vrat
ako je muskarac glava u kuci, onda je zena vrat koji glavu okrece u zeljenu stranu
„žena pomorca“
Tačno ta rečŽena pomorca1 definicija →Prostitutka (kurva) koja je mnogo jeftina, koja odgovara za vreme krize i za svačiji džep.
''Jer ti si žena za sva vremena...''
Osnovno pravilo svakog domaćina koji želi da mu kuća napreduje. Iako se ove dve stavke mogu podvući pod kategoriju "teže potrošne robe", akcenat se ne stavlja na puko habanje proizvoda već na izmenu tehničkih karakteristika istog. Jednostavno kola više nisu povozna kao što su nekad bila, a žena iako nije jebana uvrti u glavu neke stavove i ne možeš s njom na kraj izaći.
Milenija: Ju prijatelju, dobri vam ovi zasadi petunija. Da mi objasniš kako se meću u zemlju kad se sade, i slično, mislim kakav je proces stavljanja, mislim kako ih ti trpaš unutra?
Rajko: Polaz more kući, kake petunije.
prijatelj: Prike, a da mi daš kola barem, treba do palanke časkom po neke paprike.
Rajko: Nisu mi tu kola, ne rade, sjebana nešto, ne mogu da upale. A nemam ni goriva.
*Rajko stavlja Mileniju u svoj auto, prolaze ispred prijatelja i kreću kući svojoj.*
Metafora za auto koje nije islo preko 60 km/h, nije flekavo na zadnjem sedistu i nema nikakvih problema iako je polovno.
Prodajem golf 2, 1988.g, crvena boja, 4 vrata, kao nov, vozila ga zena...
To je ono što muž/dečko donese iz prodavnice kad ga žena pošalje po prašak za pecivo.
- oba su vrlo česta u kulinarskim receptima, ali mnogima nije najjasnije čemu koji služi;
- pakuju ih u slične kesice;
- stoje na istom mestu u prodavnici, koje se nalazi van uobičajenog muškog
trougla kupovine "hleb - neko meso - pivo".
Najpoznatiji dizajner u poslednjih par godina.
-Bolje pristaje...bla bla.... dizajnirala žena ginekolog.
Po mnogima, sasvim dovoljno objašnjenje kvaliteta porijekla neke namirnice.
- Gdje si kupio sir?
- Na pijaci.
- Uf...
- Ne bih ja svašta kupio. Znam je. Čista žena...
Surova istina koja nas okružuje, žena čija pamet se meri dužinom suknje koje nose, zarađuje kao industrijalac.
to kaze pijani vozac koga je zaustavio saobracajac, naterao da duva u "Dreger", i pokazao reziltate alko-testiranja.
-gospodine, kazete da niste pili, a na ovom malom displeju ovde pise 1.50...
-deset do dva??? UBICE ME ZENA!!!
Takva je žena. Uvuče se pod kožu, nalik na miris ili nemir, ni sam ne znaš kada i kako je tu dospela. Ušunja se tako i zauzme samo središte, i središta svih središta – vremena, suštine, i samog zbivanja i postojanja. Popije pamet i pohara srce, otvori dušu i istera iz nje sve što joj ne odgovara i ne treba, napuni je čežnjom, sujeverjem i vradžbinama, i tako blistava i strašna, načini od sebe polazište svakog lutanja i razlog svakog povratka. Preotme volan i okreće oko sebe čitavog čoveka, njegove nagone i misli, odluke i postupke, istine i obmane. Zavrti ih i okreće dok ne načini sklad, ili se zaigra i razbije sve u paramparčad.
Takva je žena : ulazi u život, naglo kao nevolja il požar ili – prirodno i tiho, kao svetlo što nahrupi u sobu ispod vrata. Udje u njega nehajno i lako kao u svoj stan; gledaš je, začudjen, nepoverljiv, i pitaš se odakle li je zalutala. Čudi se i ona, posmatra prašinu što se taloži po sećanju i paučinu gde se niže po ćoškovima duše – sve to posmatra i misli se – koliko posla ima ovde...
- Hej! Ovde sam, zar me ne vidiš?
Ne čuje.
- Zaista me dugo nije bilo.
Skida mantil i prebacuje ga preko fotelje, razmiče zastore davno navučene, i pušta unutra svetlost i dan, pušta zaboravljene, zabranjene boje, da zaliju zidove i razmile se pod krevetom i ormanima, kud koja.
- Nemoj! Ne znaš šta činiš...
Vezuje kosu u rep, skida bele čaršave bačene na strasti i osećanja.
- Ne može, Ne dozvoljavam ti! Ovo je moj stan!
Uzalud. Otvara fioke jednu po jednu, pronalazi lepak i popravlja oštećene snove. Poravnava rubove na tepihu, skida kutiju, vadi šarene konce i krpi poderana nadanja i čežnje. Gledaš nežne gipke prste kako ih nagriza lepak i bodu igle – gledaš je i misliš – imaš li ti imalo stida, dokle misliš...
Katanci na davno zabravljenim vratima – pordjali, užasni, ključeva namerno slomljenih u njima – razoružava ih pogledom; penje se na tavan, silazi u podrum, pretura po ostavama.
- Ma čuješ li me bre – ne dozvoljavam ti! Ne dam, to je moj mrak!
Ne čuje me, ne vidi, ne postojim – mene nema, ni podruma ni mraka više nema – mesto svega, sad je samo ona.
Takva je žena : zadje ti u baštu, a ti se i ne sećaš da imaš baštu. Gleda uvelu lepotu, gleda ogradu poleglu u travi; podiže je, prstima vadi iskrivljene eksere iz natrulih dasaka i meće nove, farba je, jača i učvršćuje. Zasuče rukave i, sva od namere, divnim belim rukama čupa korov i lomi trnje, i sadi namesto njih nove misli, nove želje i ideje – gleda ih gde niču, bokore se i pupe, i cvetaju i rastu od same njene blizine.
Takva je žena. I daleka, i kada je nema li zauvek ode – tu je - odsutna i sveprisutna, sve je od nje. Tražiš je u razumu – ali razuma više nema; tražiš je u srcu – no ni srca više nema, odnela ga je, obrala opustošene grudi. Uzimaš revolver i prislanjaš na slepoočnicu – kad ni glave više nema; mesto nje, mesto duše i srca – sad je samo ona. Tvoja je još samo koža – sve što je pod njom, sad pripada jednoj ženi.
