Zastarele kasete koje bahati vlasnici bacaju sa petog sprata videoteke. I ovako su DVD-jevi preuzeli tu odgovornost prenošenja zvučnog i video materijala, mada ima i lepših načina odlaganja kaseta (npr. digneš dupe i recikliraš).
-Kakva ti je to čvoruga?
-Ma pusti, 'vamo u Matije Gupca bacali kasetne bombe, jedva preživeh.
-Kasetne bombe?! O čemu pričaš ti, pobogu?
-Ma bacali kolekciju VHS-ova od pre 30 godina, baš me zapalo da me Stalone spiči u glavu.
-Stalone?!
-O jebem te mutava, Roki 3 i Rambo - Frst Blad.
Retardirani sufiks za pregršt igranih i animiranih filmsko-serijskih ostvarenja koje za tematiku imaju Božićne i novogodišnje praznike. Iz sprdnje ih je zabavno turati i na sadržaje drugog tipa u vreme neposredno pre i posle sarmagedonskog perioda.
Nodi spasava Božić
Pepa Prase spasava Božić
Rambo spasava Božić
Sam u kući 2 spasava Božić
Rej Donovan spasava Božić
Vučić uneo badnjak u zgradu Predsedništva spasava Božić FOTO VIDEO
Bobi i Teo bez minuta spasavaju Božić
Božić Specijal 2019 Partizanke i Profa spasava Božić
Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.
Sram vas bilo.
Novo popularno cigansko ime.
:Kmeeeeee!:
-A Rambo, dođ ovamo. Sedmo pa muško!
-Opet? Pa kurafte bre, dokle više?
-Gle ga kako je lep?
-Pljunut teča Regan majke mu ga.
-Pa znaš kako genetetika radi, liče na familiju... Pravi Omar iz tursku seriju! Tako ću ga i zovem.
-Ormar? Ne može! Ima da se zove Fejsa, da iljadu drugari ima!
Prebrojavanje kompletnog dečijeg fonda ciganske familije koju vrši najčešće otac.
Da vas prebrojim, Džej, Rahman, Ljuba, Leticija, Flora, Mercedes, Roki, Gabana, Džontra, Kasandra, Perkan, Džekson, Rambo, Fikret, Bolt, Aličić mladji, Djeljana, Rodni, Džeki, Fahrudin, Jamezdin, Sven, Tito, Indijana, Huskvarna, Maradona, Hijavata, Fazlija, Adil, Ekstravaganca, Sandokan, Adolf, Lajza, Komodor, Mulan, Šrek 1, Šrek 2, Hasanaginica, Šaban, Banderas, Ljulj, Koštana, Piksi, Mance, Dijareja, Seboreja, Huanita, Vito, Gebl, Doroti, Dionis, Gabor, Alehandro, Mikelandjelo, Avaks, Sloba i Radosnajka. Svi su tu. Izlaz’ napolje na kupanje, počeo pljusak!
Se često pokušava podvući u starogradsku ili sevdalinku ili izvornu muziku da joj se da neki smisao ali to su čiste gluposti.Još i prije Južnog Vjetra,postojali su razni sjeverni,zapadni i istočni vjetrovi ali nisu mogli doći do izražaja jer je trebalo imati muda,sposobnosti i pjevačkog znanja pa zapjevati na Radiju ili Televiziji Beograd.Dolaskom Južnog vjetra ovaj kvazimuzički žanr pali mase u staroj Jugoslaviji jer je imao dva čina..trrr...trrr...trrrr..trrrr EEEEEEEEEEEEEEEEEE...(ne bih dalje da opisujem trilere i sola)..pa su stadioni bili puni sa svevelikim pukom koji je bio sit,dobro obučen i zadovoljan.
Rambo Amadeus ga početkom krasnih devedesetih krsti u turban-folk(ako je ovo narodna ispade da svi narodi imaju veze sa turbanima)koji se pogrešno prevodi u turbo-folk .S obzirom da intelektualci,znalci i obrazovani ljudi u Miloševićevoj državi nisu vrijedili ni pišljivog boba(osim ako nisu bili u službi režimu) ovaj izraz je postao drugo ja tadašnje Srbije (a Boga mi i Crne Gore,Bosne i Hrvatske mada tajno u ove druge dvije svakako).Zaglupljujući refreni,ljubičaste kravate i sakoi,minići i plave perike su i dan danas ostali simbol šunda.Šund konačnu transformaciju dobiva u Grand Planeti sa Njenim Veličanstvom Lepom Brenom Prvom i Premijerom Sašom Popovićem koji se trude da njihova država pokrije svaki kvadrat bivše Jugoslavije.Oni pjevači koji nisu upali u ovaj cijenjeni krug se svim snagama bore da postanu podanici...
