Obavezna rečenica babe iza koje čekate red u pošti.
Sine, idem da sednem na onu stolicu, kičma me nešto...pa eto da znate ja sam ispred Vas.
„zagrejati stolicu“
Tačno ta rečZagrejati stolicu10 definicija →
Definicija najvećeg bola ikad zabeleženog jer ga ni najmanje ne očekuješ.
Stisnutih nogu žurnim korakom ideš u wc i zvekneš nogom o prag ili neki random predmet.
Sledi ti da tako zgrčen obaviš pos'o u kome i nema više nekog užitka i olakšanja, oči su ti pune suza i proklinješ bešiku što te budi u 4 ujutru kad ni belu mečku ne bi video a kamoli kevinu novu stolicu za obuvanje u hodniku.
Dete od 6, 7 godina prisutno u svakoj igraonici. Dolazi svaki dan i uplaćuje po pola sata jer mu roditelji daju samo toliko, mada ostaje ceo dan i posmatra iskusne gejmere. Gledajući i slušajući on uči tajne mnogih igrica i interneta uopšte. Strašno iritira svojim savetima. Ima običaj da privuče stolicu blizu računara kojeg koristite i da vam deli te iritirajuće savete i bulji u FB chat.
Za ~ 10 godina postaju iskusni gejmeri i njih nerviraju isti takvi klinci.
Klinac: A sto si kupio Orchid Bone Flatcher-u?
Ja: (alt-tab kucam na YouTube: Iron Maiden - Run to the Hills i pojačavam do kraja.)
-------------------------------------------------------------------------------------
Klinac: Ko ti je ta s kojom se dopisuješ na fejsu?
Ja: MALI EVO TI 30 din IDI UPLATI!
Gost na veseljima i slavama koji uvek seda u čelo stola. Na specifičan način hvata bočne ivice stola rukama, seda na stolicu, pa tek onda pokušava da privuče istu stolu kako bi naslonio stomak do ivice da mu hrana nekim slučajem ne ispadne. Pokret obično kao rezultat ima povlačenje stola prema stomaku jer stolica ne može da se privuče od težine fliperaša.
- Alo bre, kume, nemoj da mi tiltuješ trpezu! Evo ti ova fotelja sa točkićima ako misliš da se pomeraš.
Moguć, mada ne i obavezan, virtuelni pozdrav međ' iz dana u dan sve većem broju internet-bogumila, koji pravac sopstvenog života kao i rešenja za sve eventualne probleme u istom pronalaze u blogerskim zapisima novoustoličenih virtuelnih Mēsija, spasioca sa tastaturom, čije su tajne učenja dostupne svakom ko ima priključak na elektroenergetsku mrežu.
Ne znam kako vi, ali ja bi' njih sve đuture na elektroenergetsku stolicu, ako me razumete...
- Brate, odlučio sam da počnem da pišem blog...
- Šta te je nateralo na tako samopregoran korak, prijatelju? Želja da budeš društveno koristan? Revolt prema neznanju? Ljubav prema Isusu? Pokvarena pljeska?
- Zagorelost, brate, i to ona poslednjeg stadijuma. Cenim da ako na internetu uspem makar jednu jedinu žensku osobu da ubedim da je pojačano znojenje ustvari seksi, onda možda imam šanse da za par godina taj uspeh eventualno iskoristim i na javi...
- Au, čoveče, koji si ti stereotipni bloger, 'nači, *Blog ti pomogao!*
Grupa ljudi u školi i školskom dvorištu koji se bave pokvarenim i podlim radnjama:
-podmetanje kofe vode iznad vrata učionice,
-podmetanje žvake na stolicu u letnjem periodu,
-podmetanje leda(mukotrpno ugladjivanje snega u dvorištu)
-podmetanje srednjeg prsta drugu iz klupe pre nego sedne na stolicu
-nezaobilazno podmetanje noge u hodniku najmanjem u razredu
Najcesce se odvija na relaciji:
Zabrinuti roditelji - njihov deran.
Kada gorepomenuto celjade napravi neki sitan nestasluk, savesni otac i mater odlucuju da odmah preuzmu stvar u svoje ruke, jer ko po narodnoj 'Dete mnogo milovano - nikad dobro vaspitano'.
Medjutim sam naslov ovog teksta je kontradiktoran jer tu nikakvog razgovora nema.
Postoji iskljucivo monolog jednog ili oba roditelja, koji nastupaju vrlo vesto i utrenirano, gde se svaki pokusaj replike optuzenog klipana smatra bezobrazlukom i nevaspitanoscu.
Obicno se mangup posadi na neku tvrdu stolicu na sredini sobe kako bi se psiholoski pritisak na prestupnika jos vise pojacao.
Elem svaki ozbiljan razgovor pocinje tako sto jedan od roditelja (glasnik) ode po derana koji gleda TV ili igra igrice, i pozove ga na ozbiljan razgovor u dnevnu sobu...
I onda, pocinje rafalna paljba...
(primer jednog kraceg razgovora)
- klipan :Al' sto moram da sednem tu na stolicu, koja je razlika ako sednem tu ili na fot..
