U komičnoj porodici, osoba koja ima najveću glavu.
Za stolom
Ćale: I evo ga moj sin, glava kuće!
Sin: Jebi se, ćale, znaš!
„KO KUČE U LIFTU“
Tačno ta rečKo kuče u liftu1 definicija →
Dobronamerna kritika upućena od strane vaših roditelja zahvaljujući komšijnom sinu koji je po njihovom presavršen kao da je spao sa drugog planeta.
Ćale : ''Pogledaj onog Rankovog malog kako dete čitav dan pomaže ocu,a ti samo sedi kod kuće na tom govnetu'';
Keva : ''Pogledaj onog Rankovog malog god'nu mlađi od tebe sve petice ima u školu i svaki dan ide na treninge a ti samo sedi kod kuće i visi na tom govnetu ''.
Novine kafića, kladionice, salona i.t.d
- Hvala komšija, prijat...
- E, e, ček' ček' - novine vrni. Politika kuće!
Zastareli izraz, način da se kaže da je neko bio jako dugo odsutan od kuće. Danas ćete ovaj izraz jako retko čuti, a i ako se to desi, izgovoriće ga neka osoba u godinama.
- Je li, sinko, kad ćeš u vojsku?
- Kakva vojska, ćale, sad to nema. Kažeš da nećeš kao ja što sam i ćao.
- Kako, bre, to?! Nećeš?! I nije te bilo sramota? Šta je, 'oće gospodičić i dalje da spavka do 2 popodne, ne može bez mamine kuhinje? Pu, barabo beskorisna!
- Nije, ćale, nego...
- M'rš! Ja sam mog'o da idem kad bilo dve godine, prvi put me pustili iz kasarne na redovno posle više od godine i po! Bilo k'o što stari kažu, bukvalno! Ja na kapiju, a ono kerče što sam ga ja doneo kući, hranio, trebio od buva i lečio me laje k'o skitnicu! A keva pokojna me prvo pitala "A koji ti beše"! A ti sad... Ne možeš ni par meseci! I trudnice izdrže 9 meseci, a tebi problem skoro upola tog vremena!
- A šta ako...
- Se zarati? Sa kim mi sad da ratujemo, 'leba ti? Stalno puštaju na vikende, izlaske... Bar civilno da si odabrao, da znam i haljinu da ti kupim da nosiš i podviješ je kad čučneš da pišaš! Mindža ratnik, moj sin!
- Šta se dereš na dete, Milovane?
- Ti da ćutiš, ženo, ti si za ovo i kriva! Više od dva'es sprcao u dupe, ne može u vojsku! Ni fakultet završio nije, da me jebeš ako ga nije upisao samo vojsku da eskivira! Branković u mojoj kući! Još samo da mi kaže i dečka da ima i sve da mi bude jasno! Vala, bolje da sam tada na pločice izdrkao pa posle da moram to da čistim da moji pokojni roditelji ne vide, nego OVO što sam trošio trud i energiju da napravim i uzgajam! Pu!
Izraz za nekog ko ne kapira ništa, ko je jednostabno tupav da išta shvati
- Ćuti bre glup si ko ćuskija!
To ti je kad se useres od straha pa ne znas sta pricas.
UH umalo me nije zadavio jedva sam mu pobjego da vis kako mi kuce srca! xD
Kako je pseudonim Jagodine, Sibir, i kako diktator na čelu, na kog narod drka karu, ima potpunu vlast, tačno se zna ko je persona non grata, u ovom, za nestanovnike Jagodine, obećanom gradu gde se poslovi u tvojoj struci dele čim nađeš ženu i gde se narodu daruje novac na lepe oči.
Tako je i nastao ovaj izraz, koji je slobodno rečeno neki nastavak onog: proveo se ko bos po trnju, ali svakako sofisticiraniji, urbaniji i manje isklišeraniji. Koristi se kao opis sranja u kom si bio i kako si se u njemu proveo. Kako je peder u Jagodini ređa pojava od muslimana u Vatikanu, a kako je sprdanje na račun ovih morbidnjaka češća od povrede Jelene Janković, ovo je fora koja je postala veća zajebancija od Dejtonovog sporazuma.
Ono malo pedera koji se hvališe svojim opredeljenjem je dobilo šut kartu, ovo malo što ih je ostalo čuva sebe i svoj obraz ko monahinja himen, brane svoj identitet ko Valter Sarajevo, pa otuda i ironije koja može narodu da služi ko sprdnja na svoj račun, onda kad su iz neke situacije izašli sjebani, ko kad protivnički igrači iznerviraju Gatuza.
-Kako bilo u švaleraciji juče, brate?
-Ništa me ne pitaj, ništa. Vratio joj se muž sa tog pecanja, jebo mi je majku. Uzeo one štapove pa, bup po meni, bup po njoj, najebasmo. Na kraju sam tolko brzo izašo iz kuće, da sam i novčanik zaboravio, zna sad i ko sam i šta sam.
-Uh bre. Baš si najebo znači.
-Ko peder u Jagodini, brate.
----------
-E, e, ajde da ga prebijemo, ide mi na kurac, šta me gleda celo veče.
-Nemoj bre, si lud? Provešćemo se ko pederi u Jagodini.
----------
-Je l si reko kevi za ona tri keca?
-Jok.
-A za ono što treba da dođe u školu, jer si polomio prozor?
-Jok.
-A je l zna da si polomio novi fon?
-Jok. Najebo sam, najebo. Ko peder u Jagodini.
Prijetnja razmažene djece.
Mama napravi mi sendvič da imam za puta. Stavi paradajz. Odlazim od kuće.
Poruka na sekretarici.Spašava od davitelja koji robuju telefonskim razgovorima.
Nismo kod kuće,posle zvučnog signala ostavite poruku i mi ćemo vam se sigurno javiti(ili nećemo nikad).
Osećaj koji, bar po meni, malo šta može da prevazidje. Naročito ako se gore pomenuti ritual obavlja vikendom u ranim jutarnjim časovima. Hodate ka kući, srećni što ste napokon došli na red u pekari od silnih penzionera koji logoruju ispred pekare od 5-6 ujutru, da bi razgrabili najjeftiniji hleb. I dok razmišljate o tome kako ste oduzeli red komšiji iz zgrade preko puta, osetite kako iz kese dopire miris vrućeg, taze hleba, što je moj deda govorio. I ko može da vam zameri ako vam padne na pamet: "Ej, štrpnjuću malo sa oba kraja". Kada uz one hrskave zvuke odlomite vruće "dupiće" od hleba, pa ih okusite, to je nešto najbliže raju, u to doba dana. Dok onako lagano, zatvorenih očiju žvaćete, zaboravite na sve probleme. Zaboravite na školu, besparicu, to što vas je devojka ostavila. Zaboravite i da ćete da dobijete prekor od ćaleta zato što ste mu pojeli omiljeno parče hleba, okrajke, pa sad ne može da maže domaći sir i čvarke na nji'. A nekako vam se i čini da dok grickate hleb na putu do kuće, mnogo brže stignete kući, nego što vam je trebalo do pekare da dodjete. Tako da, možemo reći, da za ovaj ritual možemo da upotrebimo moto iz reklame za "Milka" čokoladu, malo izmenjen, naravno. "Jedan štrp, i kući ste".
