Rečenica koju svaki isfrustrirani prosečni Srbin kaže komšiji, poznaniku, prijatelju koji je živeo i radio u Nemačkoj, a sada se vratio u rodni kraj i soli pamet o svim čarima i blagodatima života u tuđini.
Velika gužva kod lekara
- E, jebem ti ove naše lekare. Čovek može da umre dok oni popiju svoje kafe i istračaju kolege. Pogledaj, komšo, ovu gužvu što se nakupila, neverovatno... - Milutine, toga nema u Njemačkoj. Ja tamo dok sam radio, kad se razbolim, dođem kod doktora, tamo svi rade čitav dan i noć, ništa nisam čekao, i od njihovih lekova odmah ozdravim. Ne znam ni što sam se vratio ovde... - Dragi komšo, idi u pičku nemačku, što si vraćao ovde koji kurac ako tamo cvetaju ruže?!
Građevinski radovi na obližnjem putu
- A jebem ga, da ga jebem! Pa šta više rade, ne može čovek normalno ni da prođe ovuda više! Koji će nam kurac dodatna traka i jebeni semafori?! - Heh, Dragutine, šta da ti kažem. Nisi živeo u Nemačkoj. Tamo i najmanji putevi imaju četiri trake i moderne semafore, a niskogradnja sve radove obavlja noću, tako da ne smeta ljudima po danu. E, ponekad se pitam što nisam ostao tamo da živim, kako je bilo lepo. - More, idi u pičku nemačku! Teraj se tamo i služi Švabe, jebala te Angela Merkel! Svi nešto serete o Nemačkoj, tamo ste šljakeri, a onda dođete ovde da glumite gastarbajtere!
Ne znam zašto, ali nije mi se učinila kao loša ideja. Ništa gluposti s čamcem i prženjem. Nabavit ću si ja jedan štap, zabaciti udicu i smjestiti se ispod jednog stabla u hladu. Zabiješ šešir na glavu i iščekuješ. Malo i odrijemaš, iako te nitko neće primijetiti ako ne hrčeš kao motorna pila.
Presjeklo me je kad sam vidio cijene štapova. Skup sport. Što ću sad? Hm... uključiti ću svoj primordijalni instinkt. Potreba će stvoriti želju, a želja namjeru. Tako je; ti si ratnik. Ma, neustrašivi ratnik.
A da se ja ipak pomolim, za svaki slučaj. Gdje ću od sramote se pomoliti. Zadnji put sam bio u crkvi kad sam se ispovijedio, a to je bilo kad i krizma. Baka potezala milijun veza i nosila kolače. Ajde, nikad nije kasno, nemaš što izgubiti. Možda djeluje i kao placebo, ako Ti i ne ispuni, uvjeriš sebe da Ti je ispunio.
Idem se pomoliti kad ono me prekine nebeska sekretarica: Server je onesposobljen zbog prenatrpanosti molitvama. Molimo Vas da se kasnije javite svom teističkom operateru. Za Boga stisnite broj 1, za Allaha stisnite 2, za Budu 3 (odlaganje telefona, neko viče na Budu da ne jaše stablo manga), za Jahvea 4, 5 za sva hinduistička božanstva pa ćete reći koga točno trebate.
Što je ovo, zapitam se? Pio nisam, šešir ima, znači nije sunce. Pogledam na sat, kad ono prošlo dvije ure. Što ću sad? Molitva ispada iz kombinacije. Aha, sjetit ću se što je majstor Ugvej iz Kung fu pande rekao: "Sve je u tebi". Tako je, tako je. Pronađi unutarnji mir. Budi jedno s vodom. Shangri - La.
Zatvorim oči, zamislim ribe kako su ulovljene i krećem. U početku ništa, kad odjednom uhvatim ribu zubima kao medvjed. Ne mogu vjerovati. Trljam oči. Ajde rukama, a gdje zubima. Odložim ribu sa strane i krećem opet. Prođe pet minuta, a opet isti ishod. Što je ovo? Uvijek sam mislio da su mi lovačke vještine toliko izražene da bi domoroci kad bi me vidjeli obavili razmjenu s ljudožderima.
