Prostorno-vremenski se teleportovati iz jedne kafane u drugu. Sve to i ne zvuči toliko sajber-nadrealno, ukoliko niste subjekt sam koji pojma nema kako je došao iz tačke A u tačku B.
-E matori, si ustao, hehe? -Jao bre mani me. Sinoć se sećam da sam popio onih 11 rakija na eks, pa smo onako zagrejani zapalili kod Ljubice u kafanu. I pijem ja onaj jelen, vi se smejete, dernjate, kad zajeb, ja odjednom u Šeriju! Pojma nemam kako smo tamo došli. Sledeća scena koje se sećam je da sam bacio peglu ispred kafića. I onda mi nešto kroz maglu kako sam padao po bašti i upao u kokošinjac... Ekstra je bilo!
Uglavnom prisilna rabota koju osmišljavalju oni koji o humanosti nemaju pojma, a izvode je ucenjeni subjekti do granica samoodržanja.
- Mama, sutra u školu treba doneti hranu za bebe. - Spakuj, sine od bate ove četiri kutije. - A u sportski klub osnovna sredstva za higijenu. U muzičkoj školi rekli su da donesemo igračke. - A ja moram u školu doneti obuću, u muzičku ćebad... - Dobro, ćero, evo ima naših zaliha. - Mama, nama ništa nije ostalo u stanu. Beba plače gladna je. Nema mleka. - Ne brinite deco, sad ću zovem babu da nam kupi hranu, ćebad i nešto da obučemo za prvu ruku. - Ženo, danas smo se odrekli pola plate za pomoć, ko nije hteo - otkaz. - Joj crni Dimitrije, pa kako ćemo kredit platiti, oduzeće nam stan. Šta ćemo jesti? Ići ćemo i goli i bosi. Svu sam robu odnela u Crveni krst. - Zovi majku da ti pozajmi... - Dobar dan, mi smo iz medicinskog centra, potrebna nam je krv!
A: -Znaš onog što glumi u onom filmu koji smo gledali onaj dan, sećaš se? B: -A, je l' to onaj što je ubio onog drugog zbog one žene? A: -Da, da taj! B: -Pa što ne kažeš odma' da je to onaj...
Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad. Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš. Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče. Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu. Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.
Totalni i neprevaziđeni nemač pojma kad je pevanje u pitanju. Grlati primerak bez ikakve sumnje gori i od onih vokalnih umetnica sa Ibarske magistrale za koje ne znate da li pevaju ili je to samo mikrofonija. Naime, urbana legenda kaže da je pomenutom, već po izlasku iz majčine utrobe, zasad još neidentifikovana krava prdnula u uvo i tako ga muzički obogaljila za čitav život, ali otkud jedna KRAVA u urbanim uslovima života i suviše je zahtevno za dokučiti. Bilo kako bilo, strašno je. I to pogotovo nama koji smo iz socijalne kurtoazije prisiljeni da slušamo njegove neuhvatljive interpretacije poznatih pesama, od kojih samo tekst EVENTUALNO ostane koliko-toliko razumljiv.
Elem, udarati po predelu lobanje. Dok ne umukne. Po svaku cenu. Pozdrav.
- Šefe, a jel' može ona ♫PROKUPLJE, BLACE, KURŠUMLIJAAAA, TU JE MOJA FAMILIJAAAA♫? - Ovaj...Ne znamo ni tu, gospodine, al' ako biste samo na trenutak prestali da pevate, možda bi basista prestao da povraća i uspeo da se seti. Znate, mnogo nam je osetljiv...
- Vodite ga odavde! - Što, gazda, pa nije čak ni pijan... - Al' gosti treba da budu, mladiću, a sve mi ih je rasterao svojim pevanjem! Vodite ga napolje, bre, inače ću didem po pušku, moram i ja od nečeg da živim, majka mu stara!
Muškarac prirodno rumenih obraza, nastalih šibanjem vetra, visokokalorične hrane ( na koju se navikne još u prvim godinama života) i ostalih uzročnika punokrvnosti. Gotovo redovno Rus, Nemac u sandalama sa čarapama, ponegde se još može naći i u Srbiji, puca od zdravlja.
