Dakle, drugim rečima ako vas uhvate da ste sređivali neku životinjsku vrstu, važno je da vas nisu uhvatili sa istim polom te vrste. Jer tek onda će te se naći u velikim problemima, ako jesu...
Osoba 1 : Jel' si čuo, uv'atiše Ranka sa nekom životinjom kako je dreši... Osoba 2 : Boles', boles'. Nego reci mi da li je bila mužjak ili ženka ? Osoba 1 : Pa što je sad pa to važno ? Osoba 2 : Paaaaaa, vidiš ak' je bilo sa ženkom to i mogu da razumem, al' ak' je bio mužjak onda nam je Ranko bolesni peder.
Najveći strah u Srba. Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.
Opšteprihvaćen sleng za likove koji odlaze na nudističku plažu, samo da bi masturbirali u vodi gledajući one na plaži. Jasno, samo im oči vire iz vode.
Izraz koji koristimo kada se u nalazimo u grupi ljudi gde svako prica svoju pricu.
Pera: Prica o autima. Aca: Prica o igricama. Jovana: Prica o ljubavi. I onda se u tom trenutku kada su svi u naletu svojih prica ubacijemo se Mi (u ovom slucaju Ja) sa recenicom: "Slusajte kako muda disu", posle koje prestaju sve nebulozne price i svi cute i gledaju u Vas!
Ekstremni oblik ženske persone u vidu porodičnog džangrizala, koja u minus fazi gunđa, prigovara, izvoljeva. Priča, priča, priča...
-'Ajde idijote pokreni se malo, uradi nešto u životu. Dokle da ja rintam i crkavam, dok ti 'ladiš jaja?! -A? -I ne dozvoljavam više da me vređaš, ja tebi jednu reč, ti meni stotinu! Ne mogu od tebe do reči da dođem, ućuti već jednom. -A? -U oči me gledaj dok ti pričam, nanulitinaninu, i ne vređaj mi roditelje, šta su ti oni krivi, ščuo!? -A? -Tražim izvinjenje za sve uvrede koje si izgovorio, ovo više neću da tolerišem. Ako se ubrzo ne promeniš naći ću ti zamenu, samo da znaš! -Aman bre ženo!!!
On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
Izraz kojim se opisuje situacija u kojoj odradjena osoba ponavlja vec receno, prica bez smisla, nema pojma o cemu govori ili jednostavno prica gluposti.
Dnevnik, spiker objasnjava kako ce nas svjetska finansijska kriza zaobici i kako je nasa ekonomija dovoljno jaka da se odbrani od ovih udara, jer nam je privreda na visokom nivou razvoja.
2 osobe posmatraju dnevnik
Osoba 1: Ma sh'a prica ova? Osoba 2 : Ma prdi u 'ladnu vodu
