Sve što se radi sa merom, bez obzira na godine, radi se "u pravo vreme".
„U moje vreme“
Tačno ta reču moje vreme13 definicija →
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Vreme koje se troši za svoj ćef.
Najviše ga imaju deca i starci. Sa postepenim jačanjem/slabljenjem intelektualnih funkcija se javlja u višku, šta li?!
Strategija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kišno veče, nevreme koje ti ne dozvoljava da vreme provodiš napolju, nego unutra (u sobi, u krevetu, u devojci...).
Univerzalni izgovor za izbegavanje odlaska u teretanu. Nema tog vremena po kojem može da se krene.
- Nemam vremena
(mrzi ga/je čak i da se potrudi da nađe inovativniji izgovor, a to izgovara u kafiću prethodno prepričavajući utakmicu ili Tursku seriju)
- Loše vreme (kiša, sneg, grad, vetar, hladno, vrućina, sparina, magla, poledica)
- Lepo vreme (Gde sada da se zatvaram tamo kada je ovako lepo napolju?)
- Nije vreme (na proleće ću, od prvog, od ponedeljka, od sutra)
Reakcija roditelja kad ih obaveste da je njihovo zlatno dete napravilo sranje.
Razredna: Gdjo P. vaš sin se juče napio i polomio vrata od wc-a pre nego što se potukao sa drugim učenikom naše škole.
Majka: Moje dete ? Ne, nikako.
R: Da, vaše.
M: Nemoguće, on je jedno fino i vaspitano dete...
Verujem da su svakome od vas roditelji kada ste bili mali trubili kako nešto mora da se uradi, jer to je za tvoje dobro - moraš jesti boraniju, rano u krevet, ne smeš gledati crtaće predugo..Jer to je za tvoje dobro. Ako nećeš, dobićeš batine, jer to je opet za tvoje dobro, da binaučio da slušaš i poštuješ roditelje, a to je pogotovo za tvoje dobro.
Na kraju ti baba i deda kažu da su i oni tukli tvoje roditelje zbog istih tih stvari, i ko što ti shvatiš kad odrasteš da od crtaća nisi pokvario oči, nisu ti vadili krajnike zbog dva sladoleda dnevno, nije strašno razbiti prozor a boraniju i dan danas ne jedeš, ni njima batine nisu pomogle.
Mnogo je važnije ono što ja osećam da je za moje dobro - upisaću srednju i fakultet koje ja želim, da bih se bavio onim što volim (pustite me makar da se nadam) Oženiću koga ja želim, družiću se s kim meni odgovara, ako mi se pije pivo piću ga, ako padnem ispit jer me je jednostavno strašno mrzelo da ga spremim - pao sam ga. Položiću ga drugi put, neće svet propasti. Možda tebi ne znači, ali tih pet dana lenjosti sam proveo u uživanjima i ponekoj sreći, i neću se zbog toga kajati. Tih pet dana sam živeo koliko se moglo i kako sam hteo.
Kao nagradu ću dobiti sebe - ne uštogljenog japija koji trči za šefovima i kojem keva vezuje kravatu.
Možda ne ni naročito uspešnog čoveka, sa nadrkanim nadredjenim, kolima koja me izludjuju i neizvesnim odlaskom na more svake godine. Zbog nečega ću se svakako i kajati. Ali to ću biti ja, i znaću da sam odluke donosio sam.
Dolaskom na posao bi trebalo da započne radno vreme.
U privatnim/stranim firmama je zaista tako.
U svim ostalim najčešće nije: ništa slađe od zakašnjenja, jutarnje kafe i pauze .
Ono što uznemiren sinčić govori svom ocu kad u sred noći upadne u spavaću sobu svojih roditelja.
Klinac, probuđen u sred noći nerazumljivom bukom koja dolazi iz spavaće sobe njegovih roditelja, odlazi da vidi šta se to dešava.
Plačnim glasom: Silazi s moje mame i nemoj da je udaraš.
Neka pile mamino... ne boli mamu...neka udara što jače.
