Izraz za rakiju u jednom selu koja je toliko psihoaktivna da posle 3 do 4 čašice i najveći alkos dobije neopisivu i neodoljivu želju da se popne na krov i namešta antenu.
Pad, teška povreda i šteta za okolinu su naravno neminovni.
-Gde ti je muž komšinice ?
-Jaoo ne staj mi na muku molim te, eno ga sav izlomljen u bolnici, drmao je antenušu...
-Sve mi je jasno.
Kad zateknes kevu u kupatilu kako se rve sa ves-masinom.. krene centrifuga i onda gospodja ''gorenje'' odluci da se malo proseta po kupatilu, jedino steta sto nema neke armortizere pa da ublaze nemilu tutnjavu..
- ''Iju ! Eno je opet. Kus đavole jedan! Ne, ne tuda! Razbi mi wc solju!''
- Pa nakon mukotrpne borbe sledi vracanje na mesto: '' U, jebla majku svoju sto si ovako teska."
Izraz koji se upućuje ženskoj osobi koja je glupa ko tocilo, i ima za cilj da joj sugeriše da bi bilo šteta na ovaj ionako sjeban svet doneti dete za koje postoji i najmanji rizik da će naslediti njene gene.
- Omiljeni pisac mi je Paolo Koeljo, njegove knjige su mi promenile život...
- Aj 'leba ti podveži jajnike.
Edulis ili Gallerina. Pitanje koje nas muči eonima. Život ili smrt u onih koji gladuju, a nekada i pokušaj nezrelih avanturista da impresioniraju ostatak čopora svojim znanjem o prirodi. Šteta pa nema nekog znaka na šeširu tipa: ,,Neuki gonite se!"
-Ajde Radoje ručkaj. Ručkaj Radoje. Gle ko'ko ima!
-Neka fala, samo ti užinaj Mirko i pozdravi mi dedu.
-Uzmi pečurkicu Radoje!
U principu, svaka malo ozbiljnija svađa je takva. Počne niotkud, zbog glupave sitnice, a preraste u rusvaj i pičkaranje zbog neke desete krupne stvari koja se desila ranije i za koju ste mislili da je zakopana i zaboravljenja. U tim trenucima šteta što ne pali mantra „proš'o brzi voz“.
žena: Zašto nisi izbacio đubre?
muž: Pa nisi mi ni rekla da treba.
žena: Pa zar ja moram sve da ti kažem!? Jel možeš ti jednom da se setiš nečeg bez crtanja?
muž: Koj' ti je đavo, ženska glavo? Šta je frka oko jedne kante? Izbaciću je sad.
žena: Nije to samo kanta! Ti se tako odnosiš prema svemu! Sve može posle, sve ćemo lako! A kad? I onda kad sam te molila da popraviš mašinu za veš, i kad ti je došao onaj tvoj Milan... Malo vama treba da se zapijete! A ja treba gaće da ti perem!
muž: Sad ti ni Milan ne valja?
žena: Ma ti pored njega totalno poludiš! I onda na onoj svadbi, kad ste hvatali onu pevaljku za dupe...živ me blam pojeo pred onim ljudima. Pa zar ona, ona belosvetska, da te toliko isprovocira...
....a počelo je sve zbog kante...
Poslednji trenutak celovečernjeg pijančenja, kada ti je pedes' odsto vida već odneo Rubinštajn a drugih pedes' izmaglica dima u lokalnoj birtiji i kada više ne možeš da prepoznaš ni najboljeg ortaka sa kojim si krenuo u štetu.
- Miko, ajde ustaj...
- Šta je bre? Koj si bre pa ti?
- Ajde stoko pijana, ustaj, fajront je!
- Boki, bre? Ne vidim dobro jesi li to ti? Ma jesi, bem ti sunce Boki otkud ti ovdi?
- Ti si se ubio k'o majka budalo! Sedim ovde s tobom, pijemo već tri sata...
To se uvek gledalo kod venčavanja. Retko kad je omašilo.
Danas je ova mera za procenu potcenjena. Šteta, baš je danas treba češće upotrebljavati.
Nažalost, u istinitost ovog mernog postupka se uverimo onda kad prestanemo da slušamo svoje roditelje.
Jedna od najpoznatijih šifri za varanje (↑, ↑, ↓, ↓, ←, →, ←, →, B, A). Korišćena je u nekoliko Konamijevih igara još od 1986. kao što su Contra, Castlevania, Gradius kao i nekoliko novijih igara drugih izdavača. Šteta što ne važi u stvarnom svetu.
- I kolega, kako glasi odgovor na treće pitanje?
- E.. Gore, gore, dole, dole, levo, desno, levo, desno, be, a.
- Pali ste!
Ekstremna verzija izreke "sličan se sličnom raduje". Jednostavno, nepisano i neobjašnjivo pravilo je da će nekoliko (ili gomila) budala, ma koliko se trudio da ih držiš razdvojene da bi šteta bila manja, pronaći način da se upoznaju i udruže
...Narodna skupština Republike Srbije...
Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
