Humor koji izlazi iz okvira shvatanja prosečno obrazovanog čoveka. Onaj humor karakterističan za tzv. krem svakog društva, i to, pre svega, akademski krem, što će reći univerzitetske profesore, farmaceute, lekare i one manje obrazovane, ali sa barem tri kolena rođena u urbanoj sredini.
Akademski humor, koliko god pokušavao biti duhovit, pre svega je šaljiv. Karakteriše ga latentna potreba za iskazivanjem znanja stečenog po domaćim i belosvetskim školama. To znači da sam akademski humor u startu i nema nameru da nasmeje, već da sagovorniku, uz određene akademske primese, pokaže da njegovo mesto nije u ovoj raspravi. Snalaženje u ambijentu akademskog humora služi i kao sredstvo pozicioniranja u akademskom društvu.
Iako su na prvi pogled uočljive sličnosti sa humorom prosečnog čoveka, akademski humor poseduje značajne razlike kako u samom iskazivanju, tako i u reakciji nakon kazivanja. U akademskom humoru ne postoje vulgariteti, barem ne oni s visokim stepenom primitivizma. Može se oprostiti ako naratoru akademcu izleti "jeb'o te", ali se sigurno ne može čuti od istinskog intelektualca naratorska sintagma tipa "zabole me kara" ili pominjanje telesnih šupljina u bilo kom kontekstu. Supstitut konkretnom imenovanju nekog dela tela ili radnje predstavljaju fraze "da ne kažem gde/šta", "znate i sami", "možete pretpostaviti" itd. Opet, na kraju krajeva, ne možeš svakako reagovati na akademski humor. Bilo da je abnormalno glup, ili čak i duhovit, reakcija mora biti diskretna. To znači - široki osmeh, uz "ha-ha" srednjeg tonaliteta i bez mahanja rukuma po stolu.
Svako se nekad može naći u ambijentu bogatim ovakvim humorom, ali ne može se garantovati da baš taj humor može ostvariti korelaciju sa situacijom koja izlazi iz domena akademskog ponašanja. Upravo zbog toga akademski humor treba ostati samo za one koji dobro njime barataju i imaju jaku pozadinu u privatnom životu.
SUPRUGA: Dragi, sećaš se kako smo se mi upoznali on davne godine? Kako je to bilo divno, još se sećam kako si bio smotan, kao Vudi Alen u svojim ranim filmovima, he-he...
SUPRUG: Draga, ja te molim da ne širiš insinuacije, može neko čuti. Bio sam najveći kavaljer u gradu. Ako se ne varam ti si pala na moje kazivanje "Hamleta", divno li to beše. Mada, nekad pomislim da sam ti trebao recitovati neku patetičnu Disovu pesmu, jer si baš ti prema meni bila tako patetična, samo što nisi plakala, ha-ha!
SUPRUGA: Bože, Petre, nemoj tako! Mogla sam ja tebi recitovati Dučića, ionako ste jedan i drugi rasni Hercegovci, he-he!
SUPRUG: Ha-ha!
SIN: Hej, tata, traži te neka devojka na vratima, kaže da je hitno...
SUPRUG: Oh, devojka veliš? Je l' to neka žena sa rukama deteta, kako bi rekao majčin zemljak iz Niša, ha-ha?
SIN: Ne, tata, kaže da je ona tvoja švalerka i da si je uvredio poklonom za rođendan i da želi da popriča s tobom!
Rečca koja se u srpskom govornom vokabularu, iliti rečniku, aplicira, iliti koristi, kao substitucija, iliti zamena, za rečce ''to jest'' i ''odnosno''. Pozdrav iliti 'aj zdravo.
* R. Štraus je poznat i kao kompozitor simfonijske poeme ''Also sprach Zarathustra'' iz op. 30...iliti muzike s početka filma ''Odiseja'' S. Kjubrika.
* ''...i zato mi gajimo veliko divljenje prema onima koji su smogli hrabrosti da ostanu na svojim ognjištima...iliti na Kosovu.''
* ''Žao mi je, gospođo, ali zaista nisam mogao ništa da učinim za Vašeg supruga...iliti preminuo je na operacionom stolu...''
* Ne, nemam ni kartu, ni markicu...iliti ŠUPIČKU MATERINU, BRE!
Starac koji radi u porodilištu.
Supruga (porodilja): "Uf..uf..uf..Živojine! Kad će ta babica više, hoćete da ja umrem ovde??!!"
Suprug (Živojin): "Sad će, sad će, strpi se draga..."
U salu ulazi osoba iz naslova definicije...
Suprug (Živojin): "Hehe...Vidi ovo...Dedica...Hehe..."
Dedica: "Gospodine napustite salu."
Suprug (Živojin): "Kao prvo ja nisam gospodin, nego Živojin..."
Multipraktik pitanje. Ako se postavi neodređeno cilj mu je uistinu da se otkrije izvor smrada i po mogućnosti ili otkloni uzrok ili ukloni nos iz njegove blizine, ovaj oblik bi recimo glasio "šta to smrdi na balegu?"