Neokrunjeni kralj svih tvrdica!
Paradoksalno, on je odlicno raspolozen i samouveren. Fura neka drevna polu-raspadnuta kola i opet je u tripu da je faca.
Kad ima-on nema, kad nema-rado se grebe.
Ima sitne napade galantnosti koje obilato kiti licnim sharmom, ali kad zavede pokusace da profitira.
Njegov shopping moto: Sve ima kod Kineza!
Sa zadovoljstvom fura modu iz svoje mladosti cak i kad predje 50tu.
Ako letuje, to cini u najjeftinijem mogucem aranzmanu, bez i jednog obroka, ponese gajbu paradajza prisiljavajuci porodicu da jede limenke mesnog doruchka(apsolutne trajnosti) koje on nije potrosio tokom vojnog roka, deci za tih 7-10 dana kupi po 1 sladoled. Cicijasi nad njima u toj meri da ga zena ostavi u ranim godinama braka.
Ako ima neko naoruzanje furace u dusi da je Rambo, sam protiv svih.
To je onaj matorac koji preti tako sto pozove klince, koji se igraju na parkingu oko njegovog auta, na neki budjavi sok i pokaze pistolj u zelji da ih istovremeno i impresionira.
Uopste, rado demonstrira svoju "snagu" na slabijima.
Nisu mu strani ni pedofilni momenti. Smota li balavicu koju samo privodi na gajbu proci ce jeftinije nego da mora da se trosi na neku iskusniju zensku.
Za sluchaj da je video nekad kako se vozi tenk, pricace okolo da moze zatvorenih ociju da poravlja kvarove na njemu,
po istom sistemu ako mu neko kaze par zanimljivih cinjenica o medicini - nakon povratka sa sela (sa tri tegle meda i kesom suvog bilja) ubedjivace okolinu da je postao vidar...od ranije.
- Jeste izasli smo, ali tip je tezak dzabaroti! U kaficu je ostavio kao baksis nevazecu kovanicu od 50 para...
Poštovaoci Boba Dilana. Ili uzdržani cenjači Dejvid Bouvija. Pristojni dopuštači stvaralštva Pola Makartnija. Obožavaoci Ele Ficdžerald. U najboljem slučaju nisu slušali ali poštuju.
Čim neka ovako suviše poznata legenda, toliko suviše da je često nedoslušana osim dve pesme sa reklama, čim dakle ovako neki ugaoni kamen svetske kulture odapne ili ga rehabilituju nekim filmom, nagradom, matijom bećkovićem ili egzitom; odmah se, kao propratna pojava, stvore i verni komentatori rada i dela, pratioci i poštovaoci, izmile svuda okolo znalci, stručnjaci, odani poklonici i Teofil Pančić.
Udaraju pokvareno na sujetu prosečnoga građanina koji se zapita stani bre kako i kad stigoše svi oni da sve to preslušaju i kad su slušali tolko Edit Pjaf malo vrapče malo rambo, i dal je moguće da Teofilu Pančiću ni ovaj tristan cara nije promakao nezapaženo i da je baš odrastao na Čuburi slušajući ploče i Šabana Bajramovića. I kako niko nije odrastao na Sinanu nego uvek na kul Ciganinu. Ako nije kul Ciganin onda je Rumun ali isto kul Kusturičin učenik drug i mentor čuveni Moldovan sestre, Antiglobalista.
E čitao sam, Teofile, Jukia Mišimu, mnogo dobro; znam sine, ja sam odrastao na tome imam i autogram na stripovima o Zagoru, Bob Dilanu i Milanu Kašaninu a imam i original ratove zvezda figurice. Ja sam ti, znaš, jedan veliki poštovalac i znalac svega i kad god umre Bob Dilan ponovo ja ću da pričam o njemu na Rtsu el ti to jasno? A posle i na B92 i na Hrtu i na Palmi plus jer sam sve pratio i sve znam i ajde pitaj me nešto sve znam.