- otac: ZATO STO SAM TI JA REKO DA SEDNES TU! I OD DANAS NEMA VISE
PITANJA KAD JA NESTO KAZEM, RAZUMES?!?!
- majka: Miroslave, polako pusti mene.
Duso, ti znas koliko tebe mama i tata vole. Sve smo ti pruzili - i ljubavi i paznje, i dobar telefon i dobre patike i dobre trenerke, i da pojedes i popijes, sve imas i ti nam tako vracas? Zasto si sine zalepio zvaku na zvonce deda Gavrilu? Jel ti znas da je on star, da je mogao da padne, da mu stane srce, da se uplasi?
klipan: Znam, ali sutra cu da se izv...
Otac : EJ! Ja radim KO KONJ! Ceo dan na poslu, ubijam se, radim ko crnac, ZA KOGA!!! ZA KOGA!!??
klipan : Za sefa?
otac : ZA TEBE BRE BUDALO, ZA KUCU, ZA NAS!! A TI TAKO VRACAS! SUTRA CE DA SE PRICA PO KOMSILUKU KAKO NE UMEMO DA VASPITAMO JEDINO DETE A MI STA SMO SVE ULOZILI U TEBE! PA VODIM TE I NA UTAKMICE, NA FUDBAL, NA MORE, NA ZLATIBOR, GDE GOD POZELIS TE VODIM A TI??
klipan : (suzne oci)
Majka : Moras da se uozbiljis definitivno. Ovako vise ne moze. Sramota je kako se ponasas, ne samo za tebe, sramota je za sve nas, za nasu porodicu. Sta mislis da sutra tvojoj baki i deki neko stavi zvaku na zvonce? Jel bi ti bilo drago ili krivo?
Ajde idi u svoju sobu i razmisli malo o svemu, za tvoje dobro.
Otac : (pobednicki) Sutra sam mislio da odemo da pogledamo jednog psa, ali znas kad ces da dobijes kera posle ovog danas??! NIKAD , A MOZDA NI TAD!
klipan : trkom odlazi gore sa suzama u ocima, psujuci kao kocijas u sebi.
Konacno je naucio lekciju.
Sve ovo je zbog prokletog deda Gavrila!
Ide sa godinama. Najuočljivija je popustljivost oca prema kćerkinom izboru momka bližeći se godinama večite neudavače.
šesnaesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Šta? Ti tako mala, a već momke imaš? Jedan od onih tvojih kosatih narkomana, zar ne? Ima puškom da ga oteram, a ti u sobu!
osamnaesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Jesi li? More, gde baš sad, treba prijemni za faks da polažeš, tako ne misliš ništa. Bolje ti lepo zagrej stolicu, a mani se 'vatanja i seksa.
dvadeset i prva godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Je l'? Ovamo, slušaj, da paziš sad na kondome više nego ikad! Ako ti neki pukne pa da zaglaviš ovde na pola školovanja. Bolje se ti mani njega.
dvadeset i šesta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Stvarno? Dobro, sad si svoj čovek, radiš i sve, ali vidi njega, nema ni stalan posao, traži nekog sa kim možeš porodicu da zasnuješ. Mani se takvih, prerasla si ti to.
trideset i peta godina:
-E, tata, našla sam dečka.
-Jesi, može li? Odmah da si se udala!
-Ali tata, nema stalan posao, ima dugu kosu i svira.
-Ma, neka, udaj se bre, vreme ti ističe, dete!
-Neću. Ti si me lepo učio da se udam kad nađem pravog.
-(u sebi) Joj, Bože, nek im kondom pukne da bar unuče dobijem.
Pojava slična kućnom pritvoru, samo što se za razliku od pomenutog u kuću zatvaraju isključivo studenti, ni krivi ni dužni, i to svojevoljno, a novac se ne troši na narukvice za ograničenje kretanja već samo za hranu, kafu i energetske napitke, a sve u cilju održavanja budnosti. Pojedinci bi radije izabrali električnu stolicu, posebno ako studiraju na, recimo, ETF-u, što ima smisla kako god okreneš - em je to njihova struka i uža specijalnost, em je gradivo takvo.
Samo da ga preživimo...
Paket povlastica ili deo radnog vremena, kada na poslu dobiješ pomalo odrešene ruke za neke aktivnosti. Dobiješ malo udobniju stolicu, novu motiku, puste te da povremeno koristiš internet, ili te verbalno pohvale..Na nekim poslovima, ljudi dobiju obojena slova. I ljudi su nekako malo srećniji, osećaju se na trenutak nekako posebno, i postaju dokaz činjenice da mala pažnja čini velike stvari..
Onda kada te to prodje, shvatiš da tvoj šef nije dobrotvor, to ga ništa nije koštalo, da je to još uvek onaj isti nikad dovoljno plaćen izrabljivački posao koji si do malopre mrzeo, ali nema veze - sada rečenicu "Ja sam naivčina" možeš da napišeš u šarenom dezenu, iako tu ništa nije veselo.