S druge strane, ako je pitanje postavljeno sa upadljivo mnogo detalja, služi da ukaže na to da nam je poznata situacija u kojoj se sagovornik nedavno našao a iz koje bi mogao da ponese kao suvenir taj specifičan vonj, koliko god to neverovatno bilo.
:Kile i Ćomi vise na rampi, nailazi Đole:
Kile - Jebote, šta to smrdi na dva nerazgažena maloletna pičića, đus votku, benzin i šumarak iza pumpe?
Ćomi - :značajan smešak: Nemam pojma.
Đole - :kez:
:legionar hita kući na odsustvo:
Legionar - :upada: Šta to smrdi na pičku koju niko nije jebao šest meseci?
Verna legionareva supruga - Gde? Šta?
Osnivač prosečne savremene srpske porodice, otac porodične loze, najstariji poznati predak iz još uvek turskoga vremena...
Prvi poznati predak/pretkinja o kom/kojoj njihovi potomci nešto više znaju pored ličnog imena, makar to bile samo približne godine života oca/majke svoje loze...
Rodio se u vremenskom periodu, u najboljem slučaju, između 1750. -te i 1775.-te godine, u onom malo lošijem, između 1775.-te i 1800.-te godine, što će reći da je u najbolju ruku bio savremenik sa Aleksom Nenadovićem (~1745-1804), a u najgoru sa Simom Andrejevićem Igumanovim (1804-1882)...
Bio je to vredan i sposoban čovek sa sela, koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom i znatan deo svega što je imao, sam je stvarao, sem onoga što je kupovao...
Kako su oni prvi preci koji su upisani u izvorima i bili bitni za svoje potomke, po njima prosečne srpske porodice nose imena - prezimena...
Ukoliko je taj najdalji poznati predak umro prerano ili prevremeno, ili je supruga istog bila dominantniji karakter od istog, ili većih zasluga za potomke, ona bi postala osnivač porodice...
Te generacije naših predaka behu hrabri borci za slobodu...
Od vremena kneza Miloša (1780-1860), do početka treće dekade 21.-og veka, izrodilo se 6-9 generacija potomaka od osnivača porodica...
Primeri fiktivnih osnivača porodica i njihovih generacija potomaka.
a) Porodica Petrović.
Otac loze - Petar Teodorović (1768-1831),
Koleno 1. - Jovan Petrović (1795-1853) i Stevana (1798-1868),
/ 2. - Dimitrije Petrović (1838-1905) i Ljubica (1843-1918),
/ 3. - Luka Petrović (1869-1945) i Stanija (1873-1952),
/ 4. - Milutin Petrović (1895-1975) i Persida (1899-1983),
/ 5. - Aleksandar Petrović (1921-1993) i Milica (1923-1998),
/ 6. - Slobodan Petrović (1945-2020) i Radmila (1947),
/ 7. - Dragan Petrović (1969) i Vesna (1973) i
/ 8. - Nikola Petrović (1998).
b) Porodica Jovanović.
Otac i majka loze - Jovan Petrov Teodorović (1795-1853) i Stevana (1798-1868),
Koleno 1. - Dimitrije Jovanović (1838-1905) i Ljubica (1843-1918),
/ 2. - Luka Jovanović (1869-1945) i Stanija (1873-1952),
/ 3. - Milutin Jovanović (1895-1975) i Persida (1899-1983)...
c) Porodica Stevanić.
Majka i otac loze - Jovan Petrov Teodorović (1795-1853) i Stevana (1798-1868),
Koleno 1. - Dimitrije Stevanić (1838-1905) i Ljubica (1843-1918),
/ 2. - Luka Stevanić (1869-1945) i Stanija (1873-1952),
/ 3. - Milutin Stevanić (1895-1975) i Persida (1899-1983)...
Rakija koja 'jebe' kako je dobra, tolko dobra da ako popiješ samo 2-3 čašice, padaš na kolena, i hodas sa 4x4 pogonom.
:muž se vraća od kolege, i zvoni na vrata kuće:
:supruga otvara vrata:
-Vidi ga, šta to učini od sebe crni Darko? Šta si pio kad ne možeš da hodaš na nogama, nego se pomažeš i sa rukama još?
-Ženo ne pitaj me ništa! Bio sam kod kolege, pio neku poklekušu, otvaraj ta vrata da udjem u kuću!
Sveska u koju se zapisuju važni ili manje važni dogadjaji u toku dana.
Supruga:
Muž mi je danas došao sa posla kasnije nego obično. Čini mi se da nešto nije u redu. Ceo dan je ravnodušan, nije primetio moju novu haljinu. Spremila sam mu omiljeno jelo, servirala vino, obukla se izazovno. Pored svega je bio odsutan. Već dugo mi se čini da me vara, a sada sam skoro sigurna. Vodili smo ljubav. Kada je završio otišao da gleda utakmicu. Ne mogu više. Sigurno ima drugu. Razmišljam o razvodu.
