Koristimo da nekom dokažemo da nešto ne može.
Ne možeš da uđeš tamo, pa ni da ti je bog ujak!
„niko ni majku da nam opsuje“
Kažu ljudi iz disfunkcionalnih porodica u kojima izbija svađa oko najmanje gluposti.
Izraz je nastao kod mog ortaka kući kad je njegov matori doneo ekser od 20 CM da okači kandilo pa je nastala svađa.
-Posvađao sam se sa matorima.
-Zar opet, vi to nešto često.
-Ma ne možemo ni kandilo u kuću da okačimo a da se ne posvađamo.
Jedini zaključak do kog možeš da dođeš posle čitanja vesti ili gledanja nekog klipa o Japancima. O pornićima da ne pričamo. Šta god blesavo i nenormalno da zamisliš, Japanci ne da su već uradili, nego verovatno imaju državno takmičenje u tome.
Treskanje ljudi neonkom u glavu? Pa dobro, bolje i to nego da igraju australijski fudbal ili skvoš. Sankanje balvanom po livadi? Može. Japanci obučeni kao američki brđani? Zašto da ne? Kola kao iz ciganskog luna parka? Ima kume, samo boju da izabereš.
A ako je neko ostao normalan posle atomskih, Fokušima ga je dokusurila.
Tim rečima vas dobar trgovac ubeđuje da ste kod njega jeftino prošli.
- Konobar, da platim pa da idem.
- Da vidimo šta smo imali..hmm..3 piva, 2 kafe, to je svega 440 dinara. Eto, kao da niste ni bili.
Onaj lik sto uvek glumi sporednu ulogu, tj surogat oca druga glavnog junaka. Uvek ti je poznat odnekle al mu ne znas ime. Uvek zaboravis da odgledas ko je glumio uloge na kraju filma, i poznati glumac kome niko ne zna ime ostaje to sto jeste.
- Brateeee, ko je ovaj lik!? Mnogo mi poznat, znas glumio je strica od one fufe u "..." .
- Hmm, ja mislim da je to poznati glumac kome niko ne zna ime....
Tužna konstatacija starijih kad vide interesovanja i sposobnosti današnjih klinaca. Ne razvijaju svoj "creatio", nego ga zaglupljuju kliktanjem na mišu i po tastaturi, a neretko i kuckanjem sms-ova.
- Marko, vidi ove balvane! Samo se kuckaju poruke, a nemaju ni 10 godina! Jbt, kad smo mi bili klinci, igrali smo klikere, "1, 2, 3" sa autićima, sličice "pola-celo" i tapkalice, štafetu, između 2 vatre... A pravili smo praćke, peckalice, luk i strele, trotinete (kariće)...
- TROTINETE?!?! Alo, bre, jesi ti lud?! Ovi ne znaju ni na drvo da se popnu, a kamoli da naprave trotinet!
- JAOOO! Jel se sećaš, čoveče, pa nas nisu mogli ni da skinu sa drveta dok se ne najedemo bagrema! :) Ni mravi nam nisu smetali! Stvarno, kud ide ovaj svet?
Rečenica koja opisuje duboku zahvalnost na pomoći ili usluzi koju smo nekom pružili.
- Zorane, Nenad sutra treba da plati zadnju ratu za ekskurziju.
- Jebala ga Španija, gde sad da stvorim pare, kog god da pitam niko nema!
- A što ne pitaš Tomu Pintera, rekao ti je onda kad si mu spasio sina da se ne udavi, da mu se uvek obratiš kad ti nešto zatreba.
- Ko? Onaj mufljuz? Par puta sam prosao pored njega, ni zdravo da mi kaže, pravi se da me ne vidi. Nula od čoveka!
Radi se o momentu kada ne možemo ni da zamislimo sta će se desiti u budućnosti. Za razliku od starog nam Vujadina koji je predvideo sudbinu i sebi i svojim sinovima a to je da će da im prebiju i noge i ruke i izvade oči čarne, te tako i bi...mi ne znamo sta će da se desi...
- E brate, jel' istina da su Duleta zatekli kad je upao u zbornicu i probao da siluje profesoricu i zapali dnevnik jer ga je isterala sa časa i dala neopravdani, a sve zbog toga što ga je videla da koristi mobilni?
- Ma jeste brate, ništa me ne pitaj, ti znaš da je on uvek bio vukovac, nikad ni jedan izostanak i sve to... Ali, uvek je bio čudan, ćutljiv, i izgleda da je danas puk'o...
- I, sta će sad da bude?
- To ni stari Vujadin ne zna brate moj...
Rečenica uobičajena za situacije kada vam neko svrati samo na trenutak a vi glumite razočarenje što nećete duže uživati u društvu te osobe.
Zet: Pa draga tašto, koliko nam ostajete?
Tasta: Pa eto..dok vam ne dosadim. Hahaha..
Zet: Pa zar ni kafu da popijete?
Paradoks pijanstva. Dotični, ubijen kao zvečka ne samo da ne zna gde se nalazi koliko je pijan, ne zna ni šta priča ni s kim je ali tačno zna šta "sagovornik" misli o njemu u datom trenutku.
Ja znam da ti sad misliš da sam ja pijan ali ja sam nju voleoooo.....
