U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.
Klinac 1: Hoćemo jednu partiju tenkića? Klinac 2: Ne može, hladi se adapter. Klinac 1: Dobro, sačekaću, onda ćemo posle. Klinac 2: Nećemo posle, tata gleda dnevnik. Klinac 1: Čika Mićo, jel' možemo da igramo malo igrice dok ne počne dnevnik? Ćale: Ma igrajte bre kol'ko oćete, ja taj bučuk ne gledam otkad se zaratilo... Klinac 1: Eto vidiš, možemo da igramo. Klinac 2: Pa ne znam bre, možda će mama da gleda seriju Ćale: U ovoj kući bogami neće, te meksičke novotarije neću da vidim, čujem li španski ima da razbijem televizor... Klinac 2: Dobro, ajde, igraćemo, ali samo 15 minuta. Nego, da ne znaš možda šta je bilo danas u Moćnim rendžerima? Klinac 1: Ne znam, malopre mi došla struja kad sam krenuo kod tebe, nisam imao struju ceo dan. Klinac 2: Ni ja. Klinac 1: Pa od čega ti se onda hladio adapter?
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta. Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu. Ona se osvrće: - Ijao što je lep fikus! Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba. - Nije fikus; to je dracena... - Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka... - Nisam video, gledao sam tebe. - Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka... - Nisam ni nju video, zato što sam... - Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.) - Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti... - Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu… - Ovo je istorija umetnosti... - Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško... - Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt... - A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte… - Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar... - Kako nisi slikar? Pa sad si rekao... - Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce… - Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac? - Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja... - Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra? - Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra? - Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus... - Dracena... - Ma nema veze... Znači nemaš sestru? Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002. - Nemam. Piješ bel... - A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom! - Ovo je vino, belo vino... - A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori? - Pa... nemam, imam Šardone... - Ne pijem belo vino, to je kiselo. - Šampanjac piješ, to ti nije kiselo? - Šampanjac je šampanjac, to je otmeno... - Otmeno? A šardone nije otmen? - Šarbone je kiseo! - Nije šarBone, nego šar... - Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.) - Pa što sediš samo tu, tako? Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače: - UGASI SVETLO!!! Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo… - UGASI SVETLO! Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se. - Spusti roletne! Spuštaš roletne i vraćaš se. - I ono svetlo u kuhinji! Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne: - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je… - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - Neću da te gledam, u redu… Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu… - NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ! Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge... - ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!! Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu. - NE GLEDAJ ME!!! - Nipošto, kažeš i ne pomeraš se. Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se: - Ajde! Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
****** Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju. - Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled… - Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!? - Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne. ...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Istinita ( ! ) tvrdnja kojom određeni ljudi nastoje da vas ubijede u veliku važnost onoga o čemu pričaju ili onoga čime se bave. Bez obzira na to što se ovaj izraz zloupotrebljava u ovakve svrhe, njegova istinitost nas zaista može natjerati na razmišljanje. Ako su o nečemu zaista napisane knjige (a jesu), to samo pokazuje koliko je naše znanje i razumijevanje oskudno i površno.
Ovo se ne odnosi samo na nauku, već i na neka ljudska iskustva. Obično se smatra da se neke stvari ne mogu riječima opisati već se moraju doživjeti da bi se shvatile. Ipak, čitavi tomovi su napisani o nekim emocijama, da bi se one ljudima dočarale. Na primjer, da bi bila jasna jedna emocija ili postupak nekog lika u romanu, mora nam biti poznato sve ono što je do toga dovelo, a o čemu je pisano na prethodnih nekoliko stotina strana. I opet, u potpunosti će to samo shvatiti oni koji su i sami kroz nešto slično prošli.
Profesor fizike: Mislite da nešto znate o strukturi atoma, a knjige i knjige su napisane samo o elektronu, da druge čestice ni ne spominjem.