Suprug:
Ovi moji kreteni opet izgubili, al' sam bar jeb'o!
Izraz kajanja za naša nepromišljena obećanja.
Supruga vas sa nevericom gleda dok montirate novu traku za trčanje:
- Hehe, baš ćeš ti da trčiš...to čudo ima samo da skuplja prašinu koju ću ja da brišem. Gde ti da pomeriš guzicu, nemoj da me zasmejavaš!
- Šta bre? Ima da trčim samo tako. Evo još večeras...pustiću neki film i ima da trčim do kraja. Ajd' uključi HBO!
Žena pali TV....počinje Gospodar Prstenova.....produžena verzija....
* Izogovarana, uvređena, ispsovana, verbalno pretučena osoba
ili
* Ten crnca nakon letovanja.
ili
* Kombinacija ova dva slučaja: Izvređani crnac koji se upravo vratio sa letovanja!
*
Supruga: "Ti si jedno piiiiiiip, piip, piiiiiiiiiiiiiip od čoveka! Nula, minus nula, piiiiiiiiiiip! Ne znam kako sam te do sada trpela, gnjido!!! Moronu, smrdljiva piiiiiiiiiiiiiip...piiiiiiiiiiiiip!"
Suprug: "A bre ženo, nacrni me sve, o'ladi, smiri se malo!"
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
*
-A: "Hey Johny, kako bilo na moru?"
-Johny (niger): "Extra, brate, sunčali smo se non-stor!
-A: "Vidim, nacrnio si se!"
Živeo je skromno u svojoj kući u centru sela, u podnožju jedne planine.
Imao je nesrećno detinjstvo. Majku je izgubio kada mu je bilo samo tri godine. Sestra i polubrat su mu bili sve na svetu. Kada je završio osnovnu školu, odlučio je da nauči neki zanat. Vrednim radom i trudom postao je šnajder. Godinama se usavršavao, da bi postao zaista uspešan i cenjen u svom poslu.
Oženio se i dobio dve divne ćerke koje su mu podarile četvoro unučadi. Napravio je kuću u obližnjem velikom gradu i obezbedio dom svojoj deci. Neko vreme je živeo u gradu, ali se kasnije ipak vratio na selo, jer mu je tamo uvek bilo bolje i lepše za život. Celo selo ga je volelo i uvek je izbegavao konflikte. Svi su voleli da svrate kod njega u radionicu. Radio je svakog dana, osim nedeljom i praznicima.
Bio je druželjubiv, uživao je u društvu svojih prijatelja. Porodica mu je uvek bila na prvom mestu. Svoje ćerke, a kasnije i unučiće je naučio da pre svega budu dobri i pošteni, da porodica bude složna, naučio ih je skromnošću i da je život lep, da ga treba proživeti najbolje što umemo. Bio je ponosan pre svega na unuku i tri unuka. Voleo je i životinje. Po dvorištu se uvek šetala neka mačka koju je on krišom hranio, jer ih baka nije volela i uvek bi ih terala iz dvorišta. Svakog dana su dolazile u isto vreme i čekale starca da ih nahrani. Napravio im je i sklonište od kiše i lošeg vremena.
Svi su se iznenadili kada je osvanuo jedan prolećni dan, a starca nije bilo u njegovoj radionici. Zabrinuta komšinica je otrčala kod njega u kuću, međutim, njega tamo nije bilo. Njegova supruga je ostala sama i uplakana. Predhodne noći mu je pozlilo i hitna pomoć ga je odvezla u bolnicu. Niko nije ni slutio šta će se dogoditi. Ostao je to veče u bolnici, a ujutru se, kako doktori tvrde, bolje osećao. Doručkovao je, legao da se odmori i nije se probudio.
Na dan njegove smrti u selu je vladala tišina kakvu dugo nisu zapamtili. Suze su lile sa lica i niko ih nije krio. Muk koji je dugo trajao. Na dan njegove sahrane i nebo se rastužilo. Kiša je neprekidno padala. Nije bilo hladno, ali kiša je dugo trajala. Dok se selo skupljalo na groblju, jedan pas se ušunjao u dvorište starčeve kuće u kojoj nije bilo nikoga. Ostao je tu sve dok ga supruga pokojnog deke nije primetila. Ležao je ispred dekine radionice. Kao da je i on osetio prazninu i bol, i kao da je znao da je sada tu potreban. Iako baka nije volela pse, on je uspeo da se izbori za svoje mesto i ostao je tu. Ubrzo je i on dobio svoju kućicu, baš kao što je i deka pravio mačkama. Međutim, baka nikako nije mogla da se navikne na njega i uporno ga je terala, ali bezuspešno. Pas je postao član porodice. Unučići koji su dolazili kod bake u posetu su se brinuli o njemu. Bila je to draga kuca jer se pojavila niodkuda i to baš na dan dekine sahrane. Niko nije imao srca da ga otera.
I dalje je tu, u dvorištu stare, trošne kuće. Pas i baka grade jedno lepo prijateljstvo, baš kao što bi to činio i pokojni starac.
