
Čuvar srpske tradicije, prva violina sobne filharmonije, ljubimac crevne flore, rado vidjen gost srpskih slava, odmagljivač prozora, višestruko opevani junak srpske poezije ("Dva - tri sata nakon prebranca, prdež mi se pusti s lanca..")...
Ко је и мало докачио 90-те сећа се несташица горива и довитљивости нашег, не тако паметног, али уистину премудрог и свемудрог народа који је препознао своју историјску мисију у периоду првобитне акумулације капитала.
Шферцовани бензин стизао је из наших братских православних земаља, ношен у двадесетолитарским канистерима, вешто заштеканих испод задњег седишта или у гепеку у месту за резервни точак.
Приликом наливања чорбе у резвоар Ладе Риве често се дешавало да се на дну металног канистера нахвата кајмак (смоласти талог) због чега смо били приморани да у помоћ призовемо верног пријатеља - пребранца.
Пребранац је у суштини пластични левак (може и флајка пресечена на пола) на чији се широки отвор навлачила женска чарапа која је служила за "пребирање", тј. одвајање кајмака од чорбе. Отуда и назив "Пребранац".
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.