Dan kada svako priča svoju verziju onoga što se tačno dešavalo na žurci!!
Pera: Kako je bilo sinoć?
Žika: Napio sam se k'o stoka, ničega se ne sećam.
Pera: Jel' bilo riba?
Žika: Neki kažu jeste, neki kažu nije.
Zoki: Džoni brate jesi uzeo broj onoj maloj??
Džoni: Da li sam joj uzeo broj?? Brate moj ja sam nju sinoć karo!!
Laza: Čoveče što piješ kad ti škodi?? Posle ja moram da ti držim glavu dok bacaš peglu!!
Luka: Ozbiljno, ja sinoć bacio peglu??!!
Dan nakon praznika kog se pribojavamo jer se tad suočavamo sa vagom. Tad proklinjemo tortu i kolače, a ruska salata nam postaje vrhunsko zlo koje ni najljućem neprijatelju ne bismo ponudili. Kunemo se kako ćemo na dijetu, koje se i pridržavamo kraće nego što nam je bilo potrebno da pojedemo sve ono. A onda se žalimo kako ova država i propada, jer ima toliko praznika od kojih se oporavljamo ostatak dana u godini.
- Ne mogu da dišem. Glupi praznici! Utovio sam se gore nego ono prase što smo pojeli. Ali, nema više, od danas idem na dijetu. Juče, za Božić sam pojeo pola hrane sam, iz dosade.
- Eeee taj dan posle sutra nećeš gledati. Idemo sutra kod Maje na slavu.
Otkad znaš za sebe, deda svaki bogovetni dan pušta iste fore. I ti svaki bogovetni dan na njegove opštepoznate pitalice daješ glupe pogrešne odgovore, praveći pritom pauzu od par sekundi i facu kao da se iz petnih žila trudiš da skapiraš šta bi pravi odgovor mogao da bude. Deda se zatim šeretski nasmeje, otkriva ti ceo fazon sa ponosom, a ti se onda lupiš po glavi i smeješ se sopstvenoj gluposti, pohvališ dedu za dovitljivost i produžiš svojim putem. Sutra će, naravno, kao i svaki drugi dan poslednjih 20 godina, deda opet pustiti istu foru, a ti ćeš se opet napraviti da je nisi čuo i tako sve ispočetka, jer znaš koliko dedi znači misao da je još uvek zanimljiv i duhovit.
-'Ajde, dedino, kazi ti deki zašto pada kiša?
-Hmmm... zato štooo...da bi posle sijalo sunce?
-Ne! Zato što nema merdevine da siđe!
-Jooooj... Hahaha, deda, deda... saljivdžijo, kako si me prešao!
(piješ vodu sa česme, nailazi deda)
-Kakva je voda?
-Hladna!
-Nije nego je mokra!
-Kakvo je žumance: belo ili bijelo?
-uuu, deko, mi kažemo "belo"!
-E nije! Žumance je žuto!
-Gde si ručao?
-Kući!
-Nije, nego na usta!
(Porodicni ručak, pečenje na trpezi)
-Na šta miriše ručak?
-Na pečenje!
-Nije, nego na JOŠ!
(Jedeš bananu)
-Zašto je banana kriva?
-Ne znam...
-Dobro, pitaću drugog majmuna.
...i da ne zaboravimo staro dobro pitanje:
"Ti si dobro, a kako sam ja?"
To je dan u nedeljnoj dijeti, kada moj kolega sanker dodje na posao, i ubije se od svih zivih rakija koje imamo.
Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...
Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.
Dan na kojem pijani Srbi jurišaju po brdima sa sekirama u rukama, a da pritom niko ne strada.
Prolećni dan 1997. godine kada je cela Srbija stala.
Rosaura ubila Ignjacija.
Dan kada su sve definicije na vukajliji dobre zato što ljudi nisu u mogućnosti da izađu napolje.
Iako si se prethodnih dana tešio mislima da ćeš svi stići, ovo je dan kada shvatiš koliko zapravo NIŠTA ne znaš.