Možda bi se mogle knjige napisati o nekim temama koje su predmet definicija na vukajliji, i opet ih ne bismo do kraja dokučili. Nažalost, čini mi se da se iz riječnika, enciklopedija, pa i Vukajlije, može malo naučiti, to jest, u stanju smo shvatiti samo one stvari koje su nam već donekle poznate. Ostalo takođe shvatimo, ali ipak utisak nam je pomalo blijed. Isto kao što stranci ne mogu do kraja provaliti srpski humor ili mi možda neki njihov... knjige bi se o ovom svemu mogle napisati.
Najgluplja rečenica ikada, izgovaraju je i desničari i levičari. Desničari pate za drevnim kraljevstvima i carstvima a levičari za komunjarama.
Što se drevnih ljudi tiče treba reći da je u gotovo svim drevnim civilizacijama pedofilija bila normalna. Drevni ljudi su robovima uključujući i deci radili grozomorne stvari od kojih bi i masovni ubica povratio.
Paganska vlastela je volela brutalne ogrije a carevi i kraljevi su često uzimali sestre za žene.
A što se tiče komunjara dovoljno je samo da se potsetimo da su prilikom oslobađanja silovali pola Berlina.
Pre 2000 godina u jednoj Rimskoj palati...
"Gajuse Maksimuse dovedi nam još robova i robinja da se malo "proveselimo"... "
2000 godina kasnije džangrizavi deda vidi ženu u provokativnoj odeći...
Deda: "Eh kakvi smo to ljudi postali, toga nekada nije bilo!"
Glavni argument studenata koji idu na apsolventsku ekskurziju (tzv autobus non-stop ekskurzija), sa koje će se vratiti za 500 evra lakši i sa sledećim utiscima: da Ljoret de Mar ima carske diskoteke, da su pizze u Italiji gore od naših, da je lakše trošiti dva evra tamo, nego 200 dinara ovde, da su Španjolke sve nekako punačke, da u Veneciji smrdi, da su videli Giljerma Kanjasa, da su Italijani teške feminizodre metroseksualske, da su se vozili F1 pistom u Monte Karlu i da su bacali novčiće (od evro) u fontanu.
- Pa koj kurac si išla tamo, kad se žališ? - Pa lepo je da se otputuje, da se vidi nešto novo. - Aha, i ja vidim.
Jedan od mitova,davno oboren ,medjutim i dalje dosta korišćen od strane bošnjoooka i hrvata(koji su inače milenijum proveli pod ugarima koji su polu-azijatsko pleme). Inače uglavnom se i dalje koristi od strane istih u uvredljivom smislu jer po njihovoj degenerativnoj logici su Turci 400 godina 24 sata silovali naše žene a pritom se znalo da su balkanom 95 posto obitavali poturčenjaci koji su nazivani kolokvijalno turci a da je originalnih turaka bilo jako malo i da su uglavnom bili na visokim položajima...I tako bez obzira što Srbi ni po visini ni po izgledu nisu turci, i da su nam haplogrupe generalno različite i dalje će te se sretati sa prozivkama iste tematike ,ignorišite ih ili im uzvratite prostom logikom.
Kroasan:Vi srboćetnici ste obični turci ,mi hrvati smo čistokrvni narod
Srbin:Došli kao Avari ,asimilovani sa nama , hiljadu godina bili pod ugarima u više navrata pod turcima , neko vreme i pod italijanima, i on će meni reći da sam turčin...
Narodski izraz ostao od starina kada se vršidba obavljala volovima ili konjima, na guvnu. Kako su se pastuvi koristili za ostale teške rabote poput oranja i tegljenja tereta, a i neke, ne tako teške, poput produženja loze i paradiranja po vašarima, kobile su bile prve na udaru. Posao nije bio lak tako da su seljaci svaki put pre vršidbe imali problema da uhvate neku kobilu u gomili onih koje su spokojno pasle po livadi. Najsporija i najbaksuznija među njima bi obično završila privezana za kolac, vrteći se vasceli dan u krug, gazeći nogu pred nogu i odvajajući slamu od dragocenog zrna. U žargonu označava nekog ko je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj zbog svoje maleroznosti i nesposobnosti da utekne iz, po njega loše, situacije.
Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.