Taman da ću uhvatiti još jednu, kad ono, nešto me povlači, gubim pozornost, slike su mi se ispremiješale, odjednom trenutak odsutnosti svega, a zatim osjetim mlaz vode. Voda ledena. Uff - proderem se. Otvorim oči. Pitam čovjeka gdje sam i što se dogodilo. Kaže da me je promatrao sa strane i smijao se mojem pripremanju hvatanje ribe goloruk. Vidio je da sam zaronio, ali da nisam izronio te da se krv pojavila na površinu. Da me je jedva izvukao. Rekao mi je da sam zaronio na stijenu. Pitam ga, onako zamotan oko glave, jesam li štogod uhvatio, a on mi odgovori nekoliko šavova.
(vraćam se zamotan kod prijatelja) - O, veliki sultane, pa di si nam bia. Ne javljaš se cili dan. - Bia u ribolovu. - Di su ribe? - Nema ih. - A di ti je oprema? - Lovia goloruk. - Hoho, Ber Grils, skužaj, nismo te prepoznali. (skidam zavoj) - Oo, jel' ti taj ožiljak zada Voldermort, dragi? - Je, zato i mogu pričat sa zmijama. - Idi ti u ribolov; ovako i onako ti ne možeš uvatit ribu, neotesan tako.
Ova fraza najčešće se govori dečacima, maminim sinovima (sekapersama) koji, ili ne znaju, ili ne žele da igraju fudbal sa drugarima.
Dečak: E, Mare, danas u 3 idemo na fudbal. Ideš sa nama? Sekapersa: Jao, ne mogu danas, imam mnogo domaćeg. Dečak: Daj, šta pričaš, pa nije nam učiteljica dala domaći?! Sekapersa: Jao, ma, neee moguuuu... Dečak: Ma dobro, baš me briga, idi se igraj s barbikama!
Obično se tako derete na tv kada se pojavi po stoti put neki novokomponovani pevač koji vas iritira jer ima ružne šiške.
1. program : Neki novi sranje pevač sa još većom sranje pesmom. Menjaj. 2. program : Isti novi sranje pevač sa istom novom sranje pesmom. Menjaj. 3. program : Opet isti kreten. I sledi urlik iz čmarnih žila: Prestani da mi spamuješ tv, idiote ružni! Idi pevaj mami svojoj, jedino te ona i sluša.
Trenutak kada shvatiš da više nema ni smisla ni valjanog razloga da ostaneš i nastaviš sa samodestrukcijom..Puklo te kako ne valja, loš neki trip, muka, priča i ljudi te smaraju, a popio si i popušio izgleda previše, tako da ni fizički ni psihički ne uspevaš da ostneš u poželjnoj uravnoteženosti. Imaš utisak da ćeš ispasti stoka i da je najbezbolnije da nekako odteturaš do kuće..
- Tri galaksije me opominju, a mlečni put mi je saopštio da sam u stratosferi. Idem ja kući..
Odgovor starijih osoba kada im kažeš da nema posla i da zbog toga blejiš po vazdan po brojnim ugostiteljskim objektima.
- Sine, čitav dan te nisam vidio ali pretpostavljam da ništa korisno nisi ni uradio, nit neke pare zaradio niti na bilo kakav način doprinio ovom društvu. Šta će sa ovom novom generacijom biti, bog zna ... - Stari, znaš kakva je situacija u ovoj našoj državi, za mlade nema posla, da idem na faks ne isplati se da radim za sitnu neku kintu kasnije, ne mogu naći nig... - Samo tražiš izgovore, nema posla, necu ovo neću ono .. IDI KOPAJ onda !
Često izgovarana rečenica od strane lenje osobe u pokušaju da se izbegne izvršavanje pojedine dužnosti. Ovo se može smatrati čistom psihologijom, jer se u većini slučajeva situacija uspeva preokrenuti u korist te osobe.
Miodragoljub: Mnogo sam gladan, ajde molim te izađi i kupi nam da jedemo. Miodragoljubinka: Ma idi ti, ja sam prošli put. Miodragoljub. Dobro, ajde, ja ću.
