Neko ko veruje mojim kočnicama više od mene
„zajedno smo pišali u pesak“
Rečenica bi trebalo da objašnjava i opisuje prisan odnos dva prijatelja. To su ljudi toliko bliski jedno drugom, toliko se gotive i toliko su sranja prebrodili zajedno da su sad toliko slobodni da mogu i jedan drugom da udaraju cajper u svakom trenutku.
Ali, sve gore navedeno ne opravdava ni izgovaranje takve rečenice kao komplimenta odnosno slikovitog objašnjavanja odnosa, a ne opravdava ni udaranje cajpera.
Stariji i od strane novijih generacija pomalo zaboravljeni izraz koji na poetsko-alegorijski način objašnjava onaj tanak pojas "ničije zemlje" koji se prostire između oblasti Vrlina i Mana na mapi karaktera jednog ljudskog bića. Svojevrsno i, na neki način, preventivno opravdanje za određene ( čitaj: "sve"; prim.prev.) moralno upitne postupke rendom persone. Nešto u fazonu "Na kraju krajeva, svi smo mi IPAK samo ljudi", doduše sa nešto plastičnijom poentom. Zapravo - sasvim dovoljnom da gorepomenuti oblik života od krvi i mesa nađe još koji razlog da ne bude ČOVEK. Prijatan sneg.
- Zdravo, ženo, šta ima da se jede?
- Imaš neki prebranac u rerni...Kako bilo na poslu?
- Ludo i nezaboravno. Došla direktorova žena u firmu, izgleda da ju je varao a ona saznala, pucala u njega 14 puta, eno i dalje izbacuju krv iz kancelarije...A bio je tako fin čovek, porodičan...
- Ma, 'ajde, molim te! Bio je krvav ispod kože k'o i svi mi što smo, ako je direktor nije Gospod Bog...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Oče Kempbel, znači sve u redu za te ovce i to...?
- Kako da ne, rendom verniče. Dvadesetak Zdravo Marija i nebo će ti oprostiti. Pa, svi smo mi krvavi ispod kože...
- E, hvala najlepše! Ako mogu nekako da Vam zahval...
- Imate dece?
- Dvoje. Sina i kćerku.
- Koliko su stari?
- Ćerka 18, sin 7. Jesenas je tek pošao u školu...
- Dovedite sina, onda. Znate, našoj zajednici su uvek potrebni novi članovi za crkveni...ovaj, kako se zove...hor
fraza kojom ugostitelji (konobari) oznacavaju pocetak pohoda na vas novcanik.
sub 1.-eeeeeee jel se secas ono vece kad smo...
sub 2.-jaooooo kako smo se tad izprekidali,gore nego sad...
konobar:i sta smo ovde imali...
Komentar prosečnog Srbina na prepucavanja političara u javnim debatama.
Može da se shvati i kao molba a i kao naredba. Govori se onome koga boli kurac.
A: Hajde da istovarimo onaj ugalj.
B: Ma boli me kurac za tvoj ugalj!
A: Boli te kurac? Ujedi me, da i mene zaboli, pa da zajedno idemo kod lekara.
Kažemo za nekog manipulatora, lažova, prevrtljivca, ljigu od čoveka koji ima za cilj jedino da zajebe nekoga, nebitno na koji način i kojim sredstvima.
Reči kojima žena ispraća svoga muža, koji radi na građevini.
Pandan rečenici : "Neka ti je laka zemlja", samo što se ona koristi za ljude koji su umrli ili poginuli u zemljama Bliskog istoga , Afrike ..
Gadafi , neka ti je lak pesak .
„Svi smo mi (pa nečije ime i prezime)“ izreka je ili poklič koji je na prostorima ex jugoslavenskih država postao posebno popularan posljednjih godina dvadesetog stoljeća, a svoju primjenu nalazi i u prvoj deceniji dvadeset i prvog.
Kreiraju ga istaknute, viđenije osobe u određenim društvenim skupinama pa ga izvikuju u svakoj prilici: na političkim, kulturno-umjetničkim, gospodarskim skupovima, na sastancima sportskih klubova, umirovljeničkih i đačkih družina, na druženjima ljubitelja čokolade, pasioniranih kolekcionara, na mitinzima društva za borbu protiv antipušačkog zakona…, na sastancima grupa za potporu liječenih ovisnika, članova Pete… i da ne nabrajam).
Ime i prezime koje se prikači izrazu „svi smo mi…“ najčešće (mada ima i drugih slučajeva) pripada nekome tko je trenutno pod kakvom sudskom istragom ili već mirno odslužuje svoj dug Bogu i narodu u nekoj od kazneno popravnih ustanova. Kako je zaslužio boravak u „spa centru“ nije važno (zna se).
Cilj kreiranja pokliča: sugerirati masi potrebu identifikacije s dotičnim herojem, moralnom vertikalom, uzorom djeci, odraslima i starcima, s osobom koja budi nadu u svijetlu budućnost svoju i svih svojih sljedbenika. Masa mora navući odjevne predmete s likom, slikom i prilikom heroja mučenika i s velikim natpisom „svi smo mi….“. Osim potpore dotičnom, time se izražava i neslaganje (mržnja i prezir) s režimom koji je junaka šikanirao, optužio i osudio.
Neću navesti ni jedan primjer jer nomina sunt odiosa.
