Čuvar srpske tradicije, prva violina sobne filharmonije, ljubimac crevne flore, rado vidjen gost srpskih slava, odmagljivač prozora, višestruko opevani junak srpske poezije ("Dva - tri sata nakon prebranca, prdež mi se pusti s lanca..")...
Ко је и мало докачио 90-те сећа се несташица горива и довитљивости нашег, не тако паметног, али уистину премудрог и свемудрог народа који је препознао своју историјску мисију у периоду првобитне акумулације капитала.
Шферцовани бензин стизао је из наших братских православних земаља, ношен у двадесетолитарским канистерима, вешто заштеканих испод задњег седишта или у гепеку у месту за резервни точак.
Приликом наливања чорбе у резвоар Ладе Риве често се дешавало да се на дну металног канистера нахвата кајмак (смоласти талог) због чега смо били приморани да у помоћ призовемо верног пријатеља - пребранца.
Пребранац је у суштини пластични левак (може и флајка пресечена на пола) на чији се широки отвор навлачила женска чарапа која је служила за "пребирање", тј. одвајање кајмака од чорбе. Отуда и назив "Пребранац".
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.