Zajednički naziv za razne oblike ponašanja, umetnička dela, teorije (uglavnom zavere), kulturne i poljoprivredne proizvode, koji imaju jedan cilj - ispoljavanje i podržavanje sledećih ideja: Srbi su Najstariji Narod, Čuvari planete i bližeg kosmosa, Bog je Srbin, Nebesa su Naša i srodnih misli.
Dijapazon tih ispoljavanja dosta je širok - varira od Baje Malog Knindže, standardnog slikovitog motiva bradatog četnika sa nožem u jednoj a jagnjećim prečnjakom u drugoj ruci, Srpkinje su najlepše žene na svetu, preko pripovedača o Teslinom tajnom oružju, iluminata koji su se namerili da unište Srbe jer su jedini koji su prozreli i imaju moć da spreče njihove devijantne planove, zatim naučnih teorija o tome da je gen p53 u obliku šajkače i da srpstvo leči od raka, do teorija zavere vrlo heterogenog sadržaja (raznorazni jevreji, pederi, masoni i ostali vladari iz senke, tvorci Novog Svetskog Poretka su protiv NAS jer smo NAJJAĆI)
Dakle, srbotreš kao kategorija ispoljava se u praktično svim životnim delatnostima - umetnosti, nauci, tehnologiji, filozofiji.
A nekima je, što bi se na trulome zapadu, kanda, reklo - lajfstajl.
Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.
Kabinet predsednika Srbije.
Boris Tadić: Razumem gospodine Joris. Odmah ćemo videti sa našim ljudima da se ta parada organizuje. Znam da ne možemo u Evropsku Uniju bez toga. Naravno, mi smo zemlja koja iznad svega poštuje ljudska prava. Da, da, dobro gospodine Joris. Znate koliko vas poštujemo ovde. Pa čak nam se i imena rimuju Boris i Joris hehehe.....ne gospodine, znam da nije smešno. Doviđenja gospodine Joris. Iviceeeee, dolazi ovamo.
Ivica Dačić: Ej Šefe, šta se događa jel opet zemljotres u Kraljevu, da spremim pare da ih operemo?
Boris Tadić: Ne Ivice, samo na pare misliš. Zvao je Joris van der Faare, specijalni izaslanik zamenika zamenikovog sekretara za pitanja nacionalnih manjina na teritoriji Balkana i tražio je od nas kao bitan uslov za članstvo u Evropskoj Uniji, da organizujemo Paradu Romulanaca kako bi svetu pokazali našu tolreantnost prema manjinama.
Ivica Dačić: Paradu čega?
Boris Tadić: Paradu Romulanaca. To ti je novi politički korektan izraz za kalafonce, propisan od strane Evropske Unije.
Ivica Dačić: Šefe a da oni nas malo ne zajebavaju. Zahtevi su im sve čudniji i čudniji.
Boris Tadić: Sram te bilo, tako da pričaš za naše prijatelje koji krvare za demokratiju. Odmah pozovi Kebu neka nađe neku žrtvu da predvodi paradu i spremi pandure ako dođu huligani da prekinu paradu, jer oni uvek hoće nešto da prekinu.
Ivica Dačić: Razumem Šefe. Odmah se bacam na organizaciju.
Boris Tadić: I pitaj ga gde peva. hoću Žuću i Šutketa da vodim na živu muziku.
5 minuta kasnije u nekom džiberskom kafiću.
Dragan Kojiće Keba: Razumem. Naravno gospon Daćke. Sve ćemo organizovati. Evo i Đej je tu. Naravno. Evo odmah se bacamo na to. Pevam u Ševeningenu večeras. Dođite. Ostav'ćemo vam separe. Doviđenja gospon Daćke i ništa ne brinite. Odmah to rešavamo.
Đejka imamo problem.
Džej: Kakav problem Kebo? Nije valjda ona tvoja ćerka opet abortirala?
Dragan Kojić Keba PU! Jezik pregriz'o, nije to. Zvao me Daćke. Moramo da organizujemo neku paradu nas Cigana, isto k'o oni gejovi il' nas 'apsi.
Džej: Pa šta je problem? Organizovaćemo kada ne budemo imali neki nastup.
