Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču. Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.
Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..
Razgovor dvojice prijatelja koji žive na dva suprotna kraja Lihtenštajna:
- O pa gde si Mateo, nema te dve nedelje da svrneš u naš grad! Priznaj da ti je žena udarila pritvor zbog onog pijančenja.. - Ma jok Sandro druže stari, poslala me na pijacu a kući u Maurenu nestalo brokolija pa naleteo ovamo prigradskim, nisam se vozio 100 godina nekim motorizovanim prevozom. - Nećeš uzimati kola? - Ma odustao sam, šta će mi? Prehodam do granice za sat i po polako, bajkom mi treba 20 minuta laganeze.. - Ma uzmeš neku mečku da ga parkiraš ispred kuće za kurčenje, ne moraš da ga vozaš. I onako nemaš gde pare da potrošiš. Nego gde je Alex? - Otišao u Afriku na svetsko, hoće da ga pojedu oni crnci ili da navuče neku boleštinu..Nema pametnijeg posla, jebo ga fudbal. - Baš, ne bih mogao u tom rasulu da živim, šanse nema. Nego jesi video grupu za evropsko, biće derbi sa San Marinom a? - Ma ko ga jebe, i onako se nećemo plasirati..Ej zamisli, malopre sretnem lika u busu, prosi! - LAŽEŠ! Pa..Pa toga ima i kod nas!? - Ma nije naš dobro je - neki Rumun.. - Jebem ti sreću, kako su ove granice pootvarali, još će nam i Kinezi prodavnicu ovde otvoriti. Nego gde ćemo ove godine na more? - Ma možemo gde hoćemo..
Oni na svakih 5 sekundi refrešuju stranicu sa definicijom, da vide da neko nije udario komentar. Na svaki komentar u sekundi sledi odgovor; osećaju se kao domaćin koji mora da ispoštuje gosta.
Jedna od najnerealnijih scena u bilo kom filmu. Nivo realosti je približno jednak potezima Džona Meklejna u četvtom delu "Umiranja". Nebitno da li ste pre pola sata prisustvovali smrti vašeg najboljeg druga ili ste pobegli od kandži japanskih dilera oružjem, nivo napaljenosti je uvek na maksimumu. Krvavi ste i imate prostrelnu ranu kroz stomak, a devojka koju ste upoznali pre samo 2 sata će vam se predati kao da ste prvi dan na medenom mesecu. Nema onih rečenica: imaš kondom? Moraćemo paziti! Nema nameštanja močuge pre ubadanja, sve se to automatski dešava. Ženska svršava već pri početku drugog minuta predigre i tako svakih 10 sekundi.
Reč koju muški deo pupulacije koristi mnogo češće nego što misli, 99% je upućena ženskom delu populacije! Ta ista ''reč'' ženskom delu populacije naročito ide na organ koji poseduje muški deo populacije!
Ženoooooo!!! Ženooooo!!! Dimije multitul?! Ostavio sam ga na sigurno i sad ne mogu da ga nađem!
Mamaaaa mamaaaaa!!! Dimije desni šraf sa poklopca računara onaj što je oblajzno dao sam ti ga u ruke... i rekao da mi čuvaš ako mi zatreba!!!
Ćerooooo ćeroooo idi pitaj mamu dimije glinerica! A ako ne nađe glinericu pitaj je dimije ostavila licne za osigurače.... i da mi donese... eto opet sve na mene spalo da uradim!
Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.
U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.
Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.
Saznanje da se na jednom štandu prodaje Ranjeni orao po istoj ceni kao i zbirka viceva o Čaku Norisu, je donekle popravilo taj dan.
Jedna vrsta epiteta koja opisuje karakter nažalost samo devojaka...
"...Do njega djipa 'ćerka u, pardon, ipak je švalerka tu sam noćnu ticu susret'o na šoru guguče na centrali na nju su se već pentrali da prostite, više neg' na Frušku goru..." (Odlomak Balaševićeve pesme Šugar rep)
Kamikaza. Samoubica. Muškarac koji svesno ide ka samouništenju. I pored toga što je svaka devojka sa kojom je bio bila ekstremno inteligentna i uništila mu život, njemu i dalje nije dosta i ne shvata da treba nešto da promeni.
- Halo. - E, ja sam. Šta radiš? - Ništa, evo blejim po kući. - Super. Kad već ništa ne radiš, uđi u kupatilo, sredi se, obrij se, isturpijaj nokte, namiriši se i nacrtaj se kod mene. - Što? Riknula ti ona baba iz Švice, i nasledio si sav onaj keš, a? Pa, čestitam, mato... - Ma, nije to, jebem te, nego mi dolazi sestra i dovodi svoju drugaricu. Znaš onu o kojoj sam ti pričao? Mala je AVION! Ma, koji avion, AŽDAJA! I u startu imaš prođu, jer je videla neke tvoje fotke i opasno se primila... - Dooooobro. Reci mi nešto o njoj, je l' radi nešto, studira? - Ma, zabole te baš šta radi. Ako ćeš iskreno, nije baš mnogo bistra, al' šta te brige... - Ne mogu... Znaš da mene uzbuđuje intelekt... Može da bude najlepša na svetu, ali ako nije pametna, džabe. - Joj, koji si ti slepac, konju jedan!!! Uzbuđuje te intelekt?!?!?!?! Pa, nećeš u glavu da je karaš, idiote!!! Takav ćeš zicer da promašiš!!! Pa, dabogda ne kar'o nikad ništa, probiraču jedan!!! Slepče slepi!!! Namestim ti šansu, a ti... Uf, kako si me iznervir'o!!! 'Aj, čujemo se sutra! - Izvini, hvala ti, ali znaš me...
