Uobičajeno pitanje superduhovitog sagovornika pri svakom pojavljivanju ovaca/krava/koza/živine na televiziji.
Čika Jovan Memedović na TV-u, livada, livada, sanjiva se buudi, ovčice pasu zelenu travicu, seoska idila, ovo-ono, sediš, piješ kafu/sok/čaj.
Superduhoviti drugar: ''E brate, e odakle ti na TeVeU, e brate a?!'' :umiranje istog od smeha:
Razlikujemo dve vrste:
1. Preterano ambiciozan i zajebano živčan čovek,koji od svog deteta svakog trenutka ocekuje sve više, da sa 7 godina pokaže ono što ovaj ne može ni da zamisli. Može se prepoznati po konstantom vikanju, kako na dete, tako i na sve ostale, od drugih klinaca, preko sudije pa do trenera.
2. Naizgled smiren i staložen čovek u kome čuči i čeka osoba pod brojem 1.
Obavezna kolateralna šteta prilikom izvođenja operacije: Mažnjavanje komšijinih trešanja. Žvakanje ovih koštunjavih plodova, pored napadnog trpanja u kese, džepove i majice, obično ne prolazi bez kidanja grana. Izgled trešnjinog drveta nakon odrađenog posla odaje utisak da je trešnju upravo opustošila četa Mongola i Huna na čelu sa Atilom lično, a ne grupica balavih klinaca, koja ne zna nos da obriše ali zato zna da se poput najspretnijih šimpanzi uspentra na najvišu trešnjinu tačku, potkrepljujući tako svojim polucivilizovanim ponašanjem Darvinovu teoriju. Ritual nasilničkog lomljenja grana je, iako logički neobjašnjiv, gotovo neizbežan, bez obzira da li je komšija neobavešten o agresiji nezasitih balavaca na njegovu voćku ili ih pak najljubaznije zamoli da to ne rade. Potpuno svejedno, oni će grane izlomiti.
- E, čiča, mi došli malo na tvoju trešnju, 'ajde pusti nas malo 'leba ti da oberemo, ti ionako imaš 80 godina, sutra ćeš da rikneš...koji će ti kurac trešnja, ovako neobrana da propadne...
- Ako, blago dedi, berite vi...samo...
- To bre čiča! Nabraćemo ti mi jednu kesu, da se zanimaš posle...
- Samo nemojte grane da lomite...
- Ne brini deda! Drugari, 'ajde ovamo, reko čiča da može! Penji se!!! Trš, trš, trš, tras...ajde Žile, otkini bre tu granu celu, da se ne zajebavamo ceo dan, šta je gledaš?
Ideja vodilja iskusnog jebača koji ne bira previše šta će nataći na svoju muškost. On ne mari mnogo za poreklo, kvalitet i svežinu ženskog polnog organa koji će zaorati. Bitno je samo da ORE. On je život shvatio veoma ozbiljno i stoga je, došavši do zaključka da je isti isuviše kratak za gubljenje jebenog vremena, odlučio da ne propušta ni jednu jedinu priliku da udari recku, kakva god ona bila. E sad, kako ne bi ostao mentalno obogaljen u susretima sa ne baš najsrećnije izgledajućim pripadnicama ''lepšeg'' pola ( uz dužno poštovanje, tačka ), on se strogo pridržava koraka/pravila iz naslova bez kojih, ruku na srce, i ne može zdravo da se bavi svojom časno odabranom delatnošću :
1) vizuelna kontracepcija - mentalna ''kesa'' na glavi subjekta sprečava kontakt očima i generisanje sećanja
2) prava kontracepcija – ''kesa'' marke Durex, Trojan i sl., koju možete nabaviti u svakom iole snabdevenom kiosku ili pumpi, preventira eventualni ponovni susret sa objektom
3) mentalna kontracepcija – ''udarati'', ''taslačiti'', ''cepati'', ''rokati'' umesto ''imati seks'',''voditi ljubav'' značajno štiti hipotalamus od podsvesnog šoka
Sa verom u ovakvo jevanđelje, on je u stanju da živi sa sobom.
- E, 'de si, Profe...?
- Zdravo, mali...Je li...Šta bi sa onom malom od pre neko veče...? Je s' ti to kar'o već...?