Dragan Kojić Keba Nema problema! Nema problema! Au bre Đejka pa jes' ti lud? Pa hoćeš da nas samelju oni skinseri i huligani. Moramo da nađemo žrtveno jagnje. Samo ne znam koga.
Džej: A što ne zoveš muža od one što je non stop spavaš kada god ideš da sipaš benzin na pumpi kod njene favele? Onog što voli naućnu fantastiku.
Dragan Kojić Keba Enver. Bravo Đejka pametan si ti. Njemu ćemo da uvalimo pušku.
5 minuta kasnije favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Enver: OOOO Kebo. Da. Da. Parada Romulanaca. Bio bih počastvoavan. Svakako. Pa to je ostvarenje mog sna. Hvala gospon Kebo. Neću vas razočarati.
22 izfeminizirana lika koja jure da ih snimi kamera, umesto da jure sa loptom.
Znate one priče devojaka koje stalno ponavljaju, govoreći: " Nikad neću razumeti one glupe muškarce, gledaju onaj fudbal, gde 22 znojava, kaljava, bradata, debela, mršava lika jure za onom gumenom okruglom stvari. I pokušavaju da šutnu u mrežu, i čak ne mora da se desi nijednom u toku igre, baš dosadno, zar ne?"
Ali sada je drugačija slika, devojke su počele da gledaju taj "fudbal", doduše, i one same znaju da gledaju samo one nalickane pedere, koji pokušavaju samo da očaraju publiku svojim izgledom, a ne kao nekada, igrom, potezima, golovima, pa i samim proslavama golova. Ovaj "fudbal" liči na sve, osim na, nekada, onu divnu igru.
Da ne grešim dušu, ima i sada da se odgleda po koji meč, onako zamiljiv, gde se ekipe nadigravaju i pokušavaju da parirajuprotivnicima, golovima i igram, ali sada se sve više svodi na to, da se takmiče, ko će da plati više igrača, i kako će ustvari potrošiti silne milione, na neke invalide. No dobro, nije ni to ono najgore.
Subjektivno mišljenje je to, da je ustvari ono najgore ti smešni pederi, koji su umislili da su igrači, odnosno manekeni, koji su tu došli da se promovišu, zarade na reklami, kupe lepe kopačke (KUPE??!, pa oni dobijaju pare i kada ih kupe ...), stavljaju trakice , narukvice, čarapive, briju noge, čupaju obrve, i sve to da bi lepše izgledali, a dok su kodeks: "Ostaviti srce na terenu" odavno zaboravili, ili čak nisu ni čuli za to, a kamoli ga primenili u praksi, dok ga drugi vešto izbegavaju, čuvajući svoje lagane ručice i nožice daleko od dodira nekoga ko želi da im otme loptu.
I konačno dolazimo i do one famozne "šala na stranu" frizure, ili možda još poznatijeg imena "fudbalerčić stajl". Naravno, to je fora koja je furana od 85% fudbalske populacije. Obriju se sa strane, a ostave šiškice koje prebacuju sa jedne na drugu stranu. Ona uvek mora da postoji, nebitno da l' je to prijateljski meč, likaški, kup ili kako već. Inače, to ne bi bio problem da je furaju pravi fudbaleri, oni koji nešto znaju, ali ne, sada to nose i velikani seoskog i gradskog fudbala.
Klasični fudbalerčići, seoski mangupi i djilkoši, gradski klošari i ostali velikani najvažnije sporedne stvari na svetu, ne retko nose ovakve frizure po svojim idolima, imitiraju ih kako po ponašanju, tako i po hodu, stavu, frizuri, patikama pa sve do čupanja obrva i farbanja u žuto.Možemo i videti kako skauti i menadžeri igrača postaju modni agenti, ali dobro to je sada realno.
+: Ajde Jojiću , ajde, šutni majstore... pa gde sada staješ da namestiš frizuru na 20m, pa da l' si ti normalan ? Govno manekensko !!!
________________________________________________________
-: A pogledaj ti ovog Neymara, ovo mu je 7 put da pada, za 20 minuta igre, ja ne znam da l' je on koji put ušao u duel sa nekim, osim sa mladjom sestrom. Slepac jedan, bitno je da je podigao štucne i da im narukvicu, a to što je više na zemlji to ništa.
