Pomalo pretenciozne, ali ponekad ipak tačne riječi kojima sagovorniku želimo staviti do znanja da neke osobe, pojave ili predmeti koje on potcijenjuje, imaju šanse da u budućnosti značajnije utiču na društvo.
Izraz se ipak češće koristi kao sarkastični spust.
A: Adolfe brate, prekini da crtaš te mape, kad te molim. Znaš i sam da od toga nikad ništa neće biti. Mislim vidi ovo, šta su ove crvene tačkice ođe? B: Tu ćemo da se suočavamo sa Rusima i da otvoramo put do Staljingrada, odnosno Moskve kad za to dođe vrijeme. A: A ovo dolje. Viđi zbilja, šta je ovo? (sriče dok čita) Ju--go-sss... B: Jugoslavija... To su ti neki majmuni tamo što ćemo da ih napanemo prije nego se riješimo Rusa, čisto da vrijeme popunimo. Mislim, to je takav narod... Stoka nikad ništa što valja neće da prihvati pa će sigurno biti protiv nas. A: Aha, pa dobro ali ja sam ipak za to da što prije napa'nemo Ruse. Znaš ti kakva je zima tamo, ja bio prošle godine na jednom seminaru. Ako stignemo do Moskve dok ne uvati ona ledina, dobili smo rat. B: A otkad ti to kuješ planove sa mnom, molim te? Zar ti ne reče da batalim ovo? A: Brate, o tome se radi. Pokazujem ti da nemaš pojma. Odustani dok si na vrijeme. B: Eee, neka, neka. Viđećeš jednog dana kad postanem veliki vođa... Pisaće se knjiga i snimaće se film!
---------------------
A: Tebrice, našao sam na internetu neki sajt đe imaš kao neke videe i tu naučiš kako bilo koju žemsku da smuvaš za 10 minuta. B: I šta, sad ćeš konačno da se omrsiš, je l'? A: Eee, brate, propisno ću nadoknaditi propušteno. Do kraja mjeseca ako ne povalim bar deset ne računam da sam išta postigao. B: Ma da, pisaće se knjiga i snimaće se film o tome.
Ono što je preostalo iza nas kad se osvrnemo na život u nazad ako smo pesimista u duši. Ako nismo pesimisti a vidimo ovo onda smo u žešćim govnima.
- ... Jebeš ga znam da kafana nije mesto da se jadam došli smo da se opustimo al šta ću, tako naletelo. Šta ja imam sad od života, ajd kaži mi šta? Žena mi se kažu preudala, deca svud po svetu razbežala... Čekam ove jebene rezultate od doktora dal imam rakčinu il jok. I gde si bio nigde, šta si radio ništa. Umreću ko samotnjak. Život mi se sveo na onu staru jedi pij veseli se i na život poseri se na kraju...
- Oćemo još po jednu rakiju il da meznemo nešto kad smo već ovde?
- Ma normalno da će da meznemo, naruči dok ja odem u wc, nešto me savija...
Poodmakla faza Ima se, može se. Karakteriše je potpun haos i razpičkavanje para na sve strane. Individua se toliko pogubi u tom silnom, na mufte stečenom kešu, da je potpuni gubitak para za manje vremena nego što su stečene, veoma realna i izvesna mogućnost. Svaki iole normalan baja sedi sa strane i gleda ili jednostavno tu i tamo zamrmlja Ne može to tako, ali dok keša pun tikvan ne shvati to u svojoj glavi, jebiga.
-O, des' brate, dobar ti ajfon taj! I ta Armani majica. Kad si pazario to? -Juče, brate. Dobio 500 jevreja na kladži, ludilo. -Ima se, besni se, a?
Naša verzija izreke "Ima se, može se" jer iako je slaba finansijska situacija uvijek se izrodi para da se provede bila to slava, svadba, rođendan ili najobičniji izlazak.
-Dade Bog, ubodoh na kladari sinoć, biće ludnica večeras. _____________________________________________________________ -Kume ne brini, skontaćemo nešto. Imam ja onog golfa, staviću ga na prodaju. Kad je svadba, mora da se ori na sve strane. _____________________________________________________________ -Evo idem do babe, ponio sam rezervni indeks, moram skupiti koji dinar za rođendan. Kasnije idem do tetke, nešto sam je poželio.
Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota. Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja: -Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
Postao čovek alkos. Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.
Turčin - Mark, ne bre nedir? Oresh yollar? Prevod - Marko, koj ti je brate? Što oreš drumove?
Marko, sila od junaka (im'o čovek keša, pa je plaćao ljudima da ga hvale) - Aj pali Ture bure valja. Mojne te izgazimo Šarac i ja. (vino-klo, klo, klo)
Šarac, mega hors koji je um'o da priča (raga nevidjena) - Brate Marko, daj još neki gutljaj. Mojne si stipsa. Još malo mi treba da se istripujem i počnem da letim. (pola Markovog vina-klo, klo, klo)
Krenulo šibanje, Turci pobegoše, Marko i Šarac postaše heroji, a ljudi poučeni hrabrošću zvanom alkohol i dalje hrabro gaze njihovm utabanim stazama.
Narodski izraz ostao od starina kada se vršidba obavljala volovima ili konjima, na guvnu. Kako su se pastuvi koristili za ostale teške rabote poput oranja i tegljenja tereta, a i neke, ne tako teške, poput produženja loze i paradiranja po vašarima, kobile su bile prve na udaru. Posao nije bio lak tako da su seljaci svaki put pre vršidbe imali problema da uhvate neku kobilu u gomili onih koje su spokojno pasle po livadi. Najsporija i najbaksuznija među njima bi obično završila privezana za kolac, vrteći se vasceli dan u krug, gazeći nogu pred nogu i odvajajući slamu od dragocenog zrna. U žargonu označava nekog ko je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj zbog svoje maleroznosti i nesposobnosti da utekne iz, po njega loše, situacije.
Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.
Životna filozofija otpadnog sloja društvenog sistema, sklonog lenčarenju i besposlenosti.
-Ajde mali, na pos'o. Neće se ovaj lukac sam povaditi. -Daj ćale, gladan sam. -Pa idi jedi bre, pa se vrati. -E, moj ćale, i car legne da se ručak slegne, hehehe. -E, sa'š i kopati.