- Onog SKRNDELJA, misliš?! Je s' ti normalan, jebote?! Pa, ONO treba ostaviti u zoološkom vrtu da ne plaši ljude, bre...!
- Ma, slušaj : kesu na glavu, kesu na kurac i ud'ri. Jedan je život...
"Marš u pizdu materinu!" je jedina misao koja mi se nameće kada pročitam tako nešto. Zaista, da li stvarno misle da će se važnost i dubina onog što su citirali uvećati time što su to napisali na engleskom jeziku? A ako je cilj biti originalan i poštovati jezik pisca onda ga već napiši na jeziku na kom je i pisao.
"Who early earl, two lucks grab!"
Čovek kog Albanci iskoriste za delove.
Statusni simbol teške zajebanosti. Indikator istinskih alfa jebača, kojima je kroćenje vatre primarni poso u životu, a sve ostalo što rade im dođe ko proser tiket u kladionici. Kao, saću vam pokažem kako ću odsviram solažu od četriiljadepestotrijes nota uz pomoć tarzančića na dupetu a sve dok sam batalio cigar na čiviju da se puši ko pičkin dim. Il ček dodvojim kubanca na klavir kad me već molite da vam tukijem odsviram nešto iz mog klasičnog jesenjeg opusa. Misim ne bi ja nego kad ste već navalili...
Komentar prosečnog pubertetlije, toliko ružnog da kad krene da masturbira, i njegova ruka se pravi da spava.
A skakao bi na sve što ide na dve noge ili gura točak invalidskih kolica, od kasirke do kondukterke, preko razredne i milf Jadranke sa petog sprata.
Izjava, kojom se opisuje posebno zgodna maloletna devojka.
A:“Batice, bio sam juče kod tetke. Došla joj komšinica na kafu...sa ćerkom. Mala je treći srednje, znaš kako dobro izgleda?!“
B:“Brate, ona je maloletnica, a ti imaš tri banke!“
A:”Ma znam al’ tako je dobra... Da kreneš na robiju sa osmehom na licu!”
Uvek te oda kad treba da sprečiš ubistvo u filmu. U stvarnosti obično probudi roditelje kad se vraćaš pijan iz provoda.
Film:
Približavaš se slabo osvetljenim hodnikom sobi iz koje dopiru nekakvi čudni zvuci. Otvoriš ormar kad ono odelo ti izašlo iz mode. Ne, stani, to je samo loš san, ili glup vic. Uostalom, nije ni važno. Elem, približavaš se sobi laganim korakom, malo ti fali da iza ugla nazreš lice čoveka sa crnim šeširom u tamnom odelu dok ti je sagovornikovo lice potpuno vidljivo, to je, naravno, tvoja povremena kres - kombinacija kojoj si u vrtlogu strasti poverio neku dugo skrivanu porodičnu tajnu. Bum, i žena je mrtva. Spremaš se da asasinu s leđa zadaš fatal blow, krećeš, škrrr (dobro poznati zvuk), bum, osećaš hladno olovo sačme i gušiš se u sopstvenoj krvi. Ne, ne i ne, ipak ne možeš da ubiješ glavnog lika. Umesto toga bacaš se u stranu u stilu Maks Pejna, vešto izbegavajući raspršene šrapnele sačme, sakriješ se iza zida, vadiš oružje, kad ono imaš šta da vidiš, ostao si bez municije, polako proviruješ, a od ubice ni traga ni glasa. Nema veze, tvoj je na kraju filma.
Stvarnost:
Vraćaš se kući u sitne sate, nekako potrefiš kvaku. Ulaziš tiho, polako skidaš patike, i spremaš se za izazov večeri, kako preći dugačak hodnik od starih dasaka, a pri tom ne probuditi roditelje? Hm, eureka! Pada ti na pamet scena iz Čarlstona, u vinogradu. Odigraćeš. Jeste da ti fali riba, al' šta da se radi, moraćeš da improvizuješ. Hvataš predmet svojih mokrih snova za ruke i uz zvuke tanga krećeš, zadivljen si svojim umećem čak toliko da nadmašuješ i Asku, i sve ide kao podmazano, već nazireš vrata svoje sobe, pobednički osećaj te obuzima, škrrr (not again), toliko je zaškripelo da si zamalo odvalio dasku, skrhan porazom saplićeš se i padaš. Nema veze, bar si pokušao.