Ultimativna replika kojom se staje na kraj svakoj prepirci ako sagovornik odigra na kartu poznatih ličnosti ili naroda u korist svoje odbrane, opravdavajući time neko svoje delo ili postupak. Jedini kontraargument na ovo je stari, dobri inat ali su posledice obično kontraproduktivne po sagovornika.
Primer 1.
Otac: - Alo, sine, nemoj da jedeš ležeći, ugušićeš se. Sin: - Eeee moj ćale, znaš li ti da je za Rimljane vrhunac zadovoljstva bio da se na gozbama opruže na divanu, ovako baš k'o ja sad, i onda natenane da uživaju u hrani i piću k'o gospoda, a ne to obedovanje za stolom što vi praktikujete, k'o neki varvari. Otac: - Pa, zato su i propali, a ti da si smesta dovuk'o to lezilebovićko dupe za sto da te ne bih, onako varvarski, naterao. Sin: - E baš neću!... Varvarine!
Upotrebom mašte shvatićete o kakvim je posledicama reč.
Primer 2.
Otac: - Ajd' uzmi malo prasetine da vidiš što je dobra, doneo stric malopre iz sela, sveže ispečena, prste da poližeš. Sin: - Ćale, je l' ti to mene malo poprckuješ? Skloni to, bre, znaš da sam vegeterijanac. Otac: - Eee, fenseru, a za Uskrs ti je prijala jagnjetina. Dobro, dobro. A, ko te natera na to tako iznebuha, 'leba ti? Sin: - Jeee, ćale, al' si ti zabagreo. Pa svi poznati ljudi su bili vegeterijanci. Otac: - Koji to? Sin: - Pa između ostalih: Sokrat, Seneka, Ciceron, Roza Luksemburg, Franz Kafka, Hitler, Mahatma Gandi, Bob Marli, Džon Lenon itd. Otac: - Zato su i propali. Il' su otrovani, il' posečeni, il' upucani, il' ih neka bolest pokosila. Svi redom što si ih nabrojao. Sin: - Dobro bre, ćale, daj ti, ipak, meni tu prasetinu da probam. Nešto sam ogladneo posle ovolike priče.
Roman Dragoslava Mihajlovića o životu dušanovačkog mangupa i bokserskog šampiona Ljube Vrapčeta. Ovu knjigu možete da volite ili ne, možete da kažete da je govno od proze ili biser YU književnosti, ali niko ne može da porekne da mu je ovo delo obeležilo jedan period detinjstva. Naime, ovaj roman se obradjuje uglavnom u prvom razredu srednje škole i njegova fabula predstavlja totalno osveženje u odnosu na dela koja se deci serviraju u tom starosnom uzrastu ( Ep o Gilgamešu, Pakao, Božanstvena komedija, Dekameron...). Naravno, sve ovo navedeno su velika dela, ali ko još u 15 godina može da ukapira odlomke iz Starog zaveta!? E sad, uglavnom se dešava da su profesori srpskog totalno netolerantni kad je u pitanju ova knjiga, jer je "vulgarna", pa se ona samo pretči, čisto reda radi.
Jedan dogadjaj iz moje srednje škole. Profesorka srpskog pripada grupi gorepomenutih profesora, koje zabole kurac za "Tikve", te se čas analize ove knjige sveo na petominutno prepričavanje od strane najbolje učenice. Profesorka: U redu je, Ivana, dovoljno smo čuli o Tikvama. Ko hoće da popravi ocenu? Marija: Ja bih. Profesorka: Uh, ti imaš čistu jedinicu. Hm, ajde analiziraj jednu rečenicu iz romana, ali nadji, leba ti, neku gde nema bezobraznih reči! Marija: Krajem 50-ih, na Dušanovcu se osetio deficit medju ribama. Subjekat je... Profesorka: Jao, to je predugačko za tebe, a i te "ribe", pazi na rečnik. Traži kraću, i bez vulgarnosti! Marija: Hoćete mindže!!! Profesorka ( kolutanje očima ) Odeljenje ( koma )
