajući da se vodokotlić nanovo napuni, ne bi li svaki naredni talas najzad uspeo da ga protera.
- Alo Makso, šta mi zlostavljaš taj vodokotlić, već sedmi put puštatš vodu. Znaš ti koliki će račun da mi stigne?! Sedam puta devet litara, pa ti vidi kol’ko je to para!
- Ma neće nešto ovaj papir da ode, troslojan pa težak jebiga!
- Pre će biti da je višednevna i troslojna nagomilana hrana! Nego, ajd’ izlazi odande, ne mogu više gosti da broje koliko si puta pustio vodu, k’o da blejimo kraj Nijagarinih vodopada!
Jedan od najpodmuklijih predmeta koji postoje na svetu. Nakon jednočasovnog pešačenja od škole (posla) do kuće gde trpimo da ne ispalimo projektil iz rča i hodamo kao likovi iz komedijaških filmova sa početka prošlog veka, konačno stižemo do ulaznih vrata. Nekako ih otključavamo dok poslednjim atomima snage pokušavamo da zadržimo unutrašnji sadržaj od prosipanja. Ulećemo u WC, jebemo kaišu sve po spisku i saplićući se sedamo na WC šolju. Preplavljuje nas blagostanje. Na sedmom smo nebu. Osećaj se ne može porediti ni sa tim kad vam je guzata crnkinja skakala po tukididu. Ni smrad ne može da ugrozi vašu nirvanu. Onda se odjednom budite iz tog transa i krećete da se uhvatite za toalet papir. Kad ono ostalo za samo 5 brisanja. Razmišljate kako da najracionalnije iskoristite papir da biste uspeli pošteno da se obrišete. Na kraju shvatate da pošto imate troslojni toalet papir, da ćete prvi put iskoristiti dva papira, čisto da skinete najgore, a posle ćete se brisati sa po jednim. Ali, život je kurva, ode sav toalet papir. Razmišljate da li da plačete kad dobijate batine gajtanom od usisivača ili hrabro da ustanete i sa spuštenim gaćama potražite papirne maramice, stare novine ili bilo šta što može da posluži. Ali opet, život je kurva, i shvatate da vam na kraju ne gine skidanje i pravac u kadu na generalno plakinjanje rča.
Čovek je prvo hodao na četiri noge, pa se njegovo pražnjenje fekalija nije mnogo razlikovalo od životinjskog. Stane uz neko drvo, digne malo nogu i obavi nuždu. Kako je vreme prolazilo i kako su prednji udovi postali ruke, morao je to da radi u drugom položaju. Pošto je već stajao na dve noge, vukli su ga životinjski koreni, pa je morao da čučne kad kenja. Malo se tresne i nastavi dalje. Počeo je da pravi alate, postajao je inteligentno biće. Bio je red i da brisanje dupeta dovede na viši nivo. Pražnjenje se i dalje izvodilo u čučećem položaju, ali je sada uveo brisanje listovima biljaka koje su ga okruživale. Posle toga su nastale i neke primitivne gaće jer je higijena bila podignuta na viši nivo. Ovo je trajalo milenijumima, do izuma toalet papira. Prvi primerci su bili hrapavi, al šta je tu je, kad se svi brišu, brisao se i on. Onda se i taj papir razvijao, prvo bio reciklirani, rozi, a danas je brisanje dupeta na nivou koji će se teško dostići. Imamo čast da se brišemo papirima od celuloze, stopostotne. Dok ne izumeju nekog robota koji će ovu rabotu vršiti umesto nas.
- Evoooooo! Evooooo!
- Šta oćeš Adame više koji kurac?
- Evoooo, aj uberi mi list sa te zabranjene jabuke, da se obrišem!
-----------------------------------------------------------------------
- Sine kupi gajbu piva i karton kisele za špricer. Možeš to da poneseš? Ma šta možeš moraš, za šta sam te pravio koji kurac! I kupi mi onaj toalet papir žuti sa cvetićima, troslojni, što miriše na livadu, podseća me na detinjstvo!
Zaustavi malo film. S kim ti misliš da pričaš? Na koga ti ja sličim? Razmisli malo što govoriš. Zadnje upozorenje prije neminovnih posljedica.
Ovo se obično odnosi na one osobe koje si previše dopuštaju, to jest, malo se zaborave, kako bi eufemistički kazali.
Nisu svjesni svoje situacije, a bogme
ni položaja u društvenoj hijerhariji.
- Daj čiko već po sata sastavljate tiket.
Sastavili ste lancun od 30 parova.
Zewa troslojni toilet papir je na akciji i 2 role su gratis.
Ajmo mičigen.
- Mali, čekaj malo.
Sklonit ću te s lice zemlje, ne odjebeš li u poskocima za 5 sekundi.
- Pa dobro, šta se ljutite odma?
- 4.
- Idem, idem.
- Majo, di me od svih, prevariš s ovim ološom.
- Malo te odmaram, prijatelju, trebaju i rezerve dobit šansu u kupu.
- Čekaj malo, šaljivdžijo, da nađem lovačku pušku pa ćeš dobit šansu kod svetog Petra.