Niko nema rupe u obrazovanju kako formalnom tako neformalnom: kompletne diskografije prve trube Memfiskog Dragačeva ali isto tako i original ploče početaka Bokija Miloševića srpskog Džonija Depa; ali ne, nije tako, ne dajte se prevariti svi vi obični nepoznavaoci, oni (Pančići) imaju neki uređaj, svemirski modulator ili dojavu od Sergeja Milinković-Savića i znaju o kome će da se priča ove godine: ko nobela, ko grobara, pa se tako nabiflaju na vreme i Pančić i Miljenko Jergović i neki đuričko Muharem Bazdulj i onda cap kad umre Mihalj Kertes, svi znaju odma pap zbirka jedna, zbirka druga, odma u pozorištu njegov zaboravljeni komad, odma Dara Džokić skida naušnice, karta osamsto franaka i osamnaset kuvajtskih dinara, Madlena Cepter, Joca Amsterdam, Joca Stefanović čitao Malog princa, Jovan Ćirilov apruvs predstavu: to je taj Ljubiša Ristić, avangarda, Brodvej i Beograd sedamdesetih kad su Mihiz i Pekić pili rakiju pa pišali posle slova iza kafane ko one supe sa slovima a ostali to kusali i znanjem se napajali a i sad kusaju: fida fidelinka ko gnezdo uvijena pucketa među domaćičinim ispucalim šakama kojima je pre toga Mira Banjac.
Iako ovakvi i slični idiomi ("srpski Markes", "bosanska Merilinka", "voždovački Rambo", "leskovački Monmartr", "ćićevački Kamp Nou" itd.) najčešće obećavaju latentno-daunovsku logiku iza svog porekla i nastanka, konstrukcija iz naslova ipak krije jednu mnogo lepšu i - što je još važnije - netransferičnu čupri, koja datira iz vremena s početka 19-og veka i akutne borbe srpskog naroda za svoju autonomiju i samostalnost.
U tom periodu, naime, centar srpske kulture i nacionalnog identiteta nekako se učario na području severno od Dunava (jer se južno i dalje tradicionalno "natačinjalo na kolac", ako me razumete), a nekako najučaurenije u gradu na pomenutoj reci i prekoputa Petrovaradinske Tvrđave, tom današnjem izvozniku lepih srpskih devojaka a uvozniku mađarština - Novom Sadu. No, ištvanoide na stranu; u tadašnjem NS-u je i zbirno i procentualno živeo najveći broj Srba na teritoriji danas zvanične Srbije a Beograd će ga po toj statistici stići tek 1853. godine (dok ovijeh dana pruža prebivalište 2/3 od ukupnog broja državljana Crne Gore, ali je to neka druga priča...a i oni su ustvari Srbi, samo viši i ljepši, hehe). S tim u vezi još je 1817. godine Vuk Karadžić rekao o Novom Sadu da je “otečenstvo učenih Srbalja”, na šta su se kasnije nadovezali i mnogi drugi viđeni Srbi. Ipak, anegdota o nastanku naslovnog pojma uglavnom se vezuje za Ulicu Bele Lađe, danas Njegoševu, u kojoj se onomad nalazila gostionica "Alba navis", stecište intelektulne i druge elite i mesto gde je redovno svraćao tadašnji gradonačelnik NS-a, Svetozar Miletić. Iz jedne sedeljke i razgovora sa izvesnim Stevom Jelinićem Ćebendom, lokalnim zanatljiom i filozofom iz hobija, bačeno je poređenje sa Atinom i, eto, od tada se kao nadimak zadržalo u kolokvijalnom govoru i običajima.
Dobar giros, doduše, još nisam našao tamo...
Rastresti kosti i unutrašnje organe, neretko i kičmu.
Lik 1:bleja-bleja-teretana-bleja
-Sa'š da vidiš kako se kopa (zamahuje krampom i udara u ilovaču, a telo mu se rasplinu kao da je udario ćuskijom u beton). Krv ti ne jebem, šta je ovo?!
Lik 2: hard kor-švrst k'o ekser za tabut-dnevnica 50 evra
-Šta je Rambo, šta si se presuk'o? Drž se ti knjige (pljuje u šake i hvata kramp).
