sve..pa i situacija koju nazovemo problemom...kažu da je rešenje ispred nosa..i da se iz tog razloga ne vidi dobro...ali..ako je sagledamo iz pristojne udaljenosti...obično bude smešno..koliko je bila lako rešiva...samo se trebalo dosetiti
udaljiš se ..da bi me bolje video..ili
udaljiš me...da bi se bolje video
Situacija kada vam se nečiji status,fotogragija ili drugo nepotrebno blebetanje veoma dopada,ali je pedeset ljudi vec komentarisalo pojavu ,a vi imate neopisivu potrebe da budete orginalni i ne želite da se ponavljate .I od hiljadu doskočica odaberete prostodušni LAJK.Jerbo je cela stvar otišla u totalnom drugom smeru !
status:Vazduh trepti kao da nebo gori .
Pero:Sprema se oluja !
Zubac:Sada gledaj lavčino...
Milivoje : Valter sjajan film
Vatrogasac: Bato ,Bato ...Životinjo jedna
Mala:A kad imamo kolokvijum?
Lunja: U sredu u pet !Pusa
Rebarca : Ma tad se znao red ,a nek ko sad ...Revolucija pod hitno .
Na Kajmaku: J...te Gadafi !
Rebarca :Ne nego cu da gotivim iperijalisticke svinje !
Kilo: Ma da smo mi neki narod ne bi nas oni polu Rusi od Estonaca pokrali .Umri sudija
I Sifon :Partizane ale ale ale ....
Kinaski :vishe od lajka manje od komentara !(Svidja mi se film veoma )
Opaska koju moj ortak ima kad vidi nekog minijaturnog psa, npr. čivavu.
Nisam siguran, nisam lično prisustvovao, ali je po riječima moje profesorice istorije u toj antičkoj zemlji prvi put na svijetu uveden novac u upotrebu. Ovim riječima se na šaljiv i istorijskom trivijom pun način ogoljuju međuljudski odnosi, stavljajući u prvi plan cilj i potrebu svih. Svih osim Feničana, oni su odavno mrtvi.
Šta će mi hvala, daj pare 'vamo!
Ja: Hvala Vam, zaista Vam hvala. Ovo mi je najboljih trideset sekundi u životu.
Profesorica istorije: Od kad je Fenikije ne zahvaljuj. Rekli smo plaća se po svršavanju, ne na vrijeme.
Ovako bake objašnjavaju svojim malim unucima razloge zbog kojih moraju da pojedu sve iz tanjira, koliko god im bilo bljak.
-Uzmi, sine...hajde, reci aaa....aaaaa...hajde, sokole bakin, da porasteš veliki i snažan kao Kraljević Marko.
- Neću...neeeee, ma neću! Ne volim to!
- Sine, moraš da jedeš, od vazduha se ne živi. Hajde, aaaa...
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
U narodu poznatiji kao "jeftinijeg nema".
Rečenica koju koriste razumne žene i to generacijama unazad.
Uvek upućena osvedočenoj profuknjači koja je u društvu najglasnija sa pričom o moralu.Po pravilu objašnjava da nikad ne bi prevarila muža,pogotovo ne sa tuđim.
`oću kurac.
- Brate, došlo mi je 10 metara drva, pa kako bi bilo da naletiš popodne?
- Rado bi došao, ali ne mogu od smijeha.
Po rodoteljima, iako nemoguća, jedina opcija koja može da pomogne da udovolje zahtevnoj deci.
A- Milice za šta će ti opet nove patike, prošli mesec sam ti kupio one air maks, kako ga zovete da ga jebem.
B- Ali moram malo da promenim...
A- Ali ja jedino da berem pare sa drveta pa da ti udovoljim.
